Содаџија

Содаџија је пунио сифонске боце са сода водом.

Сода вода је обична вода обогаћена угљен диоксидом или како би се другачије рекло газирана. Укус сода воде је веома сличан данашњим јако газираним киселим водама.

Сифонске боце или скраћено сифони су биле стаклене боце на којима је био монтиран метални механизам са ручком. Када би се притиснула ручка сода вода би под притиском текла у млазу из сифона. Од металног механизма средином боце налазила се цевчица кроз коју је текла сода вода.

Содаџија је сифоне пунио на специјалном уређају са водом а потом би под притиском убацивао угљен моноксид.

Пошто би се сифон испразнио, он би се поново носио код содаџије на пуњење.

Сода вода је била јефтино пиће и сматрало се да позитивно утиче када неко има жгаравицу (киселину у стомаку).

Сода вода је незаменљива у прављењу "шприцера". Шприцер (шприц - немачки прскати) је мешавина стоног вина, које се прво сипа у чашу, а онда "пресече" сода водом. За шприцере постоје три правила. Да су хладни, да се "дебели" (више вина, мање соде) и да их има пуно!

Наруџбина келнеру је обично гласила "пола киле вина и сифон!"

У Мађарској је једно време постојала технологија пуњења сифона код куће. Користили су се посебни метални сифони који су ручки имали лежиште са металну патрону са компримираним угљен моноксидом. Сифон би се отворио напунио водом, поново затворио а онда би се ушрафила метална патрона.