Санкција — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
У праву, термин санкција означава део [[Правна норма|правне норме]], познат као секундарна [[диспозиција као део правне норме|диспозиција]]. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго.<ref>Увод у право, Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 128.</ref> Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. [[Прекршај|Прекршај]] је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).<ref>Увод у право, Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 140.</ref><br /> |
У праву, термин санкција означава део [[Правна норма|правне норме]], познат као секундарна [[диспозиција као део правне норме|диспозиција]]. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго.<ref>Увод у право, Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 128.</ref> Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. [[Прекршај|Прекршај]] је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).<ref>Увод у право, Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 140.</ref><br /> |
||
===Врсте санкција=== |
===Врсте санкција=== |
||
*Према лицима (физичким и правним): |
|||
**Кривичне |
|||
**Грађанске |
|||
**Прекршајне |
|||
*Према актима: |
|||
**Ништаве |
|||
**Рушљиве |
|||
*Према сврси: |
|||
**Ретрибутивне |
|||
**Реститутивне |
|||
Верзија на датум 13. децембар 2011. у 00:00
 |
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету организационих наука. |  |
Санкција je реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција).[1] Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. Sanctio (од глагола Sancire) у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила.[2] Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у социолошком, политичком, правном, економском, привредном, етичком, религијском или педагошком смислу.
Правна санкција
У праву, термин санкција означава део правне норме, познат као секундарна диспозиција. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго.[3] Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. Прекршај је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).[4]
Врсте санкција
- Према лицима (физичким и правним):
- Кривичне
- Грађанске
- Прекршајне
- Према актима:
- Ништаве
- Рушљиве
- Према сврси:
- Ретрибутивне
- Реститутивне
Референце
- ^ Encyclopaedia of the social sciences, Macmillan Co., New York, 1933., том XIII, стр. 531
- ^ Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit, J.C.Bayon, стр. 536-537.
- ^ Увод у право, Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 128.
- ^ Увод у право, Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 140.