Газел

Газел (арапски јез. غزل, Ġаzal), арапска љубавна песма, врста љубавног песништва.^[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Газел је арапска љубавна песма, претеча арапског газела је увод касиде, који се називао несиб, а у којем песник описује своју тугу због раздвајања од вољене особе. Свој процват као посебан литерарни род газел доживљава у 7. и 8. веку у Меки и Медини, где га је неговала аристократија. У овом периоду газел се бави односом према вољеној жени у реалистичком и осећајном маниру.^[2] У периоду од 8-9. века у ирачким градовима се развија газел који има дворско-витешки карактер у којем је обожавана жена приказана као далеки, недостижни идеал.^[3]

Газел у Шпанији[уреди | уреди извор]

У муслиманској Шпанији газел се даље развија у строфично песништво, а песме су се често изводиле уз музику и спеване по наруџби за музичаре.^[2]

Газел у Персијској књижевности[уреди | уреди извор]

Газел се јавља и у персијској књижевности. Газел се у персијској књижевности појавио у 9. веку. Претпоставља се да газел у персијској књижевности води порекло од персијских народних песама, мада се не искључује веза са арапским газелом. Разлика између арапског и персијског газела је у томе што је у арапском газелу тематика искључиво љубавна, док је персијски газел лирска песма. Газел у Персији је имао свој процват између 13-16. в. Најистакнутији песник газела је Хафиз.^[2]