Санкција

Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету организационих наука.

Санкција je реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција). Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. Sanctio (од глагола Sancire) у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила. Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у социолошком, политичком, правном, економском, привредном, етичком, религијском или педагошком смислу.

Правна санкција

У праву, термин санкција означава део правне норме, познат као секундарна диспозиција. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго. Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. Прекршај је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).

Врсте санкција

Према лицима (физичким и правним)

• Кривичне - имају за циљ да на одговарајући начин казне кривца или да спрече даље вршење кривичних дела. Састоје се у трајном или привременом одузимању: живота, слободе, части, имовине, права итд.
• Грађанске -
• Прекршајне

Према актима

• Ништаве
• Рушљиве

Према сврси

• Ретрибутивне
• Реститутивне