Накит — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
Накит је често био и национално обележје, део [[фолклор]]а и [[традиција|традиције]] па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.
Накит је често био и национално обележје, део [[фолклор]]а и [[традиција|традиције]] па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.


Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:
Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:[[Датотека:Zbirka nakita Narodnog muzeja u Leskovcu.jpg|мини|Накит за главу. Део је збирке накита [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]. ]]

* [[Беџ]]
* [[Беџ]]
* [[Брош]]
* [[Брош]]

Верзија на датум 26. март 2019. у 16:11

Накит чине украсни предмети. То су обично предмети које људи стављају као украсе на телу, обући и одећи. Раније су их производиле занатлије или уметници, данас се тиме бави, ређе, примењена уметност, а све се више производе масовно, у серијској производњи.

Човек је почео са украшавањем, односно обележавањем свога тела још у праисторији, у почетку су то били обликовани предмети од костију, камена или шкољки а касније се користио метал и стакло.

Посебну важност иамао је накит код блискоисточних народа, Сумераца, Вавилоњана, Хетита, Египћана. Био је у употреби, наравно и код античких народа Грка, Римљана, и других, а наставио је да се употребљава и у Византији и западноевропским феудалним државама. Неки од тих предмета су и до данас сачувани.

У новијој историји за накит је више коришћено драго камење и племенити метали односно уметнички предмети израђени од њих.

Накит је често био и национално обележје, део фолклора и традиције па је то и до данас остао. У двадесетом веку је развој науке и технологије довео да стварања нових облика и нове врсте накита уз задржавање старих и њихову модификацију.

Наводимо неке од предмета који служе као накит (или модни детаљ) а на посебним страницама је сваки од предмета (накита) детаљније описан са називима који су се одомаћили у српском језику:

Накит за главу. Део је збирке накита Народног музеја у Лесковцу.

Литература

Баљ, Лидија; Станковић-Пештерац, Тијана (2014). Накит - скривено значење. Нови Сад: Музеј Војводине. ISBN 978-86-87723-51-1. 

Сродне теме