Балистика — разлика између измена
Нова страница: {{радови у току}} '''Балистика''' је наука о кретању пројектила под дејством погонског пуњења. … |
мНема описа измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
Подјела на унутрашњу и спољну б. је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем барута у комори. Са ракетним пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансера, све је теже правити разлику између ова два појма. |
Подјела на унутрашњу и спољну б. је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем барута у комори. Са ракетним пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансера, све је теже правити разлику између ова два појма. |
||
Проблемима балистике се први бави Леонардо да Винчи, покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу, и других на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. Николо Тартаља 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највечи уз елевавију од 45 степени. |
|||
==Види још== |
==Види још== |
||
| Ред 16: | Ред 18: | ||
[[Категорија:Војска]] |
[[Категорија:Војска]] |
||
[[en: |
[[en:Ballistics]] |
||
Верзија на датум 17. мај 2009. у 17:01
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Балистика је наука о кретању пројектила под дејством погонског пуњења. Дијели се на унутрашњу и спољну балистику.
Унутрашња б. проучава динамичке и термодинамичке карактеристике погонског пуњења. Спољна балистика проучава кретање пројектила од тренутка напуштања уређаја за лансирање до завршне тачке лета. Свака захтијева кориштење посебних балистићких мјерења. Појам балистика на циљу (мети) се бави ефектима пројектила на циљу, и обрађен је у чланку пробојност зрна.
Подјела на унутрашњу и спољну б. је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем барута у комори. Са ракетним пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансера, све је теже правити разлику између ова два појма.
Проблемима балистике се први бави Леонардо да Винчи, покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу, и других на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. Николо Тартаља 1538. исправно закључује у „Quesiti et inventioni diverse“ да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највечи уз елевавију од 45 степени.
Види још
Вањске везе
Кориштена литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 446-447 .