Противтенковски топ 75 mm Пак 40 (7.5 cm Pak 40) — разлика између измена
м Превођење магичних речи |
мНема описа измене |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
Предвиђајући убрзани развој тенкова и повећање њихове оклопне заштите немачка армија је [[1940]]. год. уговорила са [[Круп]]ом (Krupp) и [[Рајнметал]]ом (Rheinmetall) производњу јачег противтенковског топа. 75 mm Пак 40 (7.5 cm Pak 40) је био Рајнметалов дизајн и представљао је побољшану верзију потојећег противтенковског топа калибра [[Противтенковски топ 50 mm Пак 38 (5 cm Pak 38)|50 mm Пак 38 (5 cm Pak 38).]] Пак 40 је био постављен на слично двокрако постоље, а имао је и двоструки оклопни штит за посаду. У наоружање је уведен током [[1941]]. год. и постао је стандардни противоклопни топ у немачкој армији све до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уколико је посада била добро обучена и довољно сталожена да сачека да се непријатељ довољно приближи могла је да избаци из строја сваки савезнички тенк па чак и најтеже руске тенкове. По завршетку рата велики број ових топова је заробљен и уведен у наоружање неколико европксих земаља. Једини његов недостатак била је велика тежина због чега је знатан број ових топова изгубљен приликом повлачења на руском фронту. Најчешће би се ови топови тако заглибили у блато да чак и њихова осмочлана посада није била у стању да их помери без помоћи одговарајућег вучног возила. |
Предвиђајући убрзани развој тенкова и повећање њихове оклопне заштите [[немачка]] армија је [[1940]]. год. уговорила са [[Круп]]ом (Krupp) и [[Рајнметал]]ом (Rheinmetall) производњу јачег противтенковског топа. 75 mm Пак 40 (7.5 cm Pak 40) је био Рајнметалов дизајн и представљао је побољшану верзију потојећег противтенковског топа калибра [[Противтенковски топ 50 mm Пак 38 (5 cm Pak 38)|50 mm Пак 38 (5 cm Pak 38).]] Пак 40 је био постављен на слично двокрако постоље, а имао је и двоструки оклопни штит за посаду. У наоружање је уведен током [[1941]]. год. и постао је стандардни противоклопни топ у немачкој армији све до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уколико је посада била добро обучена и довољно сталожена да сачека да се непријатељ довољно приближи могла је да избаци из строја сваки савезнички тенк па чак и најтеже руске тенкове. По завршетку рата велики број ових топова је заробљен и уведен у наоружање неколико европксих земаља. Једини његов недостатак била је велика [[тежина]] због чега је знатан број ових топова изгубљен приликом повлачења на руском фронту. Најчешће би се ови топови тако заглибили у блато да чак и њихова осмочлана посада није била у стању да их помери без помоћи одговарајућег вучног возила. |
||
==Коришћена литература== |
==Коришћена литература== |
||
Верзија на датум 9. мај 2006. у 23:40
Карактеристике
- Калибар: 75 mm
- Тежина: 1425 kg
- Дужина цеви: 3.702 m
- Елевација: од -5° до +22°
- Траверса: 65°
- Тип пројектила: противоклопни са језгром од волфрама 3.18 kg; противоклопни и високоексплозивни 6.80 kg
- Почетна брзина пројектила: противоклопни са језгром од волфрама 990 m/sec; противоклопни и високоексплозивни 792 m/sec
- Максимални домет: противоклопни пројектил 2000 m; високоексплозивни пројектил 7600 m
- Пробојна моћ: противоклопни са језгром од волфрама 154/500/90°; противоклопни и високоексплозивни 132/500/90°
Предвиђајући убрзани развој тенкова и повећање њихове оклопне заштите немачка армија је 1940. год. уговорила са Крупом (Krupp) и Рајнметалом (Rheinmetall) производњу јачег противтенковског топа. 75 mm Пак 40 (7.5 cm Pak 40) је био Рајнметалов дизајн и представљао је побољшану верзију потојећег противтенковског топа калибра 50 mm Пак 38 (5 cm Pak 38). Пак 40 је био постављен на слично двокрако постоље, а имао је и двоструки оклопни штит за посаду. У наоружање је уведен током 1941. год. и постао је стандардни противоклопни топ у немачкој армији све до краја Другог светског рата. Уколико је посада била добро обучена и довољно сталожена да сачека да се непријатељ довољно приближи могла је да избаци из строја сваки савезнички тенк па чак и најтеже руске тенкове. По завршетку рата велики број ових топова је заробљен и уведен у наоружање неколико европксих земаља. Једини његов недостатак била је велика тежина због чега је знатан број ових топова изгубљен приликом повлачења на руском фронту. Најчешће би се ови топови тако заглибили у блато да чак и њихова осмочлана посада није била у стању да их помери без помоћи одговарајућег вучног возила.
Коришћена литература
"Twentieth-century artillery" - Ian Hogg, Grange books, 2000.