Осмоза — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењам фајл Osmosis.jpg са Osmosis_computer_simulation.jpg.
dodatak clanku, osmoza se ne odnosi samo na vodu i samo na celijske membrane
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Osmosis_computer_simulation.jpg|мини|300п|Осмоза - компјутерска симулација]]
[[Слика:Osmosis_computer_simulation.jpg|мини|300п|Осмоза - компјутерска симулација]]
Осмоза представља дифузију молекула растварача кроз [[полупропустљива мембрана|полупропустљиву мембрану]] која пропушта молекуле растварача али не проппушта молекуле растворене супстанце. Осмоза се јавља кад су концентрације раствора са двије стране мембране различите. Пошто полупропустљива мембрана пропушта само молекула растварача али не и честице растворене супстанце. долази до дифузије растварача кроз мембрану тј. молекули растварача пролазе кроз мембрану како би се изједначиле концентрације са обе стране мембране. Молекули растварача се крећу из средине са мањом концентрацијом у средину са већом концентрацијом растворених супстанци. Представља врсту [[пасиван транспорт|пасивног транспорта]].
'''Осмоза''' је [[дифузија]] воде кроз [[ћелијска мембрана|мембрану]]. Представља врсту [[пасиван транспорт|пасивног транспорта]]. Молекули воде се крећу из средине са мањом концентрацијом (ту је више воде) у средину са већом [[концентрација|концентрацијом]] растворених материја (ту је воде мање).


При дифузији молекула растварача кроз мембрану долази до пораства нивоа течности на једној страни мембране и смањења нивоа течности на другом нивоу. Пораст нивоа течности на једној страни ствара хидростатички притисак који се супротставља осмози тј. осмотском притиску који дјелује на мембрану. Када се ова два притиска изједначе доћи ће до упоставе равнотеже и процес дифузије ће се завршити тј. неће више доћи до подизања нивоа течности.
[[Притисак]] који је потребан да би се спречила осмоза је ефективан [[осмотски притисак]]. Осмотски притисак је већи што је концентрација раствора већа и обрнуто. Ако се [[ћелија|ћелије]] налазе у раствору, [[вода]] ће тежити да прође кроз ћелијску мембрану у циљу да се изједначе количине воде са обе стране мембране. Тако, ако ћелију ставимо у [[хипотоничан раствор]] (раствор који је мање концентрације у однос на саму ћелију) доћи ће до улажења воде у ћелију, до њеног бубрења и прскања. У [[хипертонични раствор|хипертоничном раствору]] (концентрованији од раствора у самој ћелији), вода ће излазити из ћелије и она ће се смежурати. Због тога је веома важно да се одржава сталан осмотски притисак, односно количина воде у организму што се назива [[осморегулација]]. Код [[сисар]]а се осморегулација врши преко [[бубрег]]а – вишак воде из [[крв]]и прелази у [[мокраћа|мокраћу]].
Притисак при коме се успоставља ова равнотежа се назива ефективни [[осмотски притисак]].
Осмотски притисак је већи што је концентрација раствора већа и обрнуто.

У природи постоји више примјера осмозе, као што је узимање воде из земљишта од стране биљака или улажење воде у ћелију итд.
Ако се [[ћелија|ћелије]] налазе у воденом раствору, вода (која у ћелији врши функцију растварача) ће тежити да прође кроз ћелијску мембрану у циљу да се изједначе концентрације са обе стране мембране. Тако, ако ћелију ставимо у [[хипотоничан раствор]] (раствор који је мање концентрације у однос на саму ћелију) доћи ће до улажења воде у ћелију, до њеног бубрења и прскања. У [[хипертонични раствор|хипертоничном раствору]] (концентрованији од раствора у самој ћелији), вода ће излазити из ћелије и она ће се смежурати. Због тога је веома важно да се одржава сталан осмотски притисак, односно количина воде у организму што се назива [[осморегулација]]. Код [[сисар]]а се осморегулација врши преко [[бубрег]]а – вишак воде из [[крв]]и прелази у [[мокраћа|мокраћу]].


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 16. март 2011. у 18:38

Осмоза - компјутерска симулација

Осмоза представља дифузију молекула растварача кроз полупропустљиву мембрану која пропушта молекуле растварача али не проппушта молекуле растворене супстанце. Осмоза се јавља кад су концентрације раствора са двије стране мембране различите. Пошто полупропустљива мембрана пропушта само молекула растварача али не и честице растворене супстанце. долази до дифузије растварача кроз мембрану тј. молекули растварача пролазе кроз мембрану како би се изједначиле концентрације са обе стране мембране. Молекули растварача се крећу из средине са мањом концентрацијом у средину са већом концентрацијом растворених супстанци. Представља врсту пасивног транспорта.

При дифузији молекула растварача кроз мембрану долази до пораства нивоа течности на једној страни мембране и смањења нивоа течности на другом нивоу. Пораст нивоа течности на једној страни ствара хидростатички притисак који се супротставља осмози тј. осмотском притиску који дјелује на мембрану. Када се ова два притиска изједначе доћи ће до упоставе равнотеже и процес дифузије ће се завршити тј. неће више доћи до подизања нивоа течности. Притисак при коме се успоставља ова равнотежа се назива ефективни осмотски притисак. Осмотски притисак је већи што је концентрација раствора већа и обрнуто.

У природи постоји више примјера осмозе, као што је узимање воде из земљишта од стране биљака или улажење воде у ћелију итд. Ако се ћелије налазе у воденом раствору, вода (која у ћелији врши функцију растварача) ће тежити да прође кроз ћелијску мембрану у циљу да се изједначе концентрације са обе стране мембране. Тако, ако ћелију ставимо у хипотоничан раствор (раствор који је мање концентрације у однос на саму ћелију) доћи ће до улажења воде у ћелију, до њеног бубрења и прскања. У хипертоничном раствору (концентрованији од раствора у самој ћелији), вода ће излазити из ћелије и она ће се смежурати. Због тога је веома важно да се одржава сталан осмотски притисак, односно количина воде у организму што се назива осморегулација. Код сисара се осморегулација врши преко бубрега – вишак воде из крви прелази у мокраћу.

Види још


Литература:

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998


Спољашње везе