Пређи на садржај

Мољење Данила Заточеника

С Википедије, слободне енциклопедије

Мољење Данила Заточеника (рус. Моление Даниила Заточника; Слово Данила Заточника) је писани споменик древне руске књижевности са краја 12. и почетка 13. вијека. Познате су двије верзије овог дјела, прва насловљена кнезу Јарославу Владимировичу, а друга кнезу Јарославу Всеволодовичу.[1]

Према Д.С.Лихачеву прва редакција дјела Данила Заточника носи наслов "Слово", а друга "Моление".

Није познато ко је био Данило Заточник, али је установљено да потиче из нижих слојева друштва, али не и са самог друштвеног дна јер се ипак усуђује да се директно обраћа кнезу. Нашавши се у тешкој животној ситуацији Данило моли помоћ од кнеза.

Текст је настао уочи најезде Татара на Русију, а у форми писма - молбе упућене кнезу. Данило не моли кнеза да га заштити од освајачких хорди већ од насилних феудалаца и лицемјерних и халапљивих калуђера. Аутор тражи право на поштовање свих људских вриједности, али поштује и феудалну подјелу друштва.

Неоспорно је да дјело говори о самом свом аутору и да је у питању човјек изузетног образовања и талента. Данилов хумористично - сатирични приступ важним животним питањима је новина у тадашњој руској књижевности. Двије верзије дјела се разликују и по томе што прва (Слово) поред стварања лика идеалног кнеза своју сатиру усмјерава и на "зле жене", док се друга (Моление) бави темом бољара и калуђера.

Данилов текст обилује цитатима из Библије, сатиром, пословицама и поукама. Карактеристичан је његов однос према женама који је на моменте мизогин. Ипак, прави дистинкцију између добрих и злих жена: "А зла жена, кад је бијеш, бјесни; кад си са њом фин, дигне нос; у богатству - поносна је, а у сиромаштву - о другима збори ружно."

Поуке Данила Заточника[1]
[уреди | уреди извор]

"Господине мој! Не гледај ме како изгледам, но какав сам изнутра. Ја сам, господине, иако одјећом сиромашан, разумом богат."

"Јер, кад паметна човјека некуд пошаљеш, мало ћеш му објаснити, а кад глупога пошаљеш и сам ћеш за њим кренути."

"Боље је слушати свађу мудрих, но савјете глупих."

"Мртва нећеш насмијати, а глупа научити."

"Савјетујући се с добрим савјетником, кнез ће до висока пријестола доћи, а са слабим савјетником - и свој ће изгубити."

"Добра жена украс је и весеље мужу, а зла жена - туга је љута и разур дома."

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Минић, Вук. Одабране странице старе руске књижевности. Обод Цетиње.