Жираја
Жираја | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 9,9 km |
Слив | слив Босне (савски) |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | Бијело Бучје |
Ушће | Велика Усора |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Босна и Херцеговина |
Притоке | Бјеладиновачки поток |
Жираја је десна притока ријеке Велике Усоре.[1] Извире на локалитету Горњег Бијелог Бучја на коти 804. у општини Теслић.[1] Дуга је 9,9 km.[1] У Велику Усору се улива у Доњем Бијелом Бучју, поред локалног пута Блатница-Очауш.[1].
Ова планинска рјечица је склона плављењу у вријеме великих киша и топљења планинског снијега. Настаје испод Вучије планине спајањем токова из издашних извора са те планине. Раздваја са своје десне стране висове планине Трогир, а са лијеве Вучију планину и врх Велики магарац. У горњем току смјештено је Горње Бијело Бучје, а у средњем и доњем току Доње Бијело Бучје, засеоци насеља Бијело Бучје. Ова села су позната по овчарству и дугогодишњој традицији справљања Блатничког сира, једне познате врсте Влашићког сира.
Одлике
[уреди | уреди извор]Настаје на надморској висини од 804 метра, а у Велику Усору се улива на висини од 369 метара, што њен укупан пад чини 435 метара, односно 4,4%.[1] Има карактер планинске ријеке са стрмим обалама.[1] Њена просјечна ширина износи 4 метра, а дубина до 0,5 метара.[1] Према мјерењима извршеним 26. августа 1997, њен проток износи 706 литара у секунди.[1] Због великог пада, на њој је изграђена мала хидроелектрана.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.