Унутрашње сортирање
![]() |
Унутрашње сортирање је било који процес сортирања који се одвија потпуно унутар главне меморије рачунара. Ово је могуће докле год су подаци довољно мали тако да сви могу стати у главну меморију рачунара. За сортирање већих група података можда би било неопходно само један део података држати у меморији, јер не би могли сви стати одједном. Остатак податак се наравно налази у већој, али споријој меморији, као што је хард-диск. Било које читање или уписивање података са и у ову спору меморију може знатно успорити процес сортирања. Овај проблем је повезан и са другим алгоритмима за сортирање.
Постоји 7-типова алгоритама са унутрашњим сортирањем :- Bubble Sort, Insertion Sort, Quick Sort, Heap Sort, merge Sort, Radix Sort,Selection sort. Узмимо на пример Bubblesort, где суседни подаци мењају позиције како би их сместили у прави поредак, тако да подаци изгледају као да "испливавају" на врх екрана. Ako би ово морало да буде изведено из више мањих група података, онда када би сортирали све податке у групи 1, наставили би у групу 2, али би видели да неки од података из групе 1 морају да "испливају" до групе 2, и обрнуто (постоје подаци у групи 2 који припадају групи 1, и подаци у групи 1 који припадају групи 2 или некој од следећих група). Због овога ће се групе читати и уписивати назад на диск много пута док подаци прелазе границе између њих, што ће утицати на знатно опадање ефикасности алгоритма. Ако би подаци могли да се задрже у меморији као једна група, онда би се овај утицај на учинак самог алгоритма могао избећи.
Са друге стране, неки алгоритми подносе спољашње сортирање много боље. Merge sort раздваја податке у групе, сортира групе помоћу неког другог алгоритма (можда bubblesort или quick sort) и затим преспоји поново групе две по две тако да све буду у правом поретку. Овај поступак смањује број уписивања и читања група података на и са диска, а и популаран је метод спољашњег сортирања.