Градобљуденије — разлика између измена
Нова страница: '''Градобљуденије''' је, у средњовековној Србији, била обавеза зависн… |
м →Извори |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
==Извори== |
==Извори== |
||
* |
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Ћирковић|editor-first1=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages)|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}} |
||
[[Категорија:Свакодневни живот у средњовековној Србији]] |
[[Категорија:Свакодневни живот у средњовековној Србији]] |
||
Верзија на датум 31. август 2017. у 02:23
Градобљуденије је, у средњовековној Србији, била обавеза зависног становништва која подразумева чување града, односно обезбеђивање страже и одбране града и у ратним и у мирнодопским условима.
Значење
Градобљуденије је подразумевало даноноћно обезбеђење страже од стране становника града и околне жупе. Обавеза градобљуденија је у изворима често повезана са обавезом градозиданија. Обе обавезе називају се упрошћено "град". Обавеза градобљуденија нарочито је била заступљена у пограничним областима и у новоосвојеним градовима изложеним нападима непријатеља. Таквих случајева било је у време освајања цара Душана. Обавеза грађана је да учествује у чувању и зидању града. То се види и из повеља кнеза Лазара и Вука Бранковића за Дубровчане (1387) где се дужност "да зида и чува град" намеће онима који су се забаштинили, док је онима који су гости остављено на вољу. Градобљуденије као и градозиданије били су обављани не само на државном нивоу већ и на властелинским територијама и добрима. У српским владарским повељама, приликом даровања манастирима одређених поседа, често је локално становништво ослобађано обављања обавеза градозиданија и градобљуденија.
Види још
Извори
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Београд: Knowledge.