Тајна
Тајна је сазнање неких чињеница које се не могу саопштити другим лицима, а да се одавањем тих чињеница другој особи, не повреди личност особе од које се сазнало за њих.[1]
Тајна у неким областима живота
[уреди | уреди извор]У општој правној теорији — тајна се дефинише уз помоћ два елемента: фактичког и нормативног.[2]
- Фактички елемент се огледа у томе што је податак познат само одређеном кругу лица,
- Нормативни елемент захтева да податак буде познат само одређеном кругу лица, с тим да постоје одређене (друштвене) правне норме које забрањују и штите изношење података ван тог круга лица.
У медицинском праву — лекарска тајна се дефинише као сазнање неких чињеница током пружања стручне помоћи. Потпуно и квалитетно пружање ове помоћи понекад захтева да лице које пружа ту помоћ сазна за одређене чињенице које представљају личну тајну онога ко ту помоћ тражи.[3][4][5]
Војна тајна - се дефинише као сазнање неких чињеница током вршења војне службе. Потпуно и квалитетно и безбедно обављање ове службе захтева да лице које сазна за одређене чињенице које представљају војну тајну, ту тајну не смеју открити неовлашћеним особама, јер тиме могу угрозити личну сигурност и безбедност војске и државе.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Ustav Republike Srbije,,.čl. 23–74 Ustava Republike Srbije (Službeni glasnik RS, 98/2006).v odredbom člana 42. Ustava Republike Srbije zajemčena je zaštita podataka o ličnosti
- ^ Krivični zakonik RS (Službeni glasnik RS, 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009)
- ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
- ^ Статут и кодекс Лекарске коморе Србије, Београд, 2006.
- ^ Закон о коморама здравствених радника, Сл. Гласник Републике Србије бр.107/05