Пређи на садржај

Анастасија Абрамова

С Википедије, слободне енциклопедије
Анастасија Абрамова
Датум рођења(1902-06-17)17. јун 1902.
Место рођењаМоскваРуска Империја
Датум смрти26. јун 1985.(1985-06-26) (83 год.)
Место смртиМоскваСовјетски Савез

Анастасија Абрамова (17. јун 1902—26. јун 1985.) била је руска балерина Московске балетске школе.

Била је сестра руског балетског критичара Александра Абрамова (алиас Трувит).[1]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Абрамова је рођена 1902. године у Руској империји, у Москви. Почела је да похађа Бољшој балетску школу 1910. године. У Бољшоју су је обучавали Јекатарина Гелцер, Екатерина Вазем и Василиј Тихомиров .[1] Абрамова је дипломирала 1917. године.[2]

После дипломирања радила је у Бољшојском балету. Наступала је са Валентином Кудријавцевом, Љубов Банком и Нином Подгоретскајом (то је била прва невенчана жена Игора Мојсејева)- то су биле четири звезде московског балета 1920-их и њихови животи су били веома слични.

Анастасија Абрамова је била професионални партнер Асафа Месерера.[3] Радила је са режисером Александром Алексејевичем Горским и Василијем Тихомировим. Њен деби је био 1922. године наступајући као Лиса у делу Слабо чувана девојка. Други значајни радови су Црвени мак (као Тао-Хоа), Пепељуга и Париски пламен (као Џејн).[2] Такође је наступала у Мали грбав коњ',[4] Мале ствари Александра Горског, Новеровој кореографији (1922), Крцко орашчић' (као Маша), Петрушка (као играчица), Фудбалер (као чистачица улице, главна улога, 1930) итд.

Пензионисала се 1948. године.[2]

У то време у руском балету су постојале две балетске школе у - Санкт Петербургу (Лењинграду) и Москви. Школа балета у Санкт Петербургу развила је високо грациозан плес, а московска школа је била позната по класичном балету. Али тридесетих година прошлог века под Стаљиновим наређењима, група лењинградских плесача стигла је у Москву да замени московске плесаче.[5][6] После тога, московска школа престала је да постоји. Многи московски плесачи и кореографи напустили су Бољшој театар. Они који нису могли да нађу нови посао, наставили су да раде у Бољшој театру, али нису имали улоге. Таква судбина се десила и Абрамовој. Четири звезде московског балета - Анастасија Абрамова, Валентином Кудријавцева, Љубов Банка и Нина Подгоретскаја - нису имале никакво учешће у представама.

Године 1947. истовремено су добиле титулу "Почасни уметник" од стране РСФСР-а (ru: Заслуженная артистка РСФСР) и одмах су их отпустили.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „ru: Encyclopedia of Russian ballet”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2013. г. Приступљено 17. 04. 2018. 
  2. ^ а б в „Abramova, Anastasia (b. 1902)”. Women in World History: A Biographical Encyclopedia. Gale Research Inc. Архивирано из оригинала 15. 11. 2018. г. Приступљено 8. 1. 2013. (потребна претплата)
  3. ^ Messerer & Briansky 2007, стр. 458 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMessererBriansky2007 (help)
  4. ^ Messerer & Briansky 2007, стр. 449 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMessererBriansky2007 (help)
  5. ^ Igor Moiseyev. The memories // ru: Игорь Александрович Моисеев
  6. ^ Solomon Volkov Solomon Volkov at the Liberty (radio); ru: СПб. Консерватория в США: Музыка двух столиц

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]