Кафана „Два сокола” — разлика између измена
м Инфо кутија |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Почетник|17|9|2021}} |
|||
{{Хотел |
{{Хотел |
||
| име_хотела = Кафана „Два сокола” |
| име_хотела = Кафана „Два сокола” |
||
| Ред 22: | Ред 20: | ||
| footnotes = |
| footnotes = |
||
}} |
}} |
||
'''Кафана „Два сокола”''' подигнута је у [[Београд|Београду]] 1848. године, угао Косовске, Нушићеве и Дечанске улице. |
'''Кафана „Два сокола”''' подигнута је у [[Београд|Београду]] 1848. године, угао Косовске, Нушићеве и Дечанске улице. |
||
Верзија на датум 19. септембар 2021. у 00:24
| Кафана „Два сокола” | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Београд,  Србија
|
| Статус | предложена |
| Отварање | 1848. |
| Број спратова | 1 |
Кафана „Два сокола” подигнута је у Београду 1848. године, угао Косовске, Нушићеве и Дечанске улице.
Историјат
У списку кафана из 1860. године, помиње се као „мејана” Андреје Ђорђевића, коју сам води, да је од слабог материјала и на раскршћу више сокака. Једна је од најстаријих кафана у Београду, која је у међуратном периоду важила за пристојан ресторан. Срушена је током Другог светског рата ради проширења уличног коловоза.
После Ђорђевића, власници су Филип Благојевић (1872), Тинка Ђурић (1918) Тодор Тодоровић (1921) и Тодор Симић (1933).[1]
Занимљивости
Кафана „Два сокола”, била је цењена по доброј гибаници и пиву, а на ручак су долазили занатлије и службеници. Удружење молерско-фарбарских мајстора, 1922. године усваја овај простор као своје седиште. Била је и место окупљања ђака, „ђачки кружок” који се бавио социјалним питањима. [2]
Референце
- ^ Matijević, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0081-8. OCLC 496167511.
- ^ Belingar, Boris; Белингар, Борис (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba. Boško Mijatović, Бошко Мијатовић. Beograd. ISBN 978-86-523-0174-4. OCLC 1005925055.