Тифлологија
Тифлологија (од грчких речи тифлос — слеп и логос — наука) је научна дисциплина у оквиру дефектологије, која се бави проучавањем законитости развоја и рехабилитацијом слепих и слабовидих особа. Иако првобитно намењена само за слепа лица, њен термин и ангажовање је проширено и на слабовиде особе. Тако тифлологија данас третира проблеми свих лица са визуелним оштећењима без обзира на степен визуелне ометености.[1]
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Савремена дефиниција тифологије могла би да гласи — Тифлологија је наука која проучава законитости развоја лица са оштећењем вида, указује на међузависност метода рехабилитације и степена оштећења вида, што је издваја као специфичну научну област.
Опште информације
[уреди | уреди извор]Савремена тифлолошка наука се непрестано развија и продубљује, кроз многе тифлолошке науке као што су тифлопедагогија, психологија слепих и слабовидих, методике едукативне тифлологије, методе клиничке тифлологије, професионалну оријентацију лица оштећеног вида, тифлолошку дијагностику и перипатологију.[2]
Као део дефектолошке науке тифологија обухвата:
- Опште принципе дефектолошке рехабилитације
- Специфичне дефектолошке поступке васпитања образовања
- Рехабилитацију слепих и слабовидих лица.
Да би успешно савладала бројне проблеме у свом раду тифологија је непосредно повезана са општом педагогијом, дидактиком, педагошком и развојном психологијом, као и са неким медицинским дисциплинама.
Користећи дефектолошку теорију, као полазну основу, тифологија своју праксу углавном везује за:
- Разматрање развој лица са био-психо-социјалним сметњама;
- Педагогију ради повезивања са теоријом васпитања и образовања слепих и слабовидих и њене примене у пракси
- Психологију слепих и слабовидих која објашњава и истражује процесе који воде ка оштећењу
- Офталмологију у циљу истраживања узрока који доводе до органских и функционалних оштећења вида.
Циљеви и задаци
[уреди | уреди извор]Циљеви и задаци тифлогије могу да се сврстају у две групе у — основне проблеме и посебне задатке.
Основни проблеми тифлогије | Посебни задаци тифологије |
---|---|
|
|
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Станчић Б. Оштећење вида-биопсихосоцијални аспекти. Школска књига, Загреб, 1991
- Vučinić, V., Eškirović, B., Maćešić-Petrović, D., Anđelković, M. (2009) Kompetencije za rad sa osobama oštećenog vida sa višestrukim smetnjama. Beogradska defektološka škola, br. 1, str. 101-114
- Ermakov, V.P., Jakunin, G.A. (2000) Osnovy tiflopedagogiki - Razvitie, obučenie i vospitanie detej s narušenijami zrenija. Moskva: Gumanitarnyj izdatel'skij centr Vlados
- Eškirović, B., Vučinić, V. (2007) Položaj dece sa vizuelnim smetnjama u redovnoj školi iz ugla tiflologa. u: Radovanović D [ur.] Naučni skup 'Nove tendencije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji', zbornik radova, Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, str. 757-772
- Teskeredžić A., Tulumović Š. Biotičke osnove vidnog analizatora. Tuzla: OFF-SET, 2013.
- Bratovčić V., Junuzović –Žunić L., Teskeredžić A., Šarić E., Mehmedinović S., Dizdarević A. Karakteristike poticanje ranog psihomotornog razvoja djece. Tuzla: PAPIR-KARTON, 2016.
- Eškirović B.M. Vizuelno funkcionisanje i slabovidnost. Beograd: Planeta print, 2015.
- Cvetković Ž. Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa slepim licima. Beograd: Naučna knjiga, 1989.
- Popović D. Rani razvoj i prilagođavanje slepih. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986.