| слика = Richard Branson March 2015 (cropped).jpg
| слика = Richard Branson March 2015 (cropped).jpg
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| дан_рођења = 18.
| дан_рођења = 18.
| месец_рођења = јул
| месец_рођења = јул
| година_рођења = 1950.
| година_рођења = 1950.
| место_рођења = [[Лондон]]
| место_рођења = [[Лондон]]
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
}}
}}
'''Сер Ричард Чарлс Николас Бренсон''' (рођен 18. јула 1950) је британски пословни магнат, инвеститор и филантроп.<ref>List of companies related to Richard Branson - http://www.flixens.com/director/richard-charles-nicholas-branson</ref> Оснивач је пословне групе „Виргин”, која се састоји од више од 400 предузећа.<ref>{{Cite web|url=http://www.thisislondon.co.uk/standard-home/article-23897620-londons-1000-most-influential-people-2010-tycoons-and-retailers.do|title=London's 1000 most influential people 2010: Tycoons & Retailers|date=26. 11. 2010|website=Evening Standard|location=London|access-date=11. 06. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110303202728/http://www.thisislondon.co.uk/standard-home/article-23897620-londons-1000-most-influential-people-2010-tycoons-and-retailers.do|archive-date=03. 03. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref>
'''Сер Ричард Чарлс Николас Бренсон''' (рођен 18. јула 1950) је британски пословни магнат, инвеститор и филантроп.<ref>List of companies related to Richard Branson - http://www.flixens.com/director/richard-charles-nicholas-branson</ref> Оснивач је пословне групе „Виргин”, која се састоји од више од 400 предузећа.<ref>{{Cite web|url=http://www.thisislondon.co.uk/standard-home/article-23897620-londons-1000-most-influential-people-2010-tycoons-and-retailers.do|title=London's 1000 most influential people 2010: Tycoons & Retailers|date=26. 11. 2010|website=Evening Standard|location=London|accessdate=11. 06. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110303202728/http://www.thisislondon.co.uk/standard-home/article-23897620-londons-1000-most-influential-people-2010-tycoons-and-retailers.do|archive-date=03. 03. 2011|dead-url=yes}}</ref>
== Каријера ==
== Каријера ==
=== Посао са грамофонским плочама ===
=== Посао са грамофонским плочама ===
Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле је покренуо ''Студент'' магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960—их за магазин, укључујући и [[Мик Џегер]] и р. Д. Лаинг.<ref name="Branson2011">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=NWxnDythozIC|title=Losing My Virginity|last=Richard Branson|date=04. 08. 2011|publisher=Ebury Publishing|isbn=978-1-4464-8334-3|pages=}}</ref> Рекламирао је популарне плоче у С''тудент магазину, ''што му је донело успех преко ноћи.<ref>{{Cite news|url=http://www.businessinsider.com/richard-branson-fails-virgin-companies-that-went-bust-2012-4?op=1|title=RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust|last=Mallory Russell|date=21. 04. 2012|publisher=[[Business Insider]]}}</ref> Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.<ref name="ReferenceA">Richard Branson – ''Losing my Virginity''</ref> У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950—им и 1960—им да се лимитира тзв одржавање препродајних цена.<ref>Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.</ref>
Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле је покренуо ''Студент'' магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960—их за магазин, укључујући и [[Мик Џегер]] и р. Д. Лаинг.<ref name="Branson2011">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=NWxnDythozIC|title=Losing My Virginity|last=Richard Branson|date=04. 08. 2011|publisher=Ebury Publishing|isbn=978-1-4464-8334-3|pages=}}</ref> Рекламирао је популарне плоче у С''тудент магазину, ''што му је донело успех преко ноћи.<ref>{{Cite news|url=http://www.businessinsider.com/richard-branson-fails-virgin-companies-that-went-bust-2012-4?op=1|title=RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust|last=Mallory Russell|date=21. 04. 2012|publisher=[[Business Insider]]}}</ref> Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.<ref name="ReferenceA">Richard Branson – ''Losing my Virginity''</ref> У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950—им и 1960—им да се лимитира тзв одржавање препродајних цена.<ref>Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.</ref>
Брансон у 1972. години покреће издавачку кућу Вирџин рекордс са Ник Пауел и купује имање северно од [[Оксфорд]]а, где је саградио [[Muzički studio|студио за снимање]], Манор студио.<ref>{{Cite news|url=http://www.biography.com/people/richard-branson-9224520|title=Richard Branson Biography|publisher=[[A&E Television Networks]]|access-date =16. 09. 2014}}</ref> Студио је пуштен у закуп за уметнике почетнике, укључујући мулти-инструменталисту [[Мајк Олдфилд]]а, чији је деби албум ''[[Tubular Bells|цеваста звона]]'' (1973) постао је прво издање Вирџин Рекордса и на врху најпродаванијих .<ref>{{Cite web|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b03cw8g0|title=Tubular Bells: The Mike Oldfield Story|publisher=BBC|access-date =22. 04. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://epnofny.com/epnmag/blog/2012/12/02/entrepreneur-guru-sir-richard-branson/|title=Entrepreneur Guru Sir Richard Branson|date=02. 12. 2012 |publisher=EPN|access-date =22. 04. 2015}}</ref>
Брансон у 1972. години покреће издавачку кућу Вирџин рекордс са Ник Пауел и купује имање северно од [[Оксфорд]]а, где је саградио [[Muzički studio|студио за снимање]], Манор студио.<ref>{{Cite news|url=http://www.biography.com/people/richard-branson-9224520|title=Richard Branson Biography|publisher=[[A&E Television Networks]]|accessdate=16. 09. 2014}}</ref> Студио је пуштен у закуп за уметнике почетнике, укључујући мулти-инструменталисту [[Мајк Олдфилд]]а, чији је деби албум ''[[Tubular Bells|цеваста звона]]'' (1973) постао је прво издање Вирџин Рекордса и на врху најпродаванијих .<ref>{{Cite web|url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b03cw8g0|title=Tubular Bells: The Mike Oldfield Story|publisher=BBC|accessdate=22. 04. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://epnofny.com/epnmag/blog/2012/12/02/entrepreneur-guru-sir-richard-branson/|title=Entrepreneur Guru Sir Richard Branson|date=02. 12. 2012 |publisher=EPN|accessdate=22. 04. 2015}}</ref>
Сер Ричард Чарлс Николас Бренсон (рођен 18. јула 1950) је британски пословни магнат, инвеститор и филантроп.[1] Оснивач је пословне групе „Виргин”, која се састоји од више од 400 предузећа.[2]
Каријера
Посао са грамофонским плочама
Бренсон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле је покренуо Студент магазин. Бренсон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960—их за магазин, укључујући и Мик Џегер и р. Д. Лаинг.[3] Рекламирао је популарне плоче у Студент магазину, што му је донело успех преко ноћи.[4] Тргујући под називом "Вирџин", он је продао записе знатно брже него на "Хигх Стреет" распродајама, посебно ланца В. Х. Смит. Бренсон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложен од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.[5] У то време, многи производи су се продабали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950—им и 1960—им да се лимитира тзв одржавање препродајних цена.[6]
Брансон у 1972. години покреће издавачку кућу Вирџин рекордс са Ник Пауел и купује имање северно од Оксфорда, где је саградио студио за снимање, Манор студио.[7] Студио је пуштен у закуп за уметнике почетнике, укључујући мулти-инструменталисту Мајк Олдфилда, чији је деби албум цеваста звона (1973) постао је прво издање Вирџин Рекордса и на врху најпродаванијих .[8][9]
.jpg)
