Метрологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 1. септембар 2008. у 01:24

Метрологија је наука о мерењу . Она се бави мерним јединицама и њиховим еталонима , мерилима и мерењима и обухвата све теоријске и практичне проблеме који се односе на мерења без обзира на њихову тачност. Метрологија такође обухвата одређивање физичких константи и својства материјала и материје . Метрологија се може посматрати и у зависности од физичке величине коју разматра , као метрологија дужине , метрологија времена , метрологија температуре и слично или према области примене , као техничка метрологија , астрономска метрологија , медицинска метрологија .

Метрологија је под дејством низа других наука , односно области , истовремено делујући на њих . Пораст сазнања из метрологије водио је специјализацији , тј. развоју њених појединих делова , нпр. метрологија масе , метрологија дужине , метрологија времена и фреквенције .

Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак као науке за 18 век , односно за период око француске револуције која је дала значајан подстрек њеном развоју . Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине - метар .Након потписивања Међународне метарске конвенције 20. маја 1875. године у Паризу , којој су током времена приступиле скоро све развијене земље , метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија .

Верзија на датум 1. септембар 2008. у 01:23 уреди 80.74.171.89 (разговор) Нема описа измене ← Старија измена		Верзија на датум 1. септембар 2008. у 01:24 уреди поништи 80.74.171.89 (разговор) Нема описа измене Новија измена →
Ред 3:		Ред 3:
	Метрологија је под дејством низа других наука , односно области , истовремено делујући на њих . Пораст сазнања из метрологије водио је специјализацији , тј. развоју њених појединих делова , нпр. метрологија масе , метрологија дужине , метрологија времена и фреквенције .		Метрологија је под дејством низа других наука , односно области , истовремено делујући на њих . Пораст сазнања из метрологије водио је специјализацији , тј. развоју њених појединих делова , нпр. метрологија масе , метрологија дужине , метрологија времена и фреквенције .

	Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак као науке за 18 век , односно за период око француске револуције која је дала значајан подстрек њеном развоју . Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине - [[метар]] .Након потписивања Међународне метарске конвенције 20. маја 1875. године у Паризу , којој су током времена приступиле скоро све развијене земље ,метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија .		Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак као науке за 18 век , односно за период око француске револуције која је дала значајан подстрек њеном развоју . Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине - [[метар]] .Након потписивања Међународне метарске конвенције 20. маја 1875. године у Паризу , којој су током времена приступиле скоро све развијене земље , метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија .