Див (митологија) — разлика између измена
Нова страница: '''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лекси… |
→Поријекло ријечи: Ово не пише у извору |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. [[Милан Вујаклија|Милан Вујаклија]] у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Данас ова ријеч означава изузетно високог и крупног човјек. <ref name="Сибир">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1974.г.</ref> |
'''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. [[Милан Вујаклија|Милан Вујаклија]] у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Данас ова ријеч означава изузетно високог и крупног човјек. <ref name="Сибир">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1974.г.</ref> |
||
==Поријекло ријечи== |
==Поријекло ријечи== |
||
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство. |
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref> |
||
==Народни обичај== |
==Народни обичај== |
||
„Див је митски горостас. Човјек огромне снаге и величине. Обичног човјека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике ријеке, баца топуз под облаке па га дочекује рукама, својим дахом претура ћосаву дјецу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врх главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода. Мајке дивова грћу жар својим дојкама , а њихове ћери (дивице, дивкиње) су милостиве. Дивове рађају виле с народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.“ |
„Див је митски горостас. Човјек огромне снаге и величине. Обичног човјека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике ријеке, баца топуз под облаке па га дочекује рукама, својим дахом претура ћосаву дјецу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врх главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода. Мајке дивова грћу жар својим дојкама , а њихове ћери (дивице, дивкиње) су милостиве. Дивове рађају виле с народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.“ |
||
Верзија на датум 20. јануар 2013. у 12:12
Див (старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Данас ова ријеч означава изузетно високог и крупног човјек. [1]
Поријекло ријечи
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.[2]
Народни обичај
„Див је митски горостас. Човјек огромне снаге и величине. Обичног човјека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике ријеке, баца топуз под облаке па га дочекује рукама, својим дахом претура ћосаву дјецу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врх главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода. Мајке дивова грћу жар својим дојкама , а њихове ћери (дивице, дивкиње) су милостиве. Дивове рађају виле с народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.“ Моћ народног мита о диву је велика па се често задржала у топонимима (дивовско гробље) и у презименима. (Дивац) [2]