Zombor és vidéke – Сомбор и околина (лист)

С Википедије, слободне енциклопедије

Zombor és vidéke – Сомбор и околина
Типдруштвени, културни, привредни и књижевни лист, касније политички лист
УредникЂула Милер
Оснивање1881.
Језикмађарски
Укидање1918.
СедиштеСомбор

Zombor és vidéke – Сомбор и околина је лист на мађарском језику који је излазио скоро четири деценије, између 1881. и 1918. године у Сомбору. Први уредник листа био је Ђула Милер.[1][2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Zombor és vidéke - Сомбор и околина појављује се 1881. године и траје до 1918. године.

У првим годинама излажења лист је био замишљен као друштвено, културно, привредно и књижевно гласило.

У том периоду овај лист је доприносио успостављању и одржавању сарадње Мађара и Срба. Објављивани су преводи и чланци о књижевности Срба у Угарској. Таква политика листа трајала је до смрти Мите Поповића (1888) који је био сарадник листа. Тада престаје и стремљење ка културном зближавау два народа.[1]

У листу су штампани путописи Кароља Вертешија.

Током наредних година лист мења поднаслов у политички лист, те постаје гласило Уједињене опозиционе странке и пласира мађарске конзервативне и шовинистичке ставове усмерене против осталих народа Аустроугарске монархије.[1]

Периодичност излажења[уреди | уреди извор]

До 1914. године лист Zombor és vidéke - Сомбор и околина је излазио два пута недељно, а током ратних година сваки дан.

Време и место издавања[уреди | уреди извор]

Сомбор, од 1881. до 1918. године

Издавач и штампарија[уреди | уреди извор]

Листа је штампан у штампарији Алфолди Арпада и касније Карла Облата.

Уредник листа[уреди | уреди извор]

Први уредник листа је био Ђура Милер.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Копоран, Горана; Плавшић, Наташа (2016). 150 година сомборске периодике - каталог. Сомбор: Градска библиотека "Карло Бијелицки“. 
  2. ^ а б Степановић, Милан (2020). У том Сомбору...: град у призми столећа. Сомбор: Сомбор : Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки" : Градски музеј. стр. 323. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]