Реформа плата у Совјетском Савезу (1956—1962)

Совјетска поштанска марка из 1959. године. Марка слави раст у хемијској индустрији.

Током Хрушчовљеве ере, посебно од 1956. до 1962. године, Совјетски Савез је покушао да спроведе велике реформе платног система са циљем да удаљи совјетске индустријске раднике од размишљања о прекорачењу квота које су карактерисале совјетску економију током претходног стаљинистичког периода. Планирано је увођење финансијских подстицаја.

Током стаљинистичког периода, већина совјетских радника је била плаћена за свој рад по систему плате по учинку (броју производених комада у производњи). Тако су њихове појединачне плате биле директно везане за количину рада који су оставрили. Ова политика је имала за циљ да подстакне раднике да се труде и тиме повећају производњу што је више могуће. Систем плаћања по комаду довео је до раста бирократије и допринео значајној неефикасности у совјетској индустрији. Поред тога, руководиоци фабрика су често манипулисали личним производним квотама датим радницима како би спречили да плате радника падну прениско.

Реформе плата су настојале да уклоне ову праксу плата и да понуде ефикасан финансијски подстицај совјетским радницима стандардизацијом плата и смањењем зависности од прековремених или бонуса. Међутим, индустријски менаџери често нису били вољни да предузму радње које би ефективно смањиле плате радника и често су игнорисали директиве које су им дате, настављајући да плаћају радницима високе стопе прековременог рада. Индустријски материјали су често били у недостатку, а производња је требало да се обави што је брже могуће када материјали постану доступни – пракса позната као „олуја“. Распрострањеност напада значила је да је могућност да се понуди бонус исплата била од виталног значаја за свакодневно функционисање совјетске индустрије, и као резултат реформи на крају нису успеле да створе ефикаснији систем.

Алексеј Григоријевич Стаханов (десно), рудар угља који је славно смањио 14 пута своју дневну квоту угља у једној смени, совјетске власти су представљале као узор радницима.

Литература

• An Evaluation of the Program for Reducing the Workweek in the USSR (PDF). Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. 1961. Archived from the original (PDF) on 2012-05-31.
• Soviet Economic Policy: December 1956 – May 1957 (PDF). Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. 1957. Archived from the original (PDF) on 2011-12-23.
• Fearn, Robert M (1963). An Evaluation of the Soviet Wage Reform, 1956–62. Cia/Rr Er 63-22. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency.
• Filtzer, Donald (1992). Soviet Workers and de-Stalinization. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-41899-2.
• Grossman, Gregory (May 1960). "Soviet Growth: Routine, Inertia and Pressure". The American Economic Review. 50 (2): 62–72. JSTOR 1815011.
• Hosking, Geoffrey (1985). A History of the Soviet Union. London: Fontana. ISBN 0-00-686205-5.
• Hoeffding, Oleg (1958–1959). "Substance and Shadow in the Soviet Seven Year Plan". Foreign Affairs. Council on Foreign Relations (37). Retrieved 11 October 2011.
• Robinson, Neil (2002). Russia: A State of Uncertainty. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-27113-4.
• Nove, A (March 1966). "Wages in the Soviet Union: A Comment on Recently Published Statistics". British Journal of Industrial Relations. 4 (1–3): 212–221. doi:10.1111/j.1467-8543.1966.tb00928.x.
• Smith, Hedrick (1976). The Russians. New York: Ballantine Books. ISBN 0-345-29764-4.
• "Russia: End Five-Year Plan". Time. 9 January 1933. Archived from the original on November 22, 2010. Retrieved 11 October 2011.