Женске студије (часопис)
 насловна страна часописа Женске студије бр. 10 | |
| Тип | Часопис за феминистичку теорију |
|---|---|
| Формат | 21 cm |
| Издавач | Женске студије и комуникација, Центар за женске студије |
| Главни уредник | Јасмина Лукић, Бранка Арсић |
| Оснивање | 1995. |
| Језик | српски |
| Укидање | 2002. |
| Град | Београд |
| Земља | Србија[1] |
| ISSN | 0354-6942 |
| Веб-сајт | Ženske studije |
Женске студије су часопис за феминистичку теорију. Излазио је од 1995. до 2002. године три пута годишње и укупно је објављено 15 бројева. Покренут као интегрални део пројекта делатности Центра за женске студије у Београду, са идејом популаризације феминистичке теорије у региону. Тематски је покривао различите теме које се тичу женског покрета, феминизма, рода и пола и др.[2] После гашења часописа покренут је часопис Генеро,[3] који практично представља наставак Женских студија.[1]
Часопис је доступан у електронском облику.[4]
Концепт часописа[уреди | уреди извор]
Часопис Женске студије покренут као интегрални део пројекта делатности Центра за женске студије у Београду. Тематски је покривао различите области, пре свега историју и теорију женског покрета, различите струје у феминистичкој теорији, социологију и антропологију пола/рода, правну проблематику, књижевну теорију, али и општу теорију културе и проблематику других уметничких дисциплина. Појавио се у тренутку када су феминистичке идеје на различите начине присутне на јавној сцени. У Београду су већ неколико година постојалее значајне алтернативне женске групе и читава мрежа женских иницијатива, чији део представља и Центар за женске студије. Нови часопис прикључио се већ постојећој феминистички оријентисаној издавачкој продукцији.[2]
Женске студије и данас представљају важан извор за студенткиње и студенте, као и за истраживаче и истраживачице у областима феминистичке теорије, континенталне филозофије и теорија уметности и књижевности. Центар је објавио 15 бројева Женских студија. На веб страници Центра налази се 13 бројева Женских студија, који се могу бесплатно преузети.[5]
Уредништво[уреди | уреди извор]
Од оснивања до 10. броја главна и одговорна уредница била је Јасмина Лукић, а од броја 11/12 иѕ 2000. године до краја излажења Бранка Арсић.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Ženske studije : časopis za feminističku teoriju”. Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Приступљено 18. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ а б „Reč uredništva”. Ženske studije. 1 (on-line izdanje). Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020.
- ^ „GENERO, br. 1”. Zvanični veb-sajt. Centar za ženske studije. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020.
- ^ „Elektronska izdanja časopisa za feminističku teoriju "Ženske studije" od 1995-2002. godine”. Zvanični veb-sajt. Centar za ženske studije. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020.
- ^ „GENERO časopis za feminističku teoriju i studije kulture”. Zvanični veb-sajt. Centar za ženske studije. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Prentović-Krivokapić, Ivana (2005). Bibliografije časopisa Ženske studije i Genero. Beograd: Centar za ženske studije & Centar za studije roda i politike, Fakultet političkih nauka. Приступљено 18. 11. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Студије рода и феминистичка теорија: Чланци и извори информација”. Званични веб-сајт. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”. Приступљено 18. 11. 2020.
- Vujošević, Vera (април 2012). „Šta su ženske studije?”. Republika. 522-523. Приступљено 18. 11. 2020.