Хемијска равнотежа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 1: Ред 1:
'''Хемијска равжнотежа''' је стање у реакционом систему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена.<ref name="Atkins">{{Cite book |title=Chemical Principles: The Quest for Insight |author=Peter Atkins, Loretta Jones |edition=2nd |id=ISBN 0716757010 }}</ref> До равнотеже обично долази када се код [[Повратна хемијска реакција|повратних хемијских реакција]] брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине [[Хемијска реакција|хемијских реакција]] у оба смера изједначене.<ref>{{cite web |title=Gold Book definition |url=http://goldbook.iupac.org/C01023.html }}</ref>
'''Хемијска равжнотежа''' је стање у реакционом систему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена.<ref name="Atkins">{{Cite book |title=Chemical Principles: The Quest for Insight |author=Peter Atkins, Loretta Jones |edition=2nd |isbn= 0716757010 }}</ref> До равнотеже обично долази када се код [[Повратна хемијска реакција|повратних хемијских реакција]] брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине [[Хемијска реакција|хемијских реакција]] у оба смера изједначене.<ref>{{cite web |title=Gold Book definition |url=http://goldbook.iupac.org/C01023.html }}</ref>


Општи пример би изгледао овако:
Општи пример би изгледао овако:
Ред 12: Ред 12:
Знајући константу равнотеже (K<sub>eq</sub>) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.
Знајући константу равнотеже (K<sub>eq</sub>) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.


Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија ([[температура]], [[притисак]], концентрације...) на равнотежу реакције.<ref>{{Cite book |title=Chemistry: Matter and Its Changes |author=James E. Brady, Fred Senese |edition=4th |id=ISBN 0-471-21517-1}}</ref><ref name="Atkins"/> Претпоставке у вези са овим даје [[Ле Шатељеов принцип]]. Он има велике практичне импликације.
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија ([[температура]], [[притисак]], концентрације...) на равнотежу реакције.<ref>{{Cite book |title=Chemistry: Matter and Its Changes |author=James E. Brady, Fred Senese |edition=4th |isbn= 0-471-21517-1}}</ref><ref name="Atkins"/> Претпоставке у вези са овим даје [[Ле Шатељеов принцип]]. Он има велике практичне импликације.


== Извори ==
== Извори ==
Ред 18: Ред 18:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|title=Chemical Principles: The Quest for Insight |author=Peter Atkins, Loretta Jones |edition=2nd |id=ISBN 0716757010 }}
* {{Cite book |ref= harv|title=Chemical Principles: The Quest for Insight |author=Peter Atkins, Loretta Jones |edition=2nd |isbn= 0716757010 }}
* {{Cite book |ref= harv|title=Chemistry: Matter and Its Changes |author=James E. Brady, Fred Senese |edition=4th |id=ISBN 0-471-21517-1}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Chemistry: Matter and Its Changes |author=James E. Brady, Fred Senese |edition=4th |isbn= 0-471-21517-1}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 5. фебруар 2014. у 05:23

Хемијска равжнотежа је стање у реакционом систему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена.[1] До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.[2]

Општи пример би изгледао овако:

На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:

Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.

Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције.[3][1] Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.

Извори

  1. ^ а б Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd изд.). ISBN 0716757010 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  2. ^ „Gold Book definition”. 
  3. ^ James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th изд.). ISBN 0-471-21517-1. 

Литература

  • Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd изд.). ISBN 0716757010 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  • James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th изд.). ISBN 0-471-21517-1. 

Спољашње везе