Оклопни крсташ Црни Принц

С Википедије, слободне енциклопедије
Црни Принц
Оклопни крсташ Црни Принц.
Општи подаци
Каријера Уједињено Краљевство
Поринут1904.
У служби од1904−1916.
СудбинаПотопљен у у бици код Јиланда 1916.
Главне карактеристике
Депласман13.550 t[1]
Дужина146 m[1]
Ширина22 m[1]
Газ8.4 m[1]
Погонпарна машина
Снага23.000 КС[1]
Брзина22 чвора (40 km/h)[1]
Посада700[1]
Наоружање6 x 230 mm
10 x 150 mm
24 x 47 mm
торпедне цеви 2 x 533 mm
Оклоптруп до 152 mm, главне куле до 152 mm, палубни оклоп до 19 mm[1]

Оклопни крсташ Црни Принц (енгл. HMS Black Prince) био је ратни брод британске ратне морнарице, поринут 1904.[1] Потопљен је у бици код Јиланда (1916).

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Црни Принц је био оклопни крсташ класе Војвода од Единбурга (енгл. Duke of Edinburgh-class armoured cruiser) заједно са оклопним крсташем Војвода од Единбурга (енгл. HMS Duke of Edinburgh), који је служио све до расходовања 1920. Оклопни крсташи ове класе били су боље оклопљени, боље наоружани и бржи од старијих оклопних крсташа класе Монмаут.[1]

Оклопни крсташ Војвода од Единбурга, други брод из исте класе. Јасно се виде предња и две бочне топовске куле.

Димензије[уреди | уреди извор]

Поринут 1904, брод је био дуг 146 м и широк 22 м, дубине газа 8.4 м, са депласманом од 13.550 тона. Погонске парне машине од 23.000 КС давале су максималну брзину од 22 чвора. Бродска посада имала је 700 морнара и официра.[1]

Наоружање[уреди | уреди извор]

Био је наоружан са 6 топова калибра 230 мм (у једноцевним оклопним кулама - по једна на прамцу и крми, и по 2 на сваком боку) и помоћном артиљеријом калибра 150 мм (10 топова у казаматима по боку брода) и 47 мм (24 топа на палуби и надграђима). Поред артиљерије, био је наоружан и са 2 подводне торпедне цеви.[1]

Оклоп[уреди | уреди извор]

Оклопна заштита састојала се од оклопног појаса дебљине 152 мм по целој дужини брода, казамата и топовских кула (дебљине оклопа до 152 мм) и засвођене палубе, која се спуштала испод водене линије до доњег руба оклопног појаса, дебљине 19 мм.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 334—336.