Џохор

Јохор енгл. Johor, такође познат и као Јохори, је држава у Малезији на југу Малајског полуострва. Јохор има копнене границе са малезијским државама Паханг на северу и Малацијом и Негери Сембилан на северозападу. Јохор дели поморске границе са Сингапуром на југу и Индонезијом на западу и истоку. Главни град је Јохор Бахру и економско средиште државе, Кота Искандар је седиште државне владе, а Муар служи као краљевски град. Стари главни град државе је Јохор Лама. Од 2017. године, у Јохуру живи 3.700.000 становника. Јохор има веома разнолике тропске прашуме и екваторијалну климу. Државни планински ланци Титивангса, који је део већег венца Тенасерим повезан је са Тајландом и Мјанмаром, а планина Опхир је највиша тачка у Јохору.

Краљевство је још од давних времена било усмерено на Јохор као стратешку позицију. Након укидања краљевине, већи део малајске обале припао је Маџапахиту,е велика таласократска империја смештена на острву Јава (данас Индонезија). Неколико деценија касније, појавом Малаканачког султаната, ислам се проширио читавим Малајским архипелагом. Након пада царства и управом Португалије, краљевска породице Маласан је била преморена да се пресели на полуосртву Малај. Њихови покушаји да поново заузму Малаку резултирали су тросмерним ратом између Јохора, Португалца и Ацеха, још једног султана у успону на северној Суматри.

Доласком холандске Источноиндијске компаније, Јохор је окончао португалску владавину и обновио сопствену владавину у многим својим бившим регионима на Суматри, иако су Малаку и даље држале стране силе. Кроз унутрашњи спор унутар Јохор султаната и присуство Источноиндијске компаније на северном Малајском полуострву, холандска трговина се мења и дободи до различитих спорова и потписивања енглеско-холандског споразума 1824. године.

Према уговору, Малајски архипелаг је подељен на две сфере утицаја; Британци су стекли читаво Малајско полуострво, док су Холанђани преузели Суматру као и друге територије попут Јаве, једну од четири полуострва Индонезије. Под британском влашћу приоритет се образирао на образовању и развоју, а сама краљевска администрација Јохор реформисана је под монархијом у британском стилу. Трогодишња окупација Јапанаца у Другом светском рату зауставила је модернизацију. После рата, Јохор је постао део привремене Малезијске уније пре него што је спојен са Федерацијом Малеје под одређеним условима а потом и Малезије 16. септембра 1963.

Јохор има велику разноликост у етничкој припадности, култури и језику. Држава је позната по традиционалном плесу запин и куда кепанг. Шеф државе је султан Јохора, док је шеф владе Ментери Бесар. Владин систем је уско направљен по узору на парламентарни систем у Вестминстеру, а државна администрација је подељена на административне округе. Ислам је државна религија према Јохоровом уставу из 1895. године, али се друге религије могу слободно определити. Малајски и енглески су прихваћени као службени језици државе од 1914. Економија се углавном заснива на услугама и произвоњом.

Етимологија

Северним становницима Сијама ово подручје је било прво познато као Гангану или Гангаиу (Ризница драгуља) због присутног драгог камења у близини ријеке Јохор. Арапски трговци су га називали јаухар,што значи „драги камен“ или „драгуљ“. Како је локалном народу било тешко изговорити арапску реч на локалном дијалекту, то име је касније постало Јохор. Држава је имала више имена али су сви били слични данашњем иако је звучао другачије на другим језицима.

Историја

У Кампонг Сунгаи Пенсху, у близини реке Муар пронађено је бронзано звоно за које се процењује да је из 150. године нове ере. Сматра се да је звоно кориштено као свечани предмет, а не као трговачки објекат, јер је слично свечано звоно са истим украсима пронађено у провинцији Батамбанга у Камбоџи, што доводи до сумње да је малајска обала имала контакт са Фунаном, при чему је звоно било поклон раног краљевства локалним поглаварима на Малајском полуострву. Друго важно археолошко откриће био је древни изгубљени град Кота Геланги, који је откривен пратећи трагове у старом малајском рукопису некада власништву Стамфорда Рафлеса. Артефакти прикупљени на том подручју појачали су тврдње о раном насељавању људи у овој држави. Тврдњу да је Кота Гелангија прво насеље оспорава државна влада Јохора, а други докази из археолошких студија које је спровела државна фондација за наслеђе 1996. године сугеришу да се историјски град заправо налази у округу Кота Тинги. Тачна локација древног града још увек није откривена, али се наводи да се налази у оквиру шумског резервата од 34.595 хектара. Од давнина је већина приморског Малајског полуострва имала своје владаре.

Јохоров султанат

После пада Малаке 1511. , Јохор Султанат, заснован на потомцима Малаканског Султаната, основан је од стране Махмудовог сина Ала'удина Ријаиата Схаха 1528. године када је краљевски двор преселио у Јохор Ривер и поставио своју краљевску резиденцију у Јохор Лами. Јохор је постао царство на јужном полуострву Малај, архипелагу Риау (укључујући Сингапур), острвима Анамбас, архипелагу Тамбелан, острвима Натуна, региону око реке Самбас на југозападу Борнеа и Сиаку на Суматри, заједно са савезницима Паханг, Ару и Цхампа и тежило је поновном заузимању Малаке од Португалаца. Ацех султанат на северној Суматри имао је исту амбицију, што је довело до тросмерног рата.

Током рата, административна престоница Јохор се неколико пута селила, заснивајући се на војним стратегијама и задржавајући ауторитет над трговином у региону. Јохор и Португалци почели су да сарађују против Ацеха, којег су видели као заједничког непријатеља. Тек 1582. године Португалци су помогли Јохору да оствари напад против Ацеха, али договор је завршен када је Јохор напао Португалце 1587. Ацех је наставио нападе на Португалце, а касније је уништен када је велика војска из португалске луке у Гои дошла како би помогла Португалцима.

Након што је Ацех ослабљен, стигла је холандска Источно-индијска компанија и Јохор је са њима створио савез како би елиминисао Португалце у другом заузимању Малаке 1641. Јохор је повратио власт над многим својим бившим зависностима на Суматри, попут Сиака (1662) и Индрагирија (1669), који су припали Ацеху, док су Холанђани заузели Малацу. Малака је стављена под директну контролу Батавије на Јави. Иако је Малака потпала под холандску власт, Холанђани нису основали ниједну даљу трговинску станицу на Малајском полуострву и Суматри, јер су имали мање интереса од онога што су имали за Јаву и острва Малуку. Тек када су Бугиси почели да прете холандској поморској трговини, умешали су се у локалне спорове.

Династија Малаканских потомака трајала је до смрти Махмуда II, када ју је наследила династија Бендахара, династија министара која је раније служила у Султанату Маласа. Холанђани су се осећали све угроженијима у 18. веку, посебно када је енглеска Источноиндијска компанија почела да успоставља своје присуство на северном Малајском полуострву, што је Холанђане навело да заузму подручја Бугиса на Риау и протерају Бугије са Риауа и из Селангора тако да ове области не би потпале под британску власт.

Овим је окончана Бугисова политичка доминација у царству Јохор-Паханг-Риау, што је резултирало тиме да је Бугисима забрањен приступ Риау 1784. године. Током ривалства између Бугија и Холанђана, Махмуд III потписао је уговор о заштити са ХОС-ом на броду Утрест и султану је било дозвољено да борави у Риау уз холандску заштиту. Од тада је неповерење између Бугиса и Малаја постало све веће. Од 1796. до 1801. и од 1807. до 1818. године, Маласа је стављена под британској заштити, али је 1818. године враћена Холанђанима. Маласа је служила као полигон за британску победу 1811. године.

Британска заштита

После смрти Махмуда, султан оставио два сина дадиљама,док је старијег сина Хусеинапреузела малајска заједница. Холанђани су 1818. године подржали Абдула Рахмана као легитимног наследника Јохорове Империје али је заузврат морао да подржи њихову намеру да оснују трговинско место у Риау. Следеће године Британци су прихватили Хусеина Схаха као легитимног наследника Јохорске империје у замену за његову подршку њиховој намери да оснују трговинско место у Сингапуру. Абдула Рахмана наследио је његов син Даенг Ибрахим, мада су га Британци прихватили тек 14 година касније.

Поделом Јохорског царства због спора између Бугија и Малаја и следећи дефиниране сфере утицаја за Британце и Холанђане произашле из англо-холандског споразума из 1824. године, Даенг Ибрахим намјеравао је створити нови административни центар за Јохор Султанат под новом династијом. [51] Како је одржавао блиске односе са Британцима, а ови су желели да имају потпуну контролу над трговином у Сингапуру, потписан је уговор између Даенг Ибрахима и наследника Хуссеин Схаха, Али Искандара, којим је Али препознат као следећи султан. [52] Уговором је Али крунисан за султана и примао је 5000 долара (у шпанским доларима) и додатак од 500 долара месечно, али је било потребно да уступи суверенитет територије Јохора (осим Кесанга из Муара, који би био једина територија под његовом контролом) Даенг Ибрахиму.

Оснивањем нове престонице на копну Јохор, административни центар је пресељен из Телок Бланге у Сингапуру. Како је ово подручје још увек било неразвијена џунгла, Теменггонг је подстакао миграцију Кинеза и Јаванаца да очисте земљу и развију пољопривредну економију у Јохору. Током његове владавине, Јохор је почео да се модернизује, а то је наставио његов син Абу Бакар. [30] [56] 1885. године потписан је Англо-Јохор уговор који је формализовао блиске односе између њих двоје, с тим што су Британци добили транзитна права за трговину преко султанске територије и одговорност за своје спољне односе, као и пружање заштите последњим. [47] [54] Уговором је такође било предвиђено именовање британског агента у саветодавној улози, мада ниједан саветник није именован до 1910. [57] Абу Бакар је такође применио устав познат као Унданг-унданг Тубух Негери Јохор (устав државе Јохор) и организовао је своју управу у британском стилу. [58] Усвајањем политике модернизације у енглеском стилу, Јохор је привремено спречио да га Британци директно контролишу, као што се догодило другим државама Малезије. [59] [60]

Други светски рат

За владавине Ибрахима, Британци су именовали Доугласа Грахама Цампбелла за савјетника султаната 1910. године, иако је султан именовао Цампбелла само за генералног савјетника, за разлику од других малајских држава које су имале сталне савјетнике, постајући посљедња малајска држава која је прихватила Британца. Саветник. [30] Међутим, због Ибрахимовог прекомерног трошења, султанат се суочио са проблемима проузрокованим падом цене његовог главног извора прихода и проблемима између њега и чланова његовог државног већа, што је Британцима дало прилику да интервенишу у Јохоровим унутрашњим пословима. [59] Упркос Ибрахимовом оклевању да именује британског саветника, Јохор је доведен под британску контролу као једна од несавезних малајских држава (УМС) до 1914. године, а положај његовог генералног саветника повишен је на положај резидента у федеративним малајским државама

Након рата

Јохор и остатак Малеје званично су стављени под Британску војну управу (БМА) у септембру 1945. године, а МПАЈА је распуштена у децембру након генералног секретара Лаи Тецк-а (који је такође био двоструки агент за Британце), [64] [77] прихватили су повратак британске колонијалне владавине и усвојили умерену „отворену и легалну“ борбу за своје идеолошке циљеве, при чему је већина чланова од Британаца следеће године добијала медаље. [72] [74] Тада је дошло до спора између Британаца и ЦПМ-а, пошто су се Британци вратили и Лаи Тецк је нестао са средствима ЦПМ-а. Партијску управу преузео је Цхин Пенг, који је напустио „умерену стратегију“ у корист „народног револуционарног рата“, који је кулминирао ванредном ситуацијом у Малајији 1948. [72] У ванредном периоду, напади ЦПМ-а великих размера догодили су се у данашњем округу Кулаи и другим деловима Малаје, али нису успели да успоставе „ослобођена подручја“ у стилу Мао Зедонга.

Малезија

Године 1961., премијер Федерације Малеје Тунку Абдул Рахман пожелео је да уједини Малају са британским колонијама Северни Борнео, Саравак и Сингапур. [81] Упркос све већем противљењу влада у Индонезији и на Филипинима, као и комунистичких симпатизера и националиста на Борнеу, федерација је реализована 16. септембра 1963. [82] [83] Индонежанска влада је касније покренула „политику конфронтације“ према новој федерацији, [84] што је подстакло Британце и њихове савезнике Аустралије и Новог Зеланда да распореде оружане снаге. [85] [86] Округ Понтиан постао је приобално место за слетање амфибијских индонежанских трупа током сукоба, док су Лабис и Тенанг у округу Сегамат постали место за слетање падобраном индонежанских пара-командоса за субверзијске и саботажне нападе. [87] [88] [89] Неколико сусрета догодило се у округу Кота Тингги, где је девет малајанских / сингапурских трупа и половина индонежанских инфилтратора убијено, а остали Индонежани заробљени. [90] Упркос неколико напада који су такође коштали цивилних живота, индонежанска страна није постигла свој главни циљ, а сукоб је завршен 1966. године након унутрашње политичке борбе у Индонезији која је произашла из Покрета 30. септембра [91] [92].

Од краја сукоба, развој државе се даље проширио индустријским имањима и новим предграђима. Од укупно одобрених развојних пројеката за Јохор од 1980. до 1990. године, 69% било је концентрисано у Јохор Бахруу и на подручју Пасир Гуданг. [93] Индустријска имања и нова предграђа изграђена су у насељима и на северној и на источној страни града, укључујући Плентонг и Тебрау. [94] Град Јохор Бахру званично је признат као град 1. јануара 1994.

Политика

Јохор је уставна монархија и била је прва држава у Малезији која је усвојила систем путем Унданг-унданг Тубух Негери Јохор (устав државе Јохор) који је написао Султан Абу Бакар 1895. [95] [96] Уставни поглавар Јохора је Султан. Ову наследну позицију може имати само члан краљевске породице Јохор који потиче из Абу Бакара. Тренутни султан Јохора је Ибрахим Исмаил, који је престо преузео 23. јануара 2010. [97] Главна краљевска палата за султана је Палата Букит Серене, док је краљевска палата за Престолонаследника Истана Пасир Пеланги; обе палате налазе се у главном граду државе. Остале палате су Велика палата (која се такође налази у главном граду државе), Тањонг палата у Муару, Шри Ламбак у Клуангу и Стрељачка кутија у Сегамату.

На челу државне владе је Ментери Бесар, коме помаже извршно веће од 11 чланова (екцо) одабрано од чланова државне скупштине. [99] Законодавна грана Јохорове владе је законодавна скупштина државе Јохор, која се заснива на Вестминстерском систему. Стога се главни министар именује на основу његове способности да командује већином државне скупштине. Државна скупштина доноси законе у питањима која се тичу државе. Чланове Скупштине грађани бирају на сваких пет година на општем изборном праву. [100] У скупштини има 56 места. Већину (29 места) тренутно има Перикатан Насионал (ПН) након пада владе Пакатан Харапан 28. фебруара.

Јохор је био суверена држава од 1948. до 1957. године док је био на снази Споразум о Федерацији Малеје, али су његова одбрана и спољни послови углавном били под контролом Британије. [101] Малезијска федерација је потом спојена са две британске колоније на Борнеу, Северном Борнеу и Сараваку, да би се формирала Федерација Малезије. Од тада је настало неколико спорова, попут инцидента који је укључивао државну краљевску породицу, а који је резултирао амандманима на устав Малезије 1993. године, спорења са савезним челницима о државним и федералним пословима и незадовољство споријим развојем за разлику од дугогодишњег просперитет у суседном Сингапуру, што је чак довело до изјава о отцепљењу краљевске породице Јохор. [102] [103] Остала социјална питања укључују пораст расне и верске нетрпељивости међу грађанима државе откако је део федерације.

Административни окрузи

Јохор је подељен на десет округа (даерах), 103 мукима и 16 локалних самоуправа. [106] [107] Постоје окружни службеници за сваки округ и глава села (познат као кетуа кампунг или пенгхулу) за свако село у округу. [108] [109] [110] Пре британског доласка, Јохора је водила група рођака и пријатеља султана. Уређенија администрација развијена је у уговору о пријатељству са Великом Британијом 1885. [111] Британски резидент почео је да се прихвата 1914. године када је држава постала део УМС-а. [112] Трансформацијом у администрацију британског стила, више Европљана је именовано у администрацију са њиховом улогом која се ширила од саветовања о финансијским питањима до савремених административних смерница. [113] Малајски државни комесари радили су заједно са британским окружним официрима, у Јохору познатим као „помоћници саветника“. [114] Када је место резидента УМС-а укинуто, друга места у администрацији која су држала европа замењена су локалним становништвом. Као и у остатку Малезије, локална управа је у надлежности државне власти.

Девети прилог устава Малезије наводи да је малезијска савезна влада искључиво одговорна за спољну политику и војне снаге у земљи. [116] Међутим, Јохор има приватну војску, једину државу која је то учинила. Задржавање војске била је једна од одредби 1946. године коју је Јохор донео када је учествовала у Федерацији Малаја. [117] Ова војска, Краљевска војна сила Јохор (Аскар Тимбалан Сетиа Негери Јохор), од 1886. године служи као заштитница Јохор монарха. [118] Једна је од најстаријих војних јединица у данашњој Малезији и имала је значајну историјску улогу у сузбијању побуне у Сингапуру 1915. године и служила је у оба светска рата. Јохор је претходно имао територијални спор са Сингапуром. [120] Након објављивања Малезијске територијалне воде и границе граница континенталног шелфа од стране владе Малезије 1979. године која је укључивала острво Бату Путех (данашња Педра Бранца) као део њиховог суверенитета, Сингапур је следеће године уложио формални протест. [ 121] Спор се првобитно односио само на једну особину, али када су се обе стране договориле да предмет предају Међународном суду правде (ИЦЈ) 2003. године, спор је проширен тако да укључује још две карактеристике у близини, Миддле Роцкс (МР) и Соутх Ледге (СЛ). [120] ИЦЈ је 2008. године одлучио да „Бату Путех припада Сингапуру, Миддле Роцкс Малезији, а Соутх Ледге држави у територијалним водама чији се налази“. [122] [123] Коначна одлука ИЦЈ-а да Педра Бранца додели Сингапуру у складу је са писмом вршиоца дужности државног секретара Јохора из 1953. године, као одговор на питање у вези с Педром Бранцом од колонијалног секретара Сингапура, где је влада Јохора отворено изјавила да је не полаже право на власништво над Педром Бранцом, иако је признао да је старо царство Јохор некада владало већином острва у тој области. [124] [125] 2017. године, Малезија се жалила на случај Педра Бранца на основу услова које је захтевао МСП да би се случај могао ревидирати у року од шест месеци од откривања чињеница и у року од десет година од датума пресуде након откривања неколико чињеница. [126] Захтев је одбијен након унутрашњих промена у новој малезијској администрацији следеће године, где су они накнадно признали трајни суверенитет Сингапура над острвом, истовремено најављујући планове за претварање Средњих стена, које су под суверенитетом Малезије, у острво.

Географија

Укупна копнена површина Јохора износи скоро 19.166 квадратних километара (7.400 квадратних миља), а окружен је Јужнокинеским морем на истоку, Јохоровим мореузима на југу и Малацким мореузом на западу. [3] Држава има укупно 400 километара (250 миља) обале, [129] од којих је 237,7 километара (147,7 миља) еродирало. [130] Већина њене обале, посебно на западној обали, прекривена је шумама мангрова и нипа. [131] [132] [133] Источном обалом доминирају пешчане плаже и стеновити ртови, [134] док се јужна обала састоји од низа наизменичних ртова и увала. [133] Његова ексклузивна економска зона (ЕЕЗ) простире се много даље у Јужном кинеском мору него у Малачком теснацу. [135] Западни део Јохора имао је знатан број тресетишта. [136] У 2005. години држава је забележила 391.499.002 хектара (967.415.102 хектара) пошумљеног земљишта, које је класификовано у природну унутрашњу шуму, тресетну мочварну шуму, шуму мангрове и блато. [137] Подножје ланца Титивангса протеже се према Јохору, са највишом тачком планине Опхир, висине 1.276 метара. [138] У држави постоји још десет планина са висинама од 273 метра до 1.010 метара. [139] Око 83% терена Јохора чине низијска подручја, док је само 17% виши и стрми терен. Велики део централног дела Јохора покривен је густом шумом, где се широка мрежа река пореклом са планина и брда у том подручју шири на запад, исток и југ. [140] На западној обали, река Бату Пахат, река Муар и Понтијска река протичу тесним пролазима Малацца, док река Јохор, малајска река Перепат, река Пулаи, река Скудаи и река Тебрау теку до пролаза Јохор на југу . Река Ендау, река Мерсинг, река Седили Бесар и река Седили Кецил протичу се Јужним кинеским морем на истоку. [137] Слив реке Јохор покрива подручје од 2.690 километара, почев од планине Белумут (источно од Клуанга) и планине Гемурух (на северу) низводно до Тањунг Белунгкора. [141] Сама река потиче из река Лаианг-Лаианг, Линггиу и Саионг пре него што се конвергирала у главну реку и текла је на југоистоку до Јохоровог теснаца на 122,7 километара. Њене притоке укључују реку Беранган, Лебак, Лебам, Панти, Пенгели, Перманди, Селујут, Семангар, Телор, Тембиох и Тирам. [141] Остали сливови у Јохору, укључујући реку Аиер Балои, реку Бенут, дренажу Ботак, реку Јемалуанг, реку Понтиан Бесар, реку Сангланг, реку Санти и реку Саранг Буаиа. [142]

Јохор се налази у тропском региону са екваторијалном климом. И температура и влажност су константно високе током целе године са обилним кишама.

Биодиверзитет

Џунгле Јохора угошћују разноврстан низ биљних и животињских врста, са процењених 950 врста кичмењака, које чине 200 сисара, 600 птица и 150 гмизаваца, заједно са 2.080 врста бескичмењака. [137] Национални парк Ендау-Ромпин највећи је национални парк у држави, покривајући површину од 48.905 хектара (120.847 хектара) на северу Јохора; његово име потиче од река Ендау и Ромпин које пролазе кроз парк. [146] За парк постоје две улазне тачке, једна кроз Пета са површином од 19.562 хектара (48.339 хектара) (око 40% укупне површине) са улазом из Каханга у округу Мерсинг и друга у Кампунг Селаи са површином од 29.343 хектара (72.508 хектара) (око 60% укупне површине) са улазом из Бекока у округу Сегамат. [147] [148] Одредишта у Пети, укључујући водопаде Буаиа Сангкут, водопаде Упех Гулинг, језеро Аир Биру, Јанинг Барат, Центар за образовање и истраживање природе (НЕРЦ), Куала Јасин и староседелачко село Пета, док је у Селају подручје углавном за планинарење и планинарење у џунгли. [ 148] [149] Неке иконичне врсте сисара унутар националног парка укључују азијског слона, облачног леопарда, малезијског сунчевог медведа, малајски тапир и малајски тигар.

Национални парк Гунунг Леданг, површине 8.611 хектара (21.278 хектара) на западу Јохора, основан је 2005. [151] Има разне реке и потоке, водопаде, разноврсну прашуму, борове и подмонтанску шуму, а брана Тангкак се такође види са подручја парка. На располагању је неколико стаза за планинарење, као што су Асахан стаза, Аиер Панас стаза, Јементах стаза и Лагенда стаза. [151] Једини морски парк у држави, парк Султан Искандар, налази се уз источну обалу и састоји се од 13 острва у шест гроздова, Аур, Бесар, Пеманггил, Рава, Сибу и Тингги, површине веће од 8.000 хектара (19.768 хектара). [152] [153] 2003. године, три мочваре на југу Јохора, које обухватају острво Кукуп, реку Пулаи и Тањунг Пиаи, означене су као Рамсарско налазиште. [154] Тањунг Пиаи простире се на површини од 526 хектара (1.300 хектара) мангрова и још 400 хектара (988 хектара) блата између плиме и осеке, [155] река Пулаи са 9.126,0 хектара (22.551 хектара) [156] и острво Кукуп са 647 хектара ( 1.599 хектара) окружен блатњавама од око 800 хектара (1.977 хектара). [157] Река Пулаи постала је уточиште и мријестилиште морских коњића као дио државног мастер плана биодиверзитета, будући да су у Јохоровим водама смјештене три од осам врста морских коња у Малезији.

Демографија

Малезијски попис становништва из 2015. године пријавио је број становника Јохора на 3.553.600, другој најмногољуднијој држави у Малезији, са недржавним становништвом од 276.900. [281] Од становника Малезије 1,893.100 (53,3%) су Малајци, 1.075.100 (31,3%) су Кинези, 230.700 (6,5%) су Индијци и још 16.900 (1,5%) је идентификовано као остали бумипутери. [281] У 2010. години процењено је да је популација око 3.230.440, са 1.698.472 (52,0%) малајских, 997.590 (30,0%) кинеских, 209.260 (6,0%) индијских и још 49.773 (1,0%) осталих бумипутера. [4] Упркос расној разноликости становништва, већина људи у Јохору себе идентификује као „Бангса Јохор“ (енглески: Јохор раце), што такође понавља државна краљевска породица да уједини становништво без обзира на порекло.

Како је Малезија једна од најмање густо насељених земаља у Азији, држава је посебно ретко насељена, а већина људи концентрисана је у приобалним областима, будући да су се градови и урбани центри масовно проширили кроз недавна дешавања. Од 1991. до 2000. године држава је бележила 2,39% просечног годишњег пораста становништва, с тим да је округ Јохор Бахру био највећи са 4,59%, а Сегамат с 0,07%. [199] Укупна популација се повећавала за око 600 000 сваке деценије након повећања стамбених насеља у јужном развојном региону; ако се образац настави, Јохор ће проценити 20,6 милиона људи 2030. године, више од владине пројекције од 4 милиона. [283] Географски положај Јохора на јужном полуострву Малај допринео је брзом развоју државе као транспортног и индустријског чворишта Малезије, стварајући радна места и привлачећи мигранте из других држава и прекоморских земаља, посебно из Индонезије, Филипина, Вијетнама, Мјанмара, Бангладеша, Индије, Пакистана и Кина. Од 2010. године, готово две трећине страних радника у Малезији било је смештено у Јохору, Сабаху и Селангору.

Спорт

Како је Јохор део Малеје од 1957. године, његови спортисти су представљали Малеју, а касније и Малезију на Летњим олимпијским играма, Играма Комонвелта, Азијским играма и Играма југоисточне Азије. Државно одељење за омладину и спорт Јохор основано је 1957. године ради подизања стандарда спорта у држави. [313] Јохор је био домаћин Сукма игара 1992. године. У држави постоје четири спортска комплекса [314], а савезна влада такође пружа помоћ за побољшање спортских објеката. [315] 2018. године, као део плана савезне владе да Муар претвори у Јохорово спортско средиште, око 15 милиона РМ је опредељено за изградњу и надоградњу спортских објеката у граду. [316] Смештен у Искандар Путерију, стадион Султан Ибрахим је главни стадион фудбалског тима Јохор Дарул Та'зим. Тим је основан 1972. године као ПКЕЊ ФЦ, а Јохор Дарул Та'зим постао је 2013. Освојио је ФА куп Малезије 1998. и 2016. године, Куп Малезије 1985., 1991., 2017. и 2019., Супер лигу Малезије шест узастопних сезона између 2014. и 2019., [317] и АФЦ купа 2015. [318] [319] [320] Државна женска фудбалска репрезентација такође је освојила четири титуле на Тун Схарифах Родзиах купу 1984., 1986., 1987. и 1989. Још један значајан стадион у држави је стадион Пасир Гуданг Цорпоратион у Пасир Гудангу. [321] Јохор је такође основао сопствену е-спортску лигу и постаће друга држава Малезије која је увела спорт у Сукма Гамес након Перака, где се Јохор Спортски савет сложио да укључи спорт у предстојеће Сукма игре 2020. чији је домаћин држава