Пантљичара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.113.136 (разговор) на последњу измену корисника RedBot |
Gradja |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
* низ проглотиса који се означава као ланац ([[стробила]]). |
* низ проглотиса који се означава као ланац ([[стробила]]). |
||
Pantljicara moze da ima do 4000 prstenova. |
|||
==Адаптације на паразитски начин живота== |
|||
*пантљичаре су изгубиле [[цревни такт]]; храну узимају [[осмоза|осмотским]] путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину; |
|||
*у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина; |
|||
* органи за причвршћивање су у облику [[пијавка|пијавки]] и кукица и налазе се само на [[сколекс]]у; |
|||
*[[полни систем]] је [[хермафродит]]ан и добро је развијен (боље развијен него код метиља); сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним органима, како мушким тако и женским; у предњим, младим чланцима полни систем још није функционалан, у средњим је функционалан (производе се полне ћелије), а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину; |
|||
*развиће се одвија преко ларвалних облика; тако је трајни домаћин [[говеђа пантљичара|говеђе]] (''-{Taenia saginata}-'') и [[свињска пантљичара|свињске пантљичаре]] (''-{Taenia solium}-'') човек, а прелазни домаћин је говече, односно [[свиња]]; |
|||
**оплођена [[јаја]] доспевају са фецесом домаћина у спољашњу средину, а затим у прелазног домаћина – свињу; |
|||
**у цреву свиње излеже се [[ларва]] '''[[онкосфера]]'''; |
|||
**ларва кукицама пробија црево, улази у крв и крвљу доспева у јетру, мишиће, плућа, мозак; ** у тим органима онкосфера се развија у бобицу (фину); |
|||
** човек се зарази једући недовољно кувано или печено бобичаво месо па се у његовом цреву из бобице развије пантљичара. |
|||
'''Псећа пантљичара''' (''-{Echinococcus granulosus}-'') као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. [[Цисте]] (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице. |
|||
==Литература== |
==Литература== |
Верзија на датум 22. новембар 2010. у 23:03
Пантљичаре | |
---|---|
Датотека:Tenia solium scolex.jpg | |
сколекс пантљичаре Tenia solium | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | Cestoda
|
поткласе | |
Пантљичаре (Cestodes) су класа пљоснатих црва која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.
Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m. на телу се разликују:
- предњи део је у облику сићушне главе (scolex);
- иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону јер се у њему стално образују нови проглотиси; најмлађи проглотиси су они који су најближи вратном делу, а идући ка крају ланца чланци су све старији;
- низ проглотиса који се означава као ланац (стробила).
Pantljicara moze da ima do 4000 prstenova.
Литература
- Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.