Хемијска равнотежа — разлика између измена
м ispravke; козметичке измене |
м literatura |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
Знајући константу равнотеже (K<sub>eq</sub>) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији. |
Знајући константу равнотеже (K<sub>eq</sub>) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији. |
||
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија ([[температура]], [[притисак]], концентрације...) на равнотежу реакције.<ref>{{ |
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија ([[температура]], [[притисак]], концентрације...) на равнотежу реакције.<ref>{{Cite book |title=Chemistry: Matter and Its Changes |author=James E. Brady, Fred Senese |edition=4th |id=ISBN 0-471-21517-1}}</ref><ref name="Atkins"/> Претпоставке у вези са овим даје [[Ле Шатељеов принцип]]. Он има велике практичне импликације. |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |title=Chemical Principles: The Quest for Insight |author=Peter Atkins, Loretta Jones |edition=2nd |id=ISBN 0716757010 }} |
* {{Cite book |title=Chemical Principles: The Quest for Insight |author=Peter Atkins, Loretta Jones |edition=2nd |id=ISBN 0716757010 }} |
||
* {{Cite book |title=Chemistry: Matter and Its Changes |author=James E. Brady, Fred Senese |edition=4th |id=ISBN 0-471-21517-1}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 20. октобар 2013. у 06:47
Хемијска равжнотежа је стање у реакционом систему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена.[1] До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.[2]
Општи пример би изгледао овако:
На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:
Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције.[3][1] Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.
Извори
- ^ а б Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd изд.). ISBN 0716757010.
- ^ „Gold Book definition”.
- ^ James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th изд.). ISBN 0-471-21517-1.
Литература
- Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd изд.). ISBN 0716757010.
- James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th изд.). ISBN 0-471-21517-1.