Пређи на садржај

Џорџ Вела

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џорџ Веља)
Џорџ Вела
Слика са конференција за новинаре са МСП Ирана Зарифом
Лични подаци
Датум рођења(1942-04-24)24. април 1942.(82 год.)
Место рођењаЗејтун, Британска Малта
ДржављанствоРепублика Малта
ОбразовањеУниверзитет Малте
Породица
СупружникМиријам Грима
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка
Лабуристичка партија
4. април 2019 — тренутно.
ПремијерЏозеф Маскат; Роберт Абела
ПретходникМари-Луиз Колеиро Прека
Заменик председника Лабуристичке партије
26. март 1992 — 23. мај 2003.
ПретходникЏозеф Бринкат
НаследникЧарлс Менгион
Потпредседник Владе и министар спољних послова и заштите животне средине Републике Малте
28. октобар 1996 — 6. септембар 1998.
ПремијерАлфред Сант
ПретходникГвидо де Марко
НаследникГвидо де Марко
Министар спољних послова Републике Малте
13. март 2013 — 9. јун 2017.
ПремијерЏозеф Маскат
ПретходникФренсис Замит Димех
НаследникКармело Абела

Џорџ Вилијам Вела (рођен 24. априла 1942) је малтешки политичар и десети и актуелни председник Малте . [1] Био је малтешки министар спољних послова од 1996. до 1998. године, под премијером Алфредом Сантом, [2] [3] и под премијером Џозефом Маскатом од 2013. до 2017. године. Инаугурисан је као 10. председник Малте 4. априла 2019.

Детињство, младост и породица

[уреди | уреди извор]

Веља је рођена 1942 у Зејтуну . Ожењен је са Миријам (рођеном Грима). Има две кћерке и сина и још седморо унучади. [2] [4]

Веља је стекао акредитицају као доктор медицине 1964. године, а добио је и сертификат из области ваздухопловне медицине у Фарнборгу (УК) и радио је као специјалиста породичне медицине. [5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Лабуристичка партија

[уреди | уреди извор]

Веља се придружио Лабуристичкој партији (ЛП) и започео своју посланичку каријеру 1976. године. Потом је изабран за посланика у парламенту у јануару 1978, а бивао је реизабран током општих избора 1981, 1992, 1996, 1998, 2003, 2008. и 2013. године. Као посланик у парламенту, представљао је 3. и 5. изборни округ. [2] [6]

Службовање у иностранству

[уреди | уреди извор]

Године 1978. Веља је био заменик посланика Парламентарне скупштине Савета Европе и известилац о загађивању мора из поморских извора на Конференцији локалних и регионалних власти Европе (КЛРВЕ). Од јануара до маја 1987. био је стални представник Малте у Савету Европе. [2]

Заменик председника странке

[уреди | уреди извор]

Године 1992. Веља је изабран за заменика председника Лабуристичке партије за парламентарне послове и портпарола за спољне послове. Био је потпредседник Парламентарне групе пријатељства ЕУ и Малта. [2] [7]

Од 1995. до 1996. године, Веља је био члан Одбора за стамбене послове и Парламентарног одбора за спољне послове. [2]

Потпредседник Владе и министар спољних послова

[уреди | уреди извор]
Вељина канцеларија у тренутку док је обављао функцију потпредседника Владе и министра спољних послова

Постављен је за потпредседника Владе и министра спољних послова и заштите животне средине у октобру 1996. године [8] а на исту функцију је изабран поново у марту 2013. године и на њој остао све до јуна 2017. [2]

Веља је изразио своју подршку Кампањи за оснивање Парламентарне скупштине Уједињених нација, организацији која води кампање за демократску реформу Уједињених нација и стварање одговорнијег међународног политичког система. [9]

Председник Малте

[уреди | уреди извор]

Вељу је владајућа Лабуристичка партија номиновала за функцију председника Малте. Његову номинацију подржала је и Влада и опозициона Националистичка странка . [10] Демократска странка најавила је своју подршку Вељиној номинацији, али и да ће бојкотовати гласање у знак протеста против уставне измене која захтева двотрећинску већину за избор председника. [11] . Гласање у парламенту одржано је 2. априла 2019. године, а посланици су гласањем одобрили Вељино именовање као јединог кандидата. [12]

Након именовања уследило је формално полагање заклетве и именовање Веље за председника 4. априла 2019. [13]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Национална одликовања

[уреди | уреди извор]
  • Носилац Националног ордена за заслуге
  • Велики мајстор и почасни носилац Националног ордена за заслуге, Малта, орден је стекао доласком на фумнкцију председника Малте
  • Велики мајстор Ордена Републике Ксирка и Гијећ

Страна одликовања

[уреди | уреди извор]
  • Почасни витез, командант Ордена св. Мајкла и светог Џорџа(УК)
  • Велики крст pro merito melitensi Ордена pro merito melitensi (Суверени малтешки ред)
  • Витез Великог крста Ордена Свете Агате (Сан Марино)
  • Орден части, велики командир (Република Грчка)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Scicluna, Luke (2. 4. 2019). „George Vella approved as Malta's next President”. Times of Malta. Приступљено 2. 4. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Archived copy”. Архивирано из оригинала 6. 2. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  3. ^ „Minister of Foreign Affairs - Maltese Consulate”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  4. ^ „Minister of Foreign Affairs - Maltese Consulate”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  5. ^ „George Vella Biography”. www.gov.mt. 
  6. ^ „Minister of Foreign Affairs - Maltese Consulate”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  7. ^ „Minister of Foreign Affairs - Maltese Consulate”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  8. ^ „Minister of Foreign Affairs - Maltese Consulate”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2020. 
  9. ^ „Supporters”. Campaign for a UN Parliamentary Assembly (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2017. 
  10. ^ Amaira, Ruth (7. 3. 2019). „PN Parliamentary Group to vote in favor of nomination of George Vella for President”. TVM News. Приступљено 28. 3. 2019. 
  11. ^ „PD to boycott parliamentary debate on presidential nomination”. Times of Malta. 2. 4. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  12. ^ „MPs to vote on George Vella for president on April 2”. Times of Malta. 13. 3. 2019. Приступљено 28. 3. 2019. 
  13. ^ Scicluna, Christopher (4. 4. 2019). „President Vella delivers unifying address after swearing-in”. Times of Malta. Приступљено 5. 4. 2019.