Корисник:Prirodnjak/песак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 31. јануар 2020. у 13:21

ПРОИЗВОДЊА ГЉИВА

Производња печурака, плодних тела макромицета у свету данас прелази 10 милиона тона годишње и све више је у порасту. Укупна вредност ове индустрије заједно са производњом за медицинске сврхе и прометом самониклим гљивама (који из године у годину опада), надмашују вредност индустрије кафе и износи више од 45 милијарди долара. На трпезама и богатих и сиромашних је све више различитих врста гајених гљива. И даље се највише производе шампињони (Аgaricus biosporus, Agaricus storquis) али се све више узгајају разне врсте из рода буковачa ( Pleurotus ), вргањ (Boletus edulis) па чак и неке врсте тартуфа (Tuber). У порасту је и производња гљиве Ši - takе (Lentinula edodes), а у топлијим крајевима се гаји гљива пиранчанa сламa (Volvariella volvacea).

Без икакве сумње, укупна количина самониклих гљива у природи се смањује. Узроци овог неповољног процеса леже у смањивању станишта и повећању загађења животне средине. Једини начин да се добије довољна количина јефтиних гљива јесте да се произведу. За сиромашни део човечанства ово је од великог значаја, пошто јефтини протеини из гљива могу у знатној мери да замене протеине из меса. И богата друштва повећавају потрошњу гљива, зато што савремени човек мења перцепцију када је у питању исхрана. Све више је људи који послове обављају седећи и нису им потребне висококалоричне намернице. С друге стране, производњом гљива чувамо животну средину на најмање два начина. Прво, гајене гљиве су јефтиније од самониклих што смањује притисак на шумско благо и друго, производњом гљива се велика количина биљног отпада ( пањеви, пиљевина, слама и сл. ) претварају у протеине уместо да спаљивањем или труљењем загађују и угрожавају животну средину. За она рурална подручја, којима су слама и шумски отпад проблем, производња гљива могла би бити кључ одрживог развоја.

Reference

Бранислав Узелац ГЉИВЕ СРБИЈЕ и западног Балкана страна 23

Korisni linkovi koje možemo iskoristiti da se napravi BAŠ dobar članak

Hrvatska enciklopedija - http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=22410
Agronomski fakultet u zagrebu, predmet Gljivarstvo - http://www.agr.unizg.hr/hr/ects/hortikultura/8/10/gljivarstvo/4
Agroportal (opet Hrvati) - https://www.agroportal.hr/gljivarstvo
Gljivarsko društvo Požega - ISTORIJA SAKUPLJANJA (i možda gajenja, nisam gledala) - https://www.gljivarsko-drustvo-pozega.hr/
KNJIGA: Uzgoj gljiva na obiteljskim gospodarstvima - https://www.savjetodavna.hr/adminmax/publikacije/uzgoj_gljiva_16_72014_opt.pdf
ODLIČNO, A NAŠE!!! - ГЉИВАРСКО ДРУШТВО НОВИ САД - https://gdnovisad.weebly.com/o-nama.html

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 == ПРОИЗВОДЊА ГЉИВА ==
 Производња печурака, плодних тела макромицета у свету данас прелази 10 милиона тона годишње и све више је у порасту. Укупна вредност ове индустрије заједно са производњом за медицинске сврхе и прометом самониклим гљивама (који из године у годину опада), надмашују вредност индустрије кафе и износи више од 45 милијарди долара. На трпезама и богатих и сиромашних је све више различитих врста гајених гљива. И даље се највише производе шампињони (''Аgaricus biosporus, Agaricus storquis'') али се све више узгајају разне врсте из рода буковачa ( Pleurotus ), вргањ  (''Boletus edulis'') па чак и неке врсте тартуфа (Tuber). У порасту је и производња гљиве Ši - takе (Lentinula edodes), а у топлијим крајевима се гаји гљива пиранчанa сламa (''Volvariella volvacea'').
@@ Ред 26: / Ред 24: @@
 * ODLIČNO, A NAŠE!!! - ГЉИВАРСКО ДРУШТВО НОВИ САД - https://gdnovisad.weebly.com/o-nama.html
 ///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
-Craterellus tubaeformis (=C. infundibuliformis)                                                                              Cantharellales                                                                                             СИТНА ЛИСИЧАРКА Шешир:2-6цм жуто смеђе до сиво смеђе боје, испупчен, у почетку с удубљењем у средини, потом често левкастог облика и најзад облика пробушеног левка. Месо му је танко , површина ситно пахуљичасто љуспаста до глатка; руб је најпре савијен на доле, а у старости извијен на више, коврджав. ПЛОДИШТЕ: Састоји се од жиличастих набора, сивобраонкасте до сивожуте боје, изражени су и дебели размакнути, повезани попречним жилама (анастомоза), широко су силазни и по боји јасно разграничени од дршке. ДРШКА: Сивожута, у основи жућкаста, мање интезивне боје него код жуте трубе (C.xantopus,стр.356), јамичасте до равне површине, често је савијена, цеваста. МЕСО: Жућкастoбело, влакнасто, кожасто, слабог мириса и благог укуса. СПОРЕ: 9- 11/6-7,5'?м, глатке, отисак бео. УПОТРЕБЉИВОСТ: Веома омиљена јестива гљива. СТАНИШТЕ: Четинарске шуме, претежно испод смреке, ређе испод борова, често на пањевима, обично у великим колонијама, од јула до новембра. НАПОМЕНА: Као и жута труба (C.xanthopus, стр.369), иако дискретног укуса, изврсна је јестива гљива).У поређењу са њо, набори плодишта су добро развијени.
-////////////////////
-Cantharellus aurora (=C.lutescens)
-Cantharellales
-Плодно тело: шешир ширине до 5 цм, танак, удубљен, у средини шупаљ, браон боје,. Хименијумска површина
-са доње стране шешира испрва нема никаквих набора, а када се код старијих примерака коначно појаве, никада не силазе низ дршку.Тада је површина јасно ружичасте до ружичасо наранджасте боје.Дршка је величине до 8x1цм.