Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Спољашње везе: сређивање using AWB
Уклоњен целокупан садржај странице
Ред 1: Ред 1:
{{закључано-анон}}
{{Инфокутија држава
| име државе = Сједињене Америчке Државе <br /><small> United States of America </small>|
| име генитив = Сједињених Америчких Држава
| положај = United States on the globe (North America centered).svg
| застава = Flag of the United States.svg
| грб = Great Seal of the United States (obverse).svg
| мото = {{noitalic|1. ([[1776]]—):}} -{[[E Pluribus Unum]]}- <br /> {{noitalic|<small>([[Латински језик|лат.]] „Од многих, један”)</small><br /> 2. ([[1956]]—):}} -{[[In God We Trust]]}- <br /> {{noitalic|<small>([[Енглески језик|енгл.]] „У Бога се уздамо”)</small>}}
| химна = -{[[Барјак искићен звездама|The Star-Spangled Banner]]}-<br />Барјак искићен звездама [[Датотека:Star Spangled Banner instrumental.ogg|center]]
| службени језик = нема <br />(''[[дефакто|de facto]]'': [[Енглески језик|енглески]])<sup>1</sup>
| главни град = [[Датотека:Flag of Washington, D.C..svg|20п]] [[Вашингтон]]
| latd=38|latm=53|latNS=N|longd=77|longm=02|longEW=W
| највећи град = [[Датотека:Flag of New York City.svg|20п]] [[Њујорк]]
| тип владавине = [[Савезна република]]
| титула владара = [[Председник Сједињених Америчких Држава|Председник]]
| титула владара1 = [[Потпредседник Сједињених Држава|Потпредседник]]
| титула владара2 = [[Председник представничког дома конгреса Сједињених Америчких Држава|Председник представничког дома]]
| титула владара3 = [[Главни судија Сједињених Америчких Држава|Главни судија]]
| име владара = [[Доналд Трамп]]
| име владара1 = [[Мајк Пенс]]
| име владара2 = [[Пол Рајан]]
| име владара3 = [[Џон Робертс]]
| независност тип = [[Амерички рат за независност|Независност]]
| приступница догађај1 = Објава
| приступница датум1 = Од [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]<br /> [[4. јул]] [[1776]].
| приступница догађај2 = Призната
| приступница датум2 = [[3. септембар]] [[1783]].
| површина поредак = 3
| површина = 9.826.630
| воде = 6.76
| становништво поредак = 3 <sup>1</sup>
| становништво = 325.145.963
| попис становништва = 308.745.538
| година пописа = 2017
| година пописа2 = 2010
| густина становништва = 31
| густина поредак = 172
| БДП година = 2012
| БДП = 15.609 трилиона $<ref name=IMF_GDP>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/02/weodata/weorept.aspx?sy=2006&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=111&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=64&pr.y=8|title=United States|publisher=International Monetary Fund|accessdate = 1. 10. 2009.}}</ref>
| БДП поредак = 1
| БДП по глави становника = 49,440 $ <ref name="IMF_GDP"/> $
| БДП поредак по глави становника = 6
| HDI година =2007
| HDI =0.956<ref>[http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2009_EN_Complete.pdf Human Development Report 2009]. The United Nations., Приступљено 5. 10. 2009.</ref>
| HDI поредак =13
| HDI категорија =<span style="color:#090;">висок</span>
| валута = [[Амерички долар|Долар]] <sup>2</sup>
| код валуте = USD
| временска зона = -4 до -10
| домен = [[.us]] [[.gov]] [[.edu]] [[.mil]] [[.um]]
| позивни број = 1
| коментар = <sup>1</sup> [[Енглески језик]] је ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' језик 80% становника САД. [[Шпански језик]] је други најзаступљенији језик. [[Хавајски језик|Хавајски]] је, уз енглески, службени језик на [[Хаваји]]ма, а шпански и француски су на мањем нивоу признати у [[Нови Мексико|Новом Мексику]] и у [[Луизијана|Луизијани]].
}}

'''Сједињене Америчке Државе''' — скраћено '''САД''' ({{јез-енгл|United States of America — USA}}), понекад кратко '''Сједињене Државе''' — скраћено СД ({{јез-енгл|United States — US}}) или само '''Америка''' ({{јез-енгл|America}}), [[федерација|федерална]] је [[Устав Сједињених Америчких Држава|уставна]] [[република]] коју чини [[Савезне државе САД|педесет држава]] и један федерални округ. Држава се углавном простире у централном делу [[Северна Америка|Северне Америке]],<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> где се, између [[Тихи океан|Тихог]] и [[Атлантски океан|Атлантског океана]], налази четрдесет осам савезних држава и федерални округ са главним градом [[Вашингтон]]ом. Овај континентални део се на северу граничи са [[Канада|Канадом]], а на југу с [[Мексико]]м. Савезна држава [[Аљаска]] налази се на северозападу континента и граничи се са Канадом на истоку и [[Русија|Руском Федерацијом]] на западу, преко [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]], док се савезна држава [[Хаваји]] налази у Тихом океану. Сједињеним Државама такође припада неколико острвских територија раштрканих широм [[Кариби|Кариба]] и [[Тихи океан|Пацифика]].

Са 9,83 милиона -{km<sup>2</sup>}- и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне [[Имиграција у Сједињене Државе|имиграције из многих земаља]]. [[Америчка привреда]] је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).

Нацију је основало 13 бивших колонија [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] које су се простирале дуж атлантске обале. Прогласивши се „државама“ 4. јула 1776. године усвојиле су [[Декларација независности САД|Декларацију независности]]. Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]], што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. године усвојила данас важећи Устав Сједињених Држава, а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике. [[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]], састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791. године.

У деветнаестом веку, САД су присвојиле територије које су припадале [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великој Британији]], Мексику и [[Руска Империја|Руској Империји]], а извршиле анексију [[Република Тексас|Тексашке републике]] и [[Република Хаваји|Републике Хаваји]]. Спорови између аграрног југа и индустријског севера поводом права држава и експанзије [[ропство|ропства]], довели су до [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] током шездесетих година [[19. век]]а. Победом Севера спречена је трајна подела земље, а потом и укинуто ропство. [[Шпанско-амерички рат]] и [[Први светски рат]] потврдили су положај Америке као војне силе. 1945. године Сједињене Државе су изашле из [[Други светски рат|Другог светског рата]] као прва земља са [[нуклеарно оружје|нуклеарним оружјем]], стални члан [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Уједињених нација]], и оснивач [[НАТО]] пакта. Завршетком [[Хладни рат|Хладног рата]] и распадом [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], САД су остале једина суперсила, која доминира у економији, политици, култури и војној сили, a само за одбрану троши преко 50% светских улагања у област.

== Географија ==
{{главни чланак|Географија Сједињених Америчких Држава}}
=== Положај ===
[[Датотека:Canyon midday.jpg|мини|300п|Велики кањон реке Колорадо]]
Сједињене Америчке Државе су површином четврта највећа држава на свету, након [[Русија|Русије]], [[Канада|Канаде]] и [[Кина|Кине]] са укупном површином од 9.631.418 -{km<sup>2</sup>}-. Са овако огромном територијом, [[географија]] Сједињених Америчких Држава у великој мери варира од једног подручја до другог. Планински ланци [[Апалачке планине|Апалачи]] и [[Стеновите планине]] су два главна планинска масива на територији Сједињених Држава. Стеновите планине су више и налазе се на западу, док се нижи Апалачи налазе на истоку земље.

=== Геологија и рељеф ===
Источно од [[Мисисипи]]ја, највеће реке у [[Северна Америка|Северној Америци]], тло је углавном шумовито. Апалачи деле ово подручје у источне и средњозападне Сједињене Америчке Државе, иако се „јужне државе“ често сматрају посебном [[Регије Сједињених Америчких Држава|регијом]] првенствено због културних разлога. Западно од Мисисипија су западне Сједињене Америчке Државе. Између Мисисипија и Стеновитих планина налази се [[Велике равнице|Велика равница (САД)]] (Већина [[Дивљи Запад|Дивљег запада]]) док се Тихоокеанске Сједињене Америчке Државе налазе западно од Стеновитих планина. Далека држава [[Аљаска]] се сматра [[Арктик|арктичком]] земљом, док су [[Хаваји]] у тропској зони.

Сједињене Америчке Државе имају дугу границу са Канадом и Мексиком. Граница са Канадом је дуга 8.893 -{km}-, а са Мексиком 3.326 -{km}-. САД имају чак 19.924 -{km}- водених граница.

=== Воде ===
Најдужа и најзначајнија река у САД је Мисисипи у централном и југоисточном делу САД. Дугачка је 3 778 км, а од извора њене притоке реке Мисури је дугачка 5 969 км. Мисисипи је најдужа река Северне Америке, а са Мисуријем је четврта по дужини у свету, после Нила, Амазона и Јангцекјанга. Површина слива Мисисипија износи око 3.275.00 км<sup>2</sup>. Друге важније реке су [[Рио Гранде]], која је чини већину границе са Мексиком, Колорадо, Охајо и Тенеси.

Од већих језера су Горње језеро, Мичиген, Хјурон.

=== Флора и фауна ===
[[Датотека:Bald Eagle Portrait.jpg|мини|upright|[[Белоглави орао]] је симбол САД од 1782. године]]
Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web |last=Morin|first=Nancy|url=http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |title=Vascular Plants of the United States |publisher=National Biological Service |work=Plants |accessdate = 27. 10. 2008.}}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web |url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html |title=Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species |publisher=SDI Group |date = 9. 2. 2001. |accessdate = 20. 1. 2009.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html|archivedate=14. 6. 2011|deadurl=yes}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web |url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm |title=Numbers of Insects (Species and Individuals) |publisher=Smithsonian Institution |accessdate = 20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name=j23>{{Cite journal |last1=Lawrence|first1=E.A. |year=1990|title=Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture |journal=The Journal of American Culture |volume=13 |issue=1 |doi=10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–69}}</ref>

Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release |url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |title=National Park Service Announces Addition of Two New Units |publisher=National Park Service |date = 28. 2. 2006. |accessdate = 13. 6. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name=FL>{{cite web |url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf |title=Federal Land and Buildings Ownership |publisher=Republican Study Committee |date = 19. 5. 2005. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf |archivedate = 9. 3. 2009. |deadurl= yes}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name=FL/><ref>{{cite web |publisher=U.S. Geological Survey (USGS) |accessdate = 23. 6. 2012. |date = 21. 6. 2012. |title=NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty |url=http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web |publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) |accessdate = 18. 5. 2013. |title=What is hypoxia? |url=http://www.gulfhypoxia.net/Overview/}}</ref>

=== Клима ===
Што се тиче климе, највећи део Сједињених Америчких Држава има благу климу, изузев неколико подручја која имају [[арктичка клима|арктичку]] (Аљаска) или [[тропска (прашумска) влажна клима|тропску климу]] ([[Флорида]], Хаваји). Нека подручја Сједињених Америчких Држава изложена су честим [[ураган]]има (државе на јужној атлантској обали и државе [[Мексички залив|Мексичког залива]]), [[торнадо|торнадима]] (средишње државе) и [[земљотрес]]има ([[Калифорнија]] и Вашингтон).

У Сједињеним Државама постоји 6,3 милиона километара [[пут]]ева, 268.700 -{km}- железничких пруга и 5.500 јавних [[aerodrom|аеродрома]].

== Историја ==
{{главни чланак|Историја Сједињених Америчких Држава}}
=== Амерички староседеоци и досељавање Европљана ===
[[Датотека:The Mayflower Compact 1620 cph.3g07155.jpg|мини|лево|220п|[[Мејфлауерски договор]] који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет]]
Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним [[američki starosedeoci|староседелачким народима]], који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.<ref>{{cite web |url=http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm |archiveurl= https://web.archive.org/web/20071128083459/http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm |archivedate=28. 11. 2007|title=Peopling of Americas|publisher=Smithsonian Institution, National Museum of Natural History|year=2004|accessdate = 19. 6. 2007.}}</ref> Неке културе, као што је [[претколумбовска Мисисипи култура]], су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су [[морбили|мале богиње]].
{{sfn|Galloway|1995|pp=}} Доласком и насељавањем Европљана од [[16. век]]а започело се расељавање Индијанаца. [[Хуан Понсе де Леон|Први шпански истраживачи]] искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су [[Шпанија|Шпанци]] у [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастину]] на Флориди [[1565]]. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], док су [[Француска|француске]] насеобине настале дуж реке Мисисипи.

[[Краљевство Енглеска|Енглеске]] насеобине дуж атлантске обале су далеко најважнија у обликовању историје Сједињених Држава. [[Колонија Вирџинија]] је настала 1607. оснивањем насеобина [[Попам]] и [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]] и [[пуританизам|пуританске]] колоније [[Плимут (колонија)|Плимут]] 1620. Око 100.000 пуританаца је дошло у [[Нова Енглеска|Нову Енглеску]], посебно у [[Колонија Масачусетског залива|Колонију Масачусетског залива]]. Британци су настанили [[Мериленд]] [[1634]]. и [[Пенсилванија|Пенсилванију]] [[1681]]. године. Територија обе Каролине је била препуштена британском племству. Холандски колонисти су се насељавали на територији модерне државе [[Њујорк (држава)|Њујорк]] почевши од 1614. Њихову колонију [[Нова Холандија|Нову Холандију]] (Њујорк, [[Њу Џерзи]] и [[Делавер]]) је преотела Енглеска 1664, али је јак холандски утицај опстао генерацијама северно од Њујорка дуж реке [[Хадсон (река)|Хадсон]]. Многи нови досељеници, посебно на Југу, су били [[дужничке слуге]] - око две трећине свих досељеника у Вирџинију између 1630. и 1680.{{sfn|Russell|2005|p=12}} На прелазу у 18. век, [[ропство у САД|афрички робови]] су постали примарни извор радне снаге у многим областима.{{sfn|Quirk|2011|p=195}}
[[Датотека:ColumbiaStahrArtwork.jpg|мини|десно|200п|[[Колумбија (име)|Колумбија]], дуго била симбол Америке]]
Поделом Каролине 1729. и и колонизацијом [[Џорџија|Џорџије]] 1732. основано је [[тринаест колонија|тринаест британских колонија]] које ће касније постати Сједињене Америчке Државе.{{sfn|Bilhartz|Elliott|2007|}} Све колоније су имале локалне самоуправе са изборима отвореним за већину слободних људи, док су растућа приврженост старинским [[Права Енглеза|правима Енглеза]] и осећај самоуправе стимулисали подршку [[републиканизам|републиканизму]]. Све колоније су легализовале [[трговина афричким робљем|трговину афричким робљем]].{{sfn|Wood|1998|p=263}} Због високог наталитета, ниске стопе смртности и стабилног досељавања, популација колонија је брзо расла. Покрет [[хришћанска обнова|хришћанске обнове]] током 1730их и 1740их, познат под називом [[Велико буђење]] подстакло је интересовање за религију и верске слободе.

Сукобљавање француских и британских интереса довело је до низа ратова који су врхунац имали у [[Француски и индијански рат|Француском и индијском рату]] (1756—1763) који је окончан победом Велике Британије. Британске снаге су преотеле [[Нова Француска|Нову Француску]] од Француске, али франкофоно становништво Нове Француске је остало политички изоловано од јужних колонија. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над 13 колонија. Неугрожене од Француза и Индијанаца, колоније су постајале све мање зависне од матичне земље. Не рачунајући америчке староседеоце, који су били расељени, тих тринаест колонија имало популацију од 2,6 милиона становника 1770, што је око једна трећина становништва Велике Британије. Скоро једна петина оних који су живели у ономе што ће постати Сједињене Државе су били црни робови.{{sfn|Blackburn|1998|p=460}}

Енглеско ширење на запад је подразумевало присаједињавање територија индијанских племена на које су наилазили, као и индијански отпор. Индијански отпор је имао је различите видове широм континента: савезништва са Европљанима, савези више племена или појединачно: вођењем рата, исељавањем, склапањем уговора или вођењем спорова пред судом. С друге стране, енглески северноамерички колонисти су били субјект опорезивања, али нису имали своје представнике у [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламенту Велике Британије]].

=== Независност и ширење ===
[[Датотека:Declaration of Independence (1819), by John Trumbull.jpg|мини|лево|250п|Потписивање [[Декларација независности САД|Декларације независности САД]]]]
Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у [[Америчка револуција|Америчкој револуцији]] у периоду од [[1775]]. до [[1783]]. године када се 13 колонија изборило за своју независност. Америчка револуција је била први успешни рат за независност против једне европске силе. Американци су развили демократски систем локалне самоуправе и идеологију [[републиканизам|републиканизма]] које сматрау владу одговорној вољи народа (а не краља), која се снажно противила корупције и захтевала грађанску врредности. Они су тражили своја права као Енглези и одбили су британске напори да се наметну порези без одобрења колонијалних законодавстава. Британци су остали на свом ставу и сукоб је букнуо у [[Амерички рат за независност|прави рат]] 1775. [[Континентални конгрес]], сазван у [[Филаделфија|Филаделфији]], је 14. јуна 1775. основао [[Континентална армија|Континенталну армију]] под командом [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]].{{sfn|Brown|2001|p=126}} Прогласивши да су „сви људи створени једнаки“ и обдарени „одређеним неотуђивим правима“, Конгрес је 4. јула 1776. усвојио [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]], коју је углавном написао [[Томас Џеферсон]]. Тај датум се данас слави као [[Дан независности САД]]. Чланови о конфедерацији су 1777. успоставили слабу владу која је управљала [[Северноамерички савез|Северноамеричким савезом]] до 1789.{{sfn|Fabian Young|Nash|Raphael|2011|pp=4–7}}

После британског [[опсада Јорктауна|пораза код Јорктауна]] од америчких снага којима је помагала Француска, Сједињене Државе су биле независне. По [[Париски мир (1783)|Париском миру]] 1783. Велика Британија је признала амерички суверенитет над највећим делом територије источно од реке Мисисипи. САД у садашњем облику настале су 1787. Захтеви за много јачом савезном владом са правом да опорезује је довело до [[уставотворна скупштина (САД)|уставне конвенције]]. Након интензивне дебате [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав САД]] је до 1788. усвојило свих 13 држава. Први сазив [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]], први сазив [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] и први [[председник Сједињених Америчких Држава|председник]] Џорџ Вашингтон су ступили на дужност 1789. [[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]], која забрањује ограничење личних слобода од стране савезне владе и јемчи низ правних заштита, усвојена је 1791.{{sfn|Boyer|Clark|Kett|2007|pp=192–193}}

Ставови према ропству су мењали, а све државе су забраниле међународну трговину робљем (мада је Северна Каролина поново дозволила), а савезна влада је 1807. забранила увоз или извоз робова.{{sfn|Cogliano|2008|p=219}} Све државе Северна укинуле су ропство између 1780. и 1804, чиме су [[робовласничке државе]] на Југу остали браниоци "[[чудна институција|чудне институције]]". Због [[памук]]а који је после 1820. власницима плантажа доносио велике профите, јужњачки белци су били све одлучнији да је ропство позитивно за све, па чак и за робове.{{sfn|Hall|2002|p=26}} [[Друго велики буђење]], које је почело око 1800, преобратило је милионе грађана САД на [[евангелизам|евангелистички]] протестантизам. На северу је ово довело до више друштвених реформаторских покрета, укључујући и [[аболиционизам]].{{sfn|Clark|2012|p=47}}
[[Датотека:USA Territorial Growth small.gif|мини|десно|250п|Ширење САД]]
Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире на запад је довела до [[Индијански ратови|Индијских ратова]].{{sfn||Billington|Ridge|2001|p=22}}[[Куповина Луизијане]] од Француске 1803. за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину државе.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=205}} [[Рат из 1812.]] је објављен [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеном Краљевству]] због разних нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао свест о припадању америчкој нацији.{{sfn|Wait|1999|p=78}} Низ америчких војних упада на [[Флорида|Флориду]] је приморао Шпанију да 1819. на основу [[Споразум Адамс-Онис|Споразума Адамс-Онис]] ову територије, као и територије око Мексичког залива уступи САД.{{sfn|Klose|Jones|1994|p=150}} Председник [[Џејмс Монро]] реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту ([[Монроова доктрина]]).

Председник [[Ендру Џексон]] је преузео дужност 1829. и започео скуп реформи које су довеле до ере [[џексоновска демократија|џексоновске демократије]], за коју се сматра да је трајала од 1830. до 1850. То укључује многе реформе, као што су право гласа за све беле мушкарце, и разне корекције надлежности савезне владе. То је такође довело до појаве [[други страначки систем|другог страначког система]], скупа доминантних партија које су постојале од 1828. до 1854.

[[Стаза суза]] из 1830их представља пример политике [[уклањање Индијанаца|уклањања Индијанаца]] којим су Индијанци пресељени у своје резервате уз годишње државне субвенције. Сједињене Државе су анектирале [[Република Тексас]] 1845, усред периода када је концепт [[Манифест судбине|Манифеста судбине]] стекао популарност.{{sfn|Morrison|1999|pp=13–21}} [[Споразум о Орегону]] из 1846. са Уједињеним Краљевством донео је садашњи [[Амерички Северозапад]] под контролу САД.{{sfn|Kemp|2010|p=180}} Америчка победа у [[америчко-мексички рат|мексичко-америчком рату]] 1848. довело је до уступања Америци Калифорније и великог дела данашњег [[Амерички Југозапад|Америчког Југозапада]].{{sfn|McIlwraith|Muller|2001|p=61}}

[[Калифорнијска златна грозница]] 1848-49 је додатно подстакла исељавање на запад.{{sfn|Smith-Baranzini|1999|p=20}} Нове пруге су олакшале досељавање насељеника и ојачале су сукобе са Индијанцима.{{sfn|Black|2011|p=275}} За пола века, око 40 милиона [[амерички бизон|америчких бизона]] је било убијено због коже и меса, као и да се олакша ширење железнице.{{sfn|Wishart|2004|p=37}} Нестанак бизона, главног извора хране [[преријски Индијанци|преријским Индијанцима]] је био ударац по опстанак многих домородачких култура.{{sfn|Wishart|2004|p=37}}

=== Ропство, грађански рат и индустријализација ===
[[Датотека:Battle of Gettysburg, by Currier and Ives.png|мини|лево|220п|[[Битка код Гетисбурга]]; грађански рат је учврстио Унију, подстакао индустрију челика и изградњу трансконтиненталне железнице]]
Разлике између индустријског Севера и пољопривредног Југа су све више јачале. Тензије између робовласничких и слободних држава су се појачале са расправама о односима између државних и савезних власти, као и [[Крвави Канзас|насилним сукобима]] због ширења ропства у нове савезне државе.{{sfn|Murray|2004|p=76}} [[Абрахам Линколн]], кандидат увелико анти-робовласничке [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] је изабран за председника 1860.{{sfn|McIlwraith|Muller|2001|p=186}} Пре него што је преузео дужност, седам робовласничких држава је прогласило сецесију, коју је савезна влада сматрала нелегалном, и основало [[Конфедеративне Америчке Државе]].{{sfn|O'Brien|2002|p=184}}

Нападом Конфедерације на [[Напад на Форт Самтер|Форт Самтер]], почео је [[Амерички грађански рат|грађански рат]] и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.{{sfn|O'Brien|2002|p=184}} Линколновим [[Прокламација о еманципацији|Прогласом о емапципацији]] проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови<ref>{{cite web |url=http://www2.census.gov/prod2/decennial/documents/1860a-02.pdf |title=1860 Census |publisher=U.S. Census Bureau |accessdate = 10. 6. 2007.}} Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.</ref>, дато [[Четрнаести амандман на Устав САД|право грађанства]] и [[Петнаести амандман на Устав САД|право гласа]].{{sfn|De Rosa|1997|p=266}} Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.{{sfn|Vinovskis|1990|pp=}} После рата, [[убиство Абрахама Линколна]] је [[Радикални републиканци|радикализовало републиканску]] политику [[реконструкција (САД)|Реконструкције]] у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.{{sfn|Tarr|2009|p=30}} Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорних [[Председнички избори у САД 1876.|председничких избора]] [[Нагодба из 1877.|Нагодбом из 1877]] окончана је Реконструкција; [[закони Џима Кроуа]] су [[Одузимање права гласа након Реконструкције|обесправили многе Афроамериканце]] и легализовали расну сегрегацију.{{sfn|Tarr|2009|p=30}}

[[Датотека:Ellis island 1902.jpg|мини|десно|220п|Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом]]

На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, [[закон о усељавању из 1924.|који је трајао до 1924]], је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.{{sfn|Powell|2009|p=74}} Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког [[Стари Запад|Старог Запада]]. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак [[Први транконтинентални телеграф|Првог трансконенталниог телеграфа]] 1861. и [[Прва трансконтинентална железница|Прве трансконтиненталне железнице]] 1869.

[[Куповина Аљаске|Куповином Аљаске]] 1867. од [[Руска Империја|Русије]] за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке. [[Масакр у Воундед Нију]] 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија у [[Краљевина Хаваји|Краљевству Хаваји]] је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник [[Теодор Рузвелт]] интервенисао у целом низу држава [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Победа у [[Шпанско-амерички рат|шпанско-америчком рату]] исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексије [[Порторико|Порторика]], [[Гвам]]а и [[Филипини|Филипина]] и јачања америчког утицаја на [[Куба|Куби]].<ref>{{cite web|last=Gates|first=John M.|url=http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |title=War-Related Deaths in the Philippines |work=Pacific Historical Review |publisher=College of Wooster |date=август 1984 |accessdate = 27. 9. 2007.}}</ref> Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле [[Зона Панамског канала|зону Панамског канала]]. Отварањем [[Панамски канал|Панамског канала]] 1914. САД су постале светска економдкс сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.

Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео до [[Златни вијек|Златног доба]], периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло почетак [[Прогресивна ера|Прогресивне ере]], периода великих реформи у многим друштвеним областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт је био један од водећих заговорника прогресивних реформи.

=== Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат ===
На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1914, Сједињене Државе су и даље биле неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима, мада су се многи противили интервенцији.{{sfn|Foner|Garraty|1991|p=576}} САД су се 1917. придружили савезницима, а [[америчке експедиционе снаге]] помогле су да се стање преокрене против [[Централне силе|Централних сила]]. САД из рата излазе као најмоћнија земља света. Председник [[Вудро Вилсон]] је имао водећу дипломатску улогу на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији 1919.]] којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао да се САД придруже [[Друштво народа|Друштву народа]]. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај потез, а није усвојио ни [[Версајски споразум|Версајски мир]], којим је упостављено Друштво народа.{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}}

[[Датотека:Dust Bowl - Dallas, South Dakota 1936.jpg|мини|лево|220п|[[Прљаве тридесете]]; изазвале пољопривредну депресију, утицале на индустријска тржишта и довела до великих сеоба из Велике равнице]]

Држава је водила политику унилатерализма, на ивици [[Изолационизам|изолационизма]].{{sfn|McDuffie|Piggrem|Woodworth|2005|p=418}}
Покрет за женско право гласа је 1920. издејствовао усвајање [[деветнаести амандман на устав САД|уставног амандмана]] о давању [[женско право гласа|женама право гласа]]. Просперитет [[Бурне двадесете|Бурних двадесетих]] завршио се [[крах Волстрита 1929.|Крахом Волстрита]] 1929. године који је изазвао [[Велика криза|Велику депресију]].

Након свог избора за председника 1932. [[Френклин Делано Рузвелт|Френклин Д. Рузвелт]] је на Велику депресију одговорио [[Њу дил]]ом, низом политика повећања државне интервенције у привреду, укључујући и успостављање система [[социјална заштита (САД)|социјалне заштите]].{{sfn|Axinn|Stern|2007pp=}} [[Прљаве тридесете]] средином 1930-их осиромашиле су многе пољопривредне заједнице и изазвале нови талас миграције на запад.

[[Датотека:Into the Jaws of Death 23-0455M edit.jpg|мини|десно|220п|Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике градове и производњу великих размера]]

САД, иако званично неутралне током ране фазе [[Други светски рат|Другог светског рата]] након [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије]] [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] на [[Пољска|Пољску]] у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз [[Закон о зајму и најму|Програм о зајму и најму]]. [[Јапан]]ско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни [[напад на Перл Харбор]], што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и [[интернирање Јапанаца у САД|интернирање]] хиљаде Американаца јапанског порекла.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=685}} Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.{{sfn|Kennedy|1989|p=358}}

Савезничке конференције у [[Бретонвудски споразум|Бретон Вудсу]] и у [[Кримска конференција|Јалти]] су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] у центар светских питања. Пошто је [[дан победе у Европи|рат у Европи завршен]], у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је 1945, одржана [[Конференција ОУН о међународним организацијама|међународна конференција]] на којој је донета [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља Уједињених нација]], које су постале активне након завршетка рата.<ref>{{cite web |url=http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm |archiveurl= https://web.archive.org/web/20070612221444/http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm |archivedate = 12. 6. 2007. |title=The United States and the Founding of the United Nations, August 1941{{nbsp}}– October 1945 |year=2005|accessdate = 11. 6. 2007. |publisher=U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian}}</ref> Пошто су САД [[пројекат Менхетн|развиле прве атомске бомбе]], председник [[Хари Труман]] је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|Хирошими и Нагасакију]] у августу. [[Предаја Јапана|Јапан се предао]] 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.<ref>Pacific War Research Society. ''Japan's Longest Day''. New York: Oxford University Press. {{page|year=2006|isbn=978-4-7700-2887-7|pages=}}</ref>

=== Хладни рат ===
После Другог светског рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез су током [[Хладни рат|Хладног рата]] борили за превласт у свету и доминирали војним питањима у Европи кроз [[НАТО]] и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако су биле ангажоване у [[посреднички ратови|посредничким ратовима]], и [[Трка у наоружању|развиле моћне нуклеарне арсенале]], две земље су избегавале директни војни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у [[Трећи свет|Трећем свету]] који се сматрали финасираним од Совјетског Савеза. Амерички војници су се борили против комунистичких [[Кина|кинеских]] и [[Северна Кореја|севернокорејских]] снага у [[Корејски рат|Корејском рату]] 1950-53. [[Дом Комитета за неамеричке активности]] спроводио је низ истрага наводних левичарских субверзија, док је сенатор [[Џозеф Макарти]] постао предводник [[макартизам|антикомунистичких осећања]].

[[Датотека:Martin Luther King - March on Washington.jpg|мини|десно|220п|Мартин Лутер Кинг држи свој говор „[[Имам сан]]“ током [[марш на Вашингтон|марша на Вашингтон]] 1963. године]]

Совјетско лансирање [[Восток-1|прве свемирске летелице]] са људском посадом 1961. подстакло је председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] да позове САД да оне буду те које ће послати првог [[пројекат Аполо|човега на Месец]], што је и [[Аполо 11|остварено 1969]]. Кенеди се такође суочио са напетом [[Кубанска ракетна криза|нуклеарном кризом]] са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљвале одрживи економски раст. Усред присуства различитих [[бели национализам|белих националистичких]] група, посебно [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клана]], појавио се покрет за грађанска права кои је користи [[ненасиље]] да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су [[Роза Паркс]] и [[Мартин Лутер Кинг]]. Са друге стране, неки [[црни национализам|црне националистичке]] групе попут [[Црни пантери|Црних пантера]] су имали милитантнији приступ.

После [[атентат на Џона Кенедија|убиства Кенедија]] 1963. за време председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] донети су [[Закон о грађанским правима]] 1964. и [[Закон о праву гласа]] 1965.{{sfn|Dallek|2004|p=169}}<ref>{{cite web |url=http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=old&doc=97 |title=Our Documents{{nbsp}}– Civil Rights Act (1964) |publisher=United States Department of Justice |accessdate = 28. 7. 2010.}}</ref> Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.<ref>[http://www.ssa.gov/history/lbjsm.html Social Security History], the United States [[Social Security Administration]]</ref> Џонсон и његов наследник [[Ричард Никсон]] проширили су посреднички рат у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] у неуспешни [[Вијетнамски рат]]. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и [[сексуална револуција|сексуалном револуцијом]]. [[Бети Фридан]] и [[Глорија Стејнем]] су предводиле [[други талас феминизма|нови талас феминизма]] који је тражио политичку, друпшвену и економску једнакост за жене.

Као последица скандала [[Афера Вотергејт|Вотергејт]] из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација [[Џими Картер|Џимија Картера]] са краја 1970-их је била у знаку [[стагфлација|стагфлације]] и [[иранска талачка криза|иранске кризе са таоцима]]. Избор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника 1980. најавио је заокрет [[конзервативизам у САД|удесно у америчкој политици]], која се огледала у великим променама у [[реганомика|пореским и потрошачким приоритетима]]. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански [[муџахедин]]и у [[совјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је [[афера Иран-Контра|скандал Иран-Контра]] и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] завршен је Хладни рат.

=== Садашњост ===
[[Датотека:UA Flight 175 hits WTC south tower 9-11 edit.jpeg|мини|лево|220п|Напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001.]]

Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], САД постаје једина светска велесила.<ref name="Larousse-1669">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1669. strana</ref> За време председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буџа старијег]], Сједињене Државе су имале водећу улогу у [[Заливски рат|Заливском рату]], одобреном од Уједињених нација, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале [[Кувајт]]. Најдужи економски раст у модерној историји САД — од марта 1991. до марта 2001.—обухватио је период администрације [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] и [[дот-ком балон]].{{чињеница|date=03. 2016.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Грађанске парнице и [[афера Левински|секс-скандал]] су довели до гласања о поверењу Клинтону 1998, али је он остао председник. На спољном плану Клинтонов мандат је обележило заоштравање сукоба са [[Ал Каида|Ал Каидом]] [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]] и ангажовање у решавању [[распад Југославије|сукоба на простору бивше Југославије]]; предкрај 1995. САД су посредовале у закључењу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мира]]. САД су 1999. предводиле [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО нападе на СР Југославију]], због оптужби о кршењу људских права и тешког положаја Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову]]. [[Председнички избори у САД 2000.|Председнички избори у САД 2000]], једни од најтеснијих у америчкој историји, решени су [[Буш против Гора|одлуком Врховног суда САД]] у корист [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша млађег]], који је постао 43. амерички председник.

Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. [[напади 11. септембра 2001.|напали]] [[Светски трговински центар]] у Њујорку и [[Пентагон]] у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални [[рат против тероризма|рат против терора]], [[рат у Авганистану (2001—2014)|инвазије Авганистана]] и уклањање [[талибани|талибанске]] владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује [[оружје за масовно уништење]]. Снаге предвођене САД су извршиле [[инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирак]] 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.<ref>{{cite news|title=Many Europeans Oppose War in Iraq|work=USA Today|url=http://www.usatoday.com/news/world/2003-02-14-eu-survey.htm|date = 14. 2. 2003.|accessdate = 1. 9. 2008.}}</ref>

У 2008, у јеку [[светска економска криза|глобалне економске рецесије]], [[Барак Обама]] је као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен. [[Рат у Ираку]] је званично окончана повлачење преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011.

== Политика ==
{{главни чланак|Политика Сједињених Америчких Држава}}

[[Датотека:Uscapitolindaylight.jpg|л|мини|300п|Капитол у [[Вашингтон]]у у ком заседа Конгрес САД]]
Сматра се да је на америчку [[Декларација независности САД|Декларацију о независности]] утицао [[Џон Лок]], енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој ''Првој расправи о влади'', да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање“. Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом“. Декларација независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификација [[либерализам|слободарских]] идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.

Влада и политика Сједињених Држава је заснована на [[Устав Сједињених Америчких Држава|Уставу Сједињених Америчких Држава]], написаном [[1787]]. године. Устав из 1787. је до данас допуњен са неколико [[амандман]]а. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог устава. Групно се називају „Повеља о правима“ ({{јез-енгл|Bill of Rights}}), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право на [[Слобода говора|слободу говора]] и [[sloboda vjeroispovjesti|вероисповести]].

Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као [[федерална демократија]] састоји се од извршне, законодавне, и судске власти. Извршна власт се састоји од председника и његовог кабинета, уз додатак разних државних служби.

Законодавни орган власти је [[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], који се састоји од [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] ({{јез-енгл|House of Representatives}}) и [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]]. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.
[[Датотека:Statue of Liberty, NY.jpg|д|мини|300п|[[Кип слободе|Статуа слободе]]]]
Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава]] броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање.

Свака савезна држава у Сједињеним Државама има своју владу, чије су границе моћи раздвојене од овлашћења федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке Сједињених Држава су Републиканска странка и [[Демократска странка (САД)|Демократска странка]].

== Административна подела ==
{{Главни чланак|Политичке поделе Сједињених Америчких Држава}}

Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним законима. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током [[19. век]]а.

Осим савезних држава, Сједињене Државе садрже и један [[Федерални дистрикт]]; [[Вашингтон|Дистрикт Колумбије]], где је смештен Вашингтон. Неколико острвских територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: [[Америчка Самоа]]; [[бејкер|острво Бејкер]]; Гвам; [[Хауланд (острво)|острво Хауланд]]; [[Џарвис|острво Џарвис]]; [[атол Џонстон]]; [[Кингмен|Кингман Риф]]; [[Мидвеј|атол Мидвеј]]; [[Наваса|Наваса острво]]; [[Северна Маријанска Острва|Северна Маријанска острва]]; [[Палмира (атол)|атол Палмира]]; Порторико; [[Девичанска острва]] и [[Вејк|острво Вејк]].

{| border="0" cellspacing="10"
|- valign="top"
| style="width:20%;"|
* [[Ајдахо]]
* [[Ајова]]
* [[Алабама]]
* [[Аљаска]]
* [[Аризона]]
* [[Арканзас]]
* [[Вајоминг]]
* [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]]
* [[Вермонт]]
* [[Вирџинија]]
| style="width:20%;"|
* [[Висконсин]]
* [[Делавер]]
* [[Роуд Ајланд]]
* [[Западна Вирџинија]]
* [[Илиноис]]
* [[Индијана]]
* [[Јужна Дакота]]
* [[Јужна Каролина]]
* [[Јута]]
* [[Калифорнија]]
| style="width:20%;"|
* [[Канзас]]
* [[Кентаки]]
* [[Колорадо]]
* [[Конектикат]]
* [[Луизијана]]
* [[Масачусетс]]
* [[Мејн]]
* [[Мериленд]]
* [[Мичиген]]
* [[Минесота]]
| style="width:20%;"|
* [[Мисисипи]]
* [[Мисури]]
* [[Монтана]]
* [[Небраска]]
* [[Невада]]
* [[Нови Мексико]]
* [[Њу Хемпшир]]
* [[Њу Џерзи]]
* [[Њујорк (држава)|Њујорк]]
* [[Оклахома]]
| style="width:20%;"|
* [[Орегон]]
* [[Охајо]]
* [[Пенсилванија]]
* [[Северна Дакота]]
* [[Северна Каролина]]
* [[Тексас]]
* [[Тенеси]]
* [[Флорида]]
* [[Хаваји]]
* [[Џорџија]]
|}

[[Датотека:Map of USA with state names sr.svg|центар|600п|мини|Мапа САД са именима савезних држава{{напомена|Аљаска и Хаваји су приказани у другачијим омерима; [[Алеутска острва]] и ненасељена северозападна Хавајска острва су изостављени са карте.}}]]

== Спољни односи и војска ==
{{Посебан чланак|Оружане снаге САД|Спољни односи САД}}
Сједињене Америчке Државе имају велики глобални економски, политички и војни утицај. Стална су чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Организације уједињених нација]] а у [[Њујорк]]у се налази и седиште [[Организација уједињених нација|УН]]. САД су чланице организација [[Г8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]], као и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Скоро све државе имају амбасаде у Вашингтону, а многе имају и конзулате широм земље. Исто тако, САД имају дипломатске мисије у скоро свим државама. Куба, [[Иран]], Северна Кореја, [[Бутан]] и [[Република Кина]] (Тајван) немају званичне дипломатске односе са САД.

Сједињене Америчке Државе имају „специјалне везе“ са [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и јаке везе са Канадом, [[Аустралија|Аустралијом]], [[Нови Зеланд|Новим Зеландом]], Филипинима,<ref>{{cite web|url=http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33233.pdf|title=The Republic of the Philippines and U.S. Interests|accessdate = 28. 7. 2011.|publisher=Congressional Research Service}}</ref> Јапаном, [[Јужна Кореја|Јужном Корејом]], [[Израел]]ом и неколико европских земаља. САД блиско сарађују са државама чланицама [[НАТО]] на војним и безбедносним питањима као и са суседним земљама преко [[Организација америчких држава|Организације америчких држава]] и споразума о слободној трговини као што је трилатерални „Северноамерички споразум о слободној трговини“ са Канадом и Мексиком. Године [[2008]], САД су потрошиле 25,4 милијарди [[Амерички долар|долара]], највише на свету, на програме помоћи развоју других држава. Међутим, када се гледа удео ове помоћи у [[Бруто домаћи производ|Бруто домаћем производу]] (који је износио 0,18%) САД су биле на последњем месту међу двадесет и две државе које су издвајале средства за помоћ.

== Становништво ==
{{Посебан чланак|Демографија Сједињених Америчких Држава}}
Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 303.966.729 становника. Према федералном статистичком бироу главне [[раса|расне]] групе су [[европеидна раса|белци]], [[Афроамериканци|црнци]], [[хиспаноамериканци]], [[Азијски Американци|азијати]] и [[američki starosedeoci|амерички староседеоци]] ([[Индијанци]], [[Ескими]], [[Хавајци]] и др.). 373.949 држављана САД говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).<ref>{{cite web|title=Census Data Of USA|url=http://www.census.gov/hhes/socdemo/language/data/acs/Table3A.xls|publisher=US Census Bureau|accessdate=30. 4. 2016.}}</ref>

Белци чине 73,9% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,2% становништва, азијати чине 4,4% становништва, а амерички староседеоци тек 0,8%.

2000. године Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом [[Немци]], 10,8% [[Ирци]], 8,7% [[Енглези]], 7,2% „Американци“ (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% [[Italijani|Италијани]], 3,2% [[Пољаци]], 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% [[Алстер|Шкоти из Алстера]], 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани.

Хиспаноамериканци чине 13,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су [[Мексико|Мексиканци]] који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД.

Што се тиче религије, [[2001]]. године већина Американаца (52%) су [[Протестантизам|протестанти]], 24,5% [[католицизам|католици]], 13,2% не припада одређеној вери и 1,3 % су [[Јудаизам|Јевреји]]. [[Ислам|Муслимани]] и [[Будизам|будисти]] чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника на квадратни километар, где у [[град]]овима живи 80%, а у [[село|селима]] 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

Према подацима из 2005. године САД је прва земља у свету по броју миграната, чак 38,4 милиона људи.<ref>Свет у бројкама. {{page|year=2007|isbn=978-86-7668-055-9|pages=}}</ref>

Североисток је најгушће насељена регија, али је Калифорнија најнасељенија држава.<ref name="Larousse-1669"/> Становништво се брже увећава у државама на Југу, и у унутрашњости на југозападу ([[Аризона]], Нови Мексико) са топлом климом.<ref name="Larousse-1669"/>

=== Највећи градови ===
{{main|Списак градова у САД}}

{{највећи градови у САД}}

== Привреда ==
{{Посебан чланак|Привреда Сједињених Америчких Држава}}
[[Датотека:Photos NewYork1 032.jpg|мини|300п|Њујоршка деоничка берза, поглед са Вол стрита; глобални финансијски центар на Менхетну (Њујорк) симбол је глобалне економске моћи САД]]
Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене [[2014]]. године говоре да је вредност америчке економије 17.528 милијарди долара, те 53.101 америчких долара по глави становника. САД су такође држава са највећом просечном платом у свету.<ref>{{cite web |url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=AV_AN_WAGE|title= Average annual wages | accessdate =18. 5. 2014. |year=2013|publisher=[[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]]}}</ref>

Привреда се одвија по [[Капитализам|капиталистичком систему]], али постоје и [[социјална заштита|социјални програми]], као што су „[[Медикер]]“, „[[Медикејд]]“ и „[[Сошал секјурити]]“. Ови програми нису једнако свеобухватни у поређењу са сличним програмима у већини других привредно развијених држава.

[[Валута]] Сједињених Америчких Држава је амерички долар који такође служи као валута у неким другим земљама света, попут [[Еквадор]]а. Америчка валута је назаступљенија валута међу девизним резервама у свету, те валута са највећим уделом у светској економији. [[Берза|Деоничке берзе]] Сједињених Америчких Држава су важни показитељи стања светске привреде.

Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, [[Европска унија]], Јапан, [[Индија]] и [ужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.

Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских [[Туризам|туриста]], одмах након Француске.<ref>{{cite web |url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|title= UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO) | accessdate =18. 5. 2014. |year=2013}}</ref>

== Природна богатства ==
Огромна територија је основа највећој светској економији.<ref name="Larousse-1670">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1670. strana</ref> Одлике су јој величина и разноликост производње и снага предузећа која то обезбеђују, квалитет услуге (високошколско образовање и испитивање тржишта, [[Банкарство|банкарски систем]], унутрашњу превоз и трговина), велико национално тржиште, повезано са високим животним стандардом.

САД је први извозник производа у свету.<ref name="Larousse-1670"/>

== Култура ==
{{Посебан чланак|Култура Сједињених Америчких Држава}}
[[Датотека:PB050006.JPG|мини|лево|220п|Холивуд знак]]
Култура Сједињених Држава има велик утицај на светску културу и уметност уопште. [[Музика Сједињених Америчких Држава|Америчка музика]], а посебно [[џез]] и [[bluz|блуз]] популарни су широм света. У САД је настао и [[рокенрол]]. Постоји и врста музике која се сматра народном и зове се [[кантри музика]].

Америчка [[кинематографија]] спада међу најутицајније и најпопуларније кинематографије на свету. Чувена „фабрика снова“, [[Холивуд]], налази се у близини [[Лос Анђелес]]а.

Сједињене Државе имају преко 4.000 [[универзитет]]а, а неки, попут [[Универзитет Харвард|Харварда]] и [[Jejl|Јејла]], међу најчувенијим су високообразовним [[установа|институцијама]] на свету. Многи познати писци и научници били су рођени Американци, попут [[Марк Твен|Марка Твена]] и [[Томас Алва Едисон|Томаса Едисона]].

У Сједињеним Државама се налази највећа светска индустрија филма, позната као [[Холивуд]]. Овде су снимљени неки од најуспешнијих филмова свих времена, попут [[Казабланка (филм)|Казабланке]], [[Прохујало са вихором (филм)|Прохујало са вихором]], [[Бен-Хур (филм из 1959)|Бен Хура]], [[Клеопатра (филм из 1963)|Клеопатре]], [[Титаник (филм из 1997)|Титаника]], [[Аватар (филм)|Аватара]] и других. Одавде такође потичу и највеће светске звезде филма — од [[Бети Дејвис]], [[Кетрин Хепберн]], [[Марлон Брандо|Марлона Бранда]], [[Хамфри Богарт|Хамфрија Богарта]], [[Мерилин Монро]], [[Елизабет Тејлор]] и [[Одри Хепберн]], преко [[Џек Николсон|Џека Николсона]], [[Мерил Стрип]], [[Роберт де Ниро|Роберта Де Нира]], [[Ал Пачино|Ал Пачина]], [[Дастин Хофман|Дастина Хофмана]] и [[Мег Рајан]], до [[Том Круз|Тома Круза]], [[Бред Пит|Бреда Пита]], [[Леонардо Дикаприо|Леонарда Дикаприја]], [[Џулија Робертс|Џулије Робертс]], [[Анџелина Џоли|Анђелине Жоли]] и [[Сандра Булок|Сандре Булок]].

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kennedy|first=Paul|title=The Rise and Fall of the Great Powers|url=http://books.google.com/books?id=UqfSsnwOrV4C|year=2010|publisher=Knopf Doubleday Publishing Group|isbn=978-0-307-77356-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=McDuffie|first1=Jack|last2=McDuffie|first2=Jerome|last3=Piggrem|first3=Gary|editor=Steven E. Woodworth|title=U.S. History Super Review|url=http://books.google.com/books?id=dDePN32VZyoC|year=2005|publisher=Research & Education Association|isbn=978-0-7386-0070-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Foner|first1=Eric|last2=Garraty|first2=John Arthur|title=The Reader's Companion to American History|url=http://books.google.com/books?id=R2-quQAACAAJ|year=1991|publisher=Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers|isbn=978-0-395-51372-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Blackburn|first=Robin|title=The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800|url=http://books.google.com/books?id=cpd5igMpvzgC|year=1998|publisher=Verso|isbn=978-1-85984-195-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Russell|first=David Lee|title=The American Revolution in the Southern Colonies|url=http://books.google.com/books?id=5DFy0eWaPxIC|year=2000|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-0783-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Blackburn|first=Robin|title=The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800|url=http://books.google.com/books?id=cpd5igMpvzgC|year=1998|publisher=Verso|isbn=978-1-85984-195-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Dallek|first=Robert|year=2004|title=Lyndon B. Johnson: Portrait of a President |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-515920-2|pages=169}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tarr|first=G. Alan|title=Judicial Process and Judicial Policymaking|url=http://books.google.com/books?id=8Q6Gh5_OQgQC&pg=PA30|year=2009|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-495-56736-3|}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Powell|first=John|title=Encyclopedia of North American Immigration|url=http://books.google.com/books?id=VNCX6UsdZYkC&pg=PA74|year=2009|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1012-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Murray|first=Stuart|title=Atlas of American Military History|url=http://books.google.com/books?id=bJ_sy7mmmxQC&pg=PA76|year=2004|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-3025-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=McIlwraith|first1=Thomas F.|last2=Muller|first2=Edward K.|title=North America: The Historical Geography of a Changing Continent|url=http://books.google.com/books?id=8NS0OTXRlTMC&pg=PA186|year=2001|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-0019-8}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Smith-Baranzini, Marlene |title=A Golden State: Mining and Economic Development in Gold Rush California |url=http://books.google.com/books?id=UPUsIaHZTm0C&pg=PA20 |year=1999|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-21771-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Black|first=Jeremy|title=Fighting for America: The Struggle for Mastery in North America, 1519-1871 |url=http://books.google.com/books?id=EIst_CSWOqIC&pg=PA275 |date=8. 11. 2011|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-35660-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Morrison|first= Michael A. |title=Slavery and the American West: The Eclipse of Manifest Destiny and the Coming of the Civil War |url=http://books.google.com/books?id=YTaxzMlkVEMC&pg=PA13 |year=1999|publisher=University of North Carolina Press |isbn=978-0-8078-4796-1|pages=13-21}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kemp|first= Roger L. |title=Documents of American Democracy: A Collection of Essential Works |url=http://books.google.com/books?id=JHawgM-WnlUC&pg=PA180 |year=2010|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-4210-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Wait|first= Eugene M. |title=America and the War of 1812 |url=http://books.google.com/books?id=puuQ30N0EsIC&pg=PA78 |year=1999|publisher=Nova Publishers |isbn=978-1-56072-644-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Klose|first1= Nelson |last2=Jones|first2= Robert F. |title=United States History to 1877 |url=http://books.google.com/books?id=r4pXwnFs2HMC&pg=PA150 |year=1994|publisher=Barron's Educational Series|isbn=978-0-8120-1834-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Billington|first1= Ray Allen |last2=Ridge|first2= Martin |title=Westward Expansion: A History of the American Frontier |url=http://books.google.com/books?id=YoV-k7VcyZ0C&pg=PA22|year=2001|publisher=UNM Press|isbn=978-0-8263-1981-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Clark|first=Mary Ann|title=Then We'll Sing a New Song: African Influences on America's Religious Landscape |url=http://books.google.com/books?id=3Tl3vqx-BX0C&pg=PT47 |year=2012|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-1-4422-0881-0}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Hall|first=Kermit|title=The Oxford Companion to American Law |url=http://books.google.com/books?id=UXodg4rwE1IC&pg=PA26 |year=2002|publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-508878-6}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Cogliano|first= Francis D. |title=Thomas Jefferson: Reputation and Legacy |url=http://books.google.com/books?id=1f-wAfE0mpsC&pg=PA219 |year=2008|publisher=University of Virginia Press|isbn=978-0-8139-2733-6}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Boyer|first1= Paul S. |last2=Clark|first2= Cliffoed E. Jr. |last3=Kett|first3= Joseph F. |editor1=Salisbury, Neal |editor2=Sitkoff, Harvard |editor3=Woloch, Nancy |title=The Enduring Vision: A History of the American People |url=http://books.google.com/books?id=9KT3lI76-0cC&pg=PA192 |year=2007|publisher=Cengage Learning |isbn=978-0-618-80161-9|pages=192-193}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Fabian Young, Alfred |last2=Nash|first2= Gary B. |last3=Raphael|first3= Ray |title=Revolutionary Founders: Rebels, Radicals, and Reformers in the Making of the Nation |url=http://books.google.com/books?id=QEzaLJ4u_MEC&pg=PA4 |year=2011|publisher=Random House Digital |isbn=978-0-307-27110-5 |pages=4-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Brown|first= Jerold E. |title=Historical Dictionary of the U.S. Army |url=http://books.google.com/books?id=ygqNt3ra-vYC&pg=PA126 |year=2001|publisher=Greenwood Publishing |isbn=978-0-313-29322-1}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Wood|first1=Gordon S. |title=The Creation of the American Republic, 1776–1787 |url=http://books.google.com/books?id=kdDRJLxBhl4C&pg=PA263 |year=1998|publisher=UNC Press Books |isbn=978-0-8078-4723-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Bilhartz|first1= Terry D. |last2=Elliott|first2= Alan C. |title=Currents in American History: A Brief History of the United States |url=http://books.google.com/books?id=J65Z_Ura2EIC&pg=PA7 |year=2007|publisher=M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-1817-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Quirk|first=Joel|title=The Anti-Slavery Project: From the Slave Trade to Human Trafficking |url=http://books.google.com/books?id=qqxK4KlqKYMC&pg=PA195 |year=2011|publisher=University of Pennsylvania Press |isbn=978-0-8122-4333-8}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Galloway|first= Golin G.|authorlink= |title=The American Revolution in Indian Country: Crisis and Diversity in Native American Communities|year=1995|url=|publisher=|location= |isbn=978-0-521-47569-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=McIlwraith|first1= Thomas F. |last2=Muller|first2= Edward K. |title=North America: The Historical Geography of a Changing Continent |url=http://books.google.com/books?id=8NS0OTXRlTMC&pg=PA61 |year=2001|publisher=Rowman & Littlefield |isbn=978-0-7425-0019-8}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Wishart|first= David J. |title=Encyclopedia of the Great Plains |url=http://books.google.com/books?id=rtRFyFO4hpEC&pg=PA37 |year=2004|publisher=University of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-4787-1}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Patrick Karl O'Brien|title=Atlas of World History|url=http://books.google.com/books?id=ffZy5tDjaUkC&pg=PA184|date=7. 11. 2002|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-521921-0}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Social Welfare: A History of the American Response to Need |first1=June|last1=Axinn|first2= Mark J. |last2=Stern|isbn=978-0-205-52215-6 |edition=7th |publisher=Allyn & Bacon |location=Boston |year=2007}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Norton|first1=Mary Beth|last2=Kamensky|first2=Jane|last3=Sheriff|first3=Carol|editor1=David W. Blight|editor2=Howard Chudacoff|title=A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition|url=http://books.google.com/books?id=vsaiAgAAQBAJ&pg=PA205|date = 1. 01. 2014|publisher=Cengage Learning|isbn=978-1-305-14276-3}}
{{refend}}
* {{CIA World Factbook |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html |article=САД}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = United States
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Сједињене Америчке Државе
| wikivoyage = United States of America
}}
* [http://www.whitehouse.gov/ Бела кућа] — Званични веб-сајт председника САД
* [http://www.senate.gov/ Сенат] — Званични веб-сајт Конгреса САД
* [http://www.house.gov/ Дом] — Званични веб-сајт Заступничког дома
* [http://www.supremecourtus.gov/ Врховни суд] — Званични веб-сајт Врховног суда САД
* [http://www.firstgov.gov/ Влада САД] — владини сајтови
* [http://www.nationalcenter.org/HistoricalDocuments.html Историјски документи]
* [http://www.teacheroz.com/states.htm Инфо линкови за сваку државу]

{{Административна подела САД}}
{{Северна Америка}}
{{Г8}}
{{Г20}}
{{Распад СФР Југославије}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Сједињене Америчке Државе}}

[[Категорија:Сједињене Америчке Државе| ]]
[[Категорија:Државе чланице НАТО-а]]

Верзија на датум 21. октобар 2017. у 13:15

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сједињене_Америчке_Државе&oldid=15576973”