Anglo-Zulu rat

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Anglo-Zulu rat
Detail of a painting depicting the Battle of Rorke's Drift
Detalji slike koja prikazuje Bitku kod Rorkovog prelaza
Vreme:11. januar – 4. jul 1879
(5 meseci, 3 sedmice i 2 dana)
Mesto:Južna Afrika
Ishod: Britanska pobeda
Teritorijalne
promene:
Britanska aneksacija Zulu kraljevstva
Sukobljene strane
Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске British Empire Zulu kraljevstvo
Jačina

1. invazija:
15.000–16.000[a]

  • 6.600 britanske trupe
  • 9.000 Afrikanci

17 topova
1 Getlingov mitraljez

2. invazija:
25.000[1][b]

  • 16.000 britanske trupe
  • 7.000 domoroci
  • 2.000–3.000 civilni transport
10 topova
2 Getlingova mitraljeza
35.000[c]
Žrtve i gubici
1.902 ubijeno
256 ranjeno
6.930 ubijeno[2]

Anglo-Zulu rat je vođen 1879. godine između Britanskog carstva i Kraljevine Zulu. Nakon uspešnog uvođenja federacije u Kanadi lorda Karnarvona, mislilo se da bi slični politički napori, zajedno s vojnim kampanjama, mogli uspeti i sa afričkim kraljevstvima, plemenskim oblastima i Burskom republikom u Južnoj Africi. Godine 1874, ser Henri Bartl Frer je poslat u Južnu Afriku kao visoki komesar za Britansko carstvo da ostvari takve planove. Među preprekama je bilo i prisustvo nezavisnih država Južnoafričke Republike i kraljevina Zululand i njena vojska.[3]

Frer je na svoju inicijativu, bez odobrenja britanske vlade[4][d] i sa namerom podsticanja rata sa Zulu, dana 11. decembra 1878. godine, zulskom kralju Ketšvaju postavio ultimatum koji on nije mogao prihvatiti, uključujući raspuštanje njegove vojske i odustajanje od ključnih kulturnih tradicija.[5][e] Bartl Frer je tada poslao lorda Čelmsforda da napadne Zululand nakon što taj ultimatum nije ispunjen.[6] Rat je značajan po nekoliko posebno krvavih bitaka, uključujući uvodnu pobedu Zulua u Bici kod Isandluane, čemu je sledio poraz velike vojske Zulua u Rorkovom prolazu od strane male snage britanskih trupa. Rat je na kraju rezultirao britanskom pobedom i okončanjem dominacije Zulu naroda nad regionom.

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Colenso 1880, стр. 263–64 daje 6.669 imperijalnih i kolonijalnih trupa i 9.035 lokalnog kontigenta. Morris 1998, стр. 292 daje 16,800
  2. ^ Colenso 1880, стр. 396 daje britansku jačinu u aprilu kao 22,545.
  3. ^ Colenso 1880, стр. 318 daje ukupnu jačinu Zulu armije od 35.000, od kojih je 4.000 ostalo sa Ketšvajo, dok je ostatak marširao u dve kolone.
  4. ^ Knight 2003, стр. 9 navodi „Do kasne 1878 Frer je manipulisao diplomatsku krizu sa Zulu narodom ...”
  5. ^ Knight 2003, стр. 11 napominje „... ultimatum za koji, Frer je znao, oni nisu mogli da se povinuju.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Morris 1998, стр. 498.
  2. ^ Knight & Castle 1999, стр. 115.
  3. ^ Knight (1992, 2002), p. 8.
  4. ^ Spiers 2006, стр. 41.
  5. ^ Colenso 1880, стр. 261–62.
  6. ^ Morris 1998, стр. 291–92.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]