Хемијска равнотежа — разлика између измена
м Grammar: 1; |
мНема описа измене |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија ([[температура]], [[притисак]], концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје [[Ле Шатељеов принцип]]. Он има велике практичне импликације. |
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија ([[температура]], [[притисак]], концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје [[Ле Шатељеов принцип]]. Он има велике практичне импликације. |
||
== Литература == |
|||
{{reflist|2}} |
|||
[[Категорија:Физичка хемија]] |
[[Категорија:Физичка хемија]] |
Верзија на датум 2. јул 2010. у 06:33
Хемијска равжнотежа је стање у реакционом систему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена. До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.
Општи пример би изгледао овако:
На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:
Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.
Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције. Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.