Метрологија — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот Додаје: ur:پیمائشیات |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак као науке за [[18. век]], односно за период око [[Француска револуција|француске револуције]] која је дала значајан подстрек њеном развоју. Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине — [[метар]]. Након потписивања Међународне метарске конвенције [[20. мај]]а [[1875]]. године у [[Париз]]у, којој су током времена приступиле скоро све развијене земље, метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија. |
Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак као науке за [[18. век]], односно за период око [[Француска револуција|француске револуције]] која је дала значајан подстрек њеном развоју. Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине — [[метар]]. Након потписивања Међународне метарске конвенције [[20. мај]]а [[1875]]. године у [[Париз]]у, којој су током времена приступиле скоро све развијене земље, метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија. |
||
| ⚫ | |||
[[ca:Metrologia]] |
[[ca:Metrologia]] |
||
| Ред 26: | Ред 28: | ||
[[sv:Mätteknik]] |
[[sv:Mätteknik]] |
||
[[uk:Метрологія]] |
[[uk:Метрологія]] |
||
[[ur:پیمائشیات]] |
|||
| ⚫ | |||
Верзија на датум 7. септембар 2008. у 11:09
Метрологија је наука о мерењу. Она се бави мерним јединицама и њиховим еталонима, мерилима и мерењима и обухвата све теоријске и практичне проблеме који се односе на мерења без обзира на њихову тачност. Метрологија такође обухвата одређивање физичких константи и својства материјала и материје. Метрологија се може посматрати и у зависности од физичке величине коју разматра, као метрологија дужине, метрологија времена, метрологија температуре и слично, или према области примене, као техничка метрологија, астрономска метрологија, медицинска метрологија .
Метрологија је под дејством низа других наука, односно области, истовремено делујући на њих. Пораст сазнања из метрологије водио је специјализацији, тј. развоју њених појединих делова, нпр. метрологија масе, метрологија дужине, метрологија времена и фреквенције.
Већина метролога који се баве историјатом метрологије везује њен почетак као науке за 18. век, односно за период око француске револуције која је дала значајан подстрек њеном развоју. Наиме у том периоду зачела се идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за јединицу дужине — метар. Након потписивања Међународне метарске конвенције 20. маја 1875. године у Паризу, којој су током времена приступиле скоро све развијене земље, метрологија се као наука од општег интереса убрзано развија.