Пређи на садржај

Организовани криминал — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 84: Ред 84:


===Насиље===
===Насиље===
{{main|Насиље}}
'''Насиље''' је [[Светска здравствена организација]] дефинисала као "намерну употребу физичке силе или снаге, претње силом или стварне силе, против себе, друге особе или групе људи, које најчешће резултује повредама, смрћу, психолошким повредама, лошим развојем или депривацијом", али прихвата да се укључивање фразе "употреба силе" у овој дефиницији проширује на конвенционално значење речи.<ref name="who.int">Краг и др., [http://www.who.int/violence_injury_prevention/violence/world_report/en/ "Светски извештај о насиљу и здрављу"], Светска здравствена организација, 2002.</ref> Ова дефиниција укључује интернационалност при чињењу самог акта насиља, без обзира на резултат који производи.
'''Насиље''' је [[Светска здравствена организација]] дефинисала као "намерну употребу физичке силе или снаге, претње силом или стварне силе, против себе, друге особе или групе људи, које најчешће резултује повредама, смрћу, психолошким повредама, лошим развојем или депривацијом", али прихвата да се укључивање фразе "употреба силе" у овој дефиницији проширује на конвенционално значење речи.<ref name="who.int">Краг и др., [http://www.who.int/violence_injury_prevention/violence/world_report/en/ "Светски извештај о насиљу и здрављу"], Светска здравствена организација, 2002.</ref> Ова дефиниција укључује интернационалност при чињењу самог акта насиља, без обзира на резултат који производи.
Насиље није ни проста употреба силе, већ је њен рад као облик људске делатности у којој се директно или индиректно користи сила. Оно је делатност којом се неки чин, активност, радња или процес отпочињу, врше или заустављају, односно одржавају или разарају насупрот вољи ии интенцији остварења интереса и задовољења потреба објекта насиља уколико је свестан, односно насупрот његовој унутрашњој (природној) структури или законитостима, уколико се не ради о човеку.<ref>Симеуновић, Драган; Теорија политике; Удружење наука и друштво; Београд; 2002; стр. 151.</ref>
Насиље може бити физичко, емоционално (психичко), сексуално или структурално.


====Напад====
====Напад====
Вршење насилних злочина може чинити део оружја криминалних организација које користе ради постизања својих криминогених циљева, због психолошких фактора (културални сукоби, агресија, побуна против ауторитета, приступ недозвољеним супстанцама и тд.), и може бити злочин рационално изабран од стране индивидуалних криминалаца и група које они формирају. Напади се користе као [[Принуда|принудне]] мере, ради застрашивања задужених, супарника или регрута, приликом извођења [[Пљачка|пљачки]], заједно са другим повредама власништва, те као вид изражавања против-културног ауторитета;<ref>{{cite journal |last=Гејс|title=Насиље и организовани криминал|journal=Анали Америчке академије политикологије и социологије|year=1966|volume=364|issue=1|url=http://ann.sagepub.com/content/364/1/86.abstract}}</ref> насиље је нормализовано у оквиру криминалних организација и локација које они контролишу.<ref>{{cite journal |last=Финкенауер|title=Проблеми дефинисања: Шта је организовани криминал?|year=2005|volume=8|issue=3|url=http://www.springerlink.com/content/mkft2tyucqm0a82c/}}</ref> Док интензитет насиља зависи од злочина који изводи дата организација (као и њихова организацијска структура и културна традиција) агресивни акти могу варирати од благих физичких напада до убиства.
====Убиство====
{{main|Тешко убиство}}
[[Тешко убиство]] се развило из части и осветничких убистава [[Јакузе|Јакуза]] или Сицилијанске мафије<ref>{{cite book |last=Гамбета|title=Сицилијанска мафија: посао приватне заштите|year=1996|publisher=Штампа Универзитета Харвард|url=http://books.google.com/books?id=y3bv3tqWftYC&dq=The+Sicilian+Mafia:+the+business+of+private+protection}}</ref><ref>{{cite journal |last=Котино|first=Амедео|title=Сицилијанска култура насиља: Међусобна повезаност организованог криминала и локалне заједнице|journal=Злочин, закон и социјална промена|date=1. јануар 1999|volume=32|issue=2|pages=103–113|doi=10.1023/A:1008389424861}}</ref><ref>{{cite book |last=Цукерман|title=Освета је моја: Џими "Ласица" Фратиано говори како је увео ппољубац смрти у мафију|year=1987|publisher=Макмилан|url=http://www.getcited.org/pub/102608708}}</ref><ref>{{cite journal |last=Радински|first=М|title=Реталијација: Генеза закона и еволуција ка међународној сарадњи: Примена теорије игре на модерне међународне сукобе|journal=Џорџ Мејсон преглед права (Студентско издање)|year=1994|volume=2|issue=53|url=http://heinonline.org/HOL/LandingPage?collection=journals&handle=hein.journals/gmulr2&div=8&id=&page=}}</ref> која су донела велики физички и симболички значај на акт убиства, његову сврху и последице,<ref>{{cite book |last=Солтер|first=Ф|title=Ризичне трансакције: поверење, сродство, и етничка припадност |year=2002|publisher=Бегрхан књиге|url=http://books.google.com/books?id=PwdegV06vuwC&dq=mafia+vengeance}}</ref><ref>{{cite journal |last=Рутс|first=Р.|title=Мафијашка братства: Организовани криминал на италијански начин|journal=Савремена социологија: Журнал прегледа|date=1. јануар 2005|volume=34|issue=1|pages=67–68|doi=10.1177/009430610503400145|url=http://csx.sagepub.com/content/34/1/67.extract}}</ref> као мање дискриминативан вид изражавања моћи, спровођења криминалног ауторитета, постизање освете или елиминисање супарника. Улога плаћеног убице је стално присутна кроз историју организованог криминала, да ли због ефикасности или пробитачности плаћања професионалног убице или због потребе за удаљавањем од извршења акта убиства(јавно, приватно или криминално), опет у зависности од ауторитета, освете или надметања Убиства из освете, оружане пљачке, насилне расправе о контролисаним територијама и прекршаји против чланова заједнице се такође морају узети у обзир приликом проучавања динамике између различитих криминалних организација и њиховим супротним потребама.


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 8. март 2015. у 19:49

Организовани криминалитет је врста имовинског криминалитета, а карактерише га постојање криминалне организације која обавља континуирану привредну делатност, користећи притом насиље и корупцију носилаца власти.

Организовани криминал, организовани криминалитет и криминалне организације су термини који представљају транснационално, национално или локално груписање високо централизованих организација које воде криминалци са намером бављења илегалним активностима, најчешће ради остваривања профита. Одређене криминалне организације, као што су терористичке организације, политички су мотивисане. Остале организације— међу којима су државе, војске, полицијске снаге, као и корпорације-понекад могу користити методе организованог криминала ради постизања својих циљева, али се њихове снаге заснивају на њиховом статусу формалних социјалних институција. Постоји тенденција одвајања организованог криминала од осталих форми злочина, као што су криминал белог оковратника, финансијски злочини, политички злочини, ратни злочини, државни злочини и издаја, међутим, ово раздвајање није увек очегледно, и о њему се још увек воде расправе.[1] На пример, у пропалим државама које не могу више вршити основне функције, као што су образовање, безбедност или владавина, углавном због насиља или екстремног сиромаштва, организовани криминал, владавина и рат често допуњују једно друго. Израз парламентарна мафиократија је коришћен за описивање демократских земаља чије су политичке, социјалне и економске институције под контролом пар породица или пословних олигарха.[2] У Сједињеним Америчким Државама, Акт за контролу организованог криминала (1970) дефинише организовани криминал као "Грозне активности [...] високо организованог, дисциплинованог друштва [...]".[3] Криминална активност као структурална група се назива рекет, и такав вид злочина се често повезује са радом мафије. У Великој Британији, полиција процењује да се организованим криминалом бави до 38,000 људи окупљени у око 6,000 различитих група.[4] Поред тога, због све већег насиља током Рата против нарко-картела у Мексику, мексички нарко-картели се сматрају "највећом претњом од организованог криминала за Сједињене Америчке Државе" према извештају Министарства праве Сједињених Америчких Држава.[5]

Карактеристике криминалне организације су:

  • учешће више од 3 лица у криминалној групи
  • строга хијерархија
  • коришћење насилних средстава, уцена, претњи
  • повезаност са сродним организацијама
  • веза са политиком

Модели

Узрочни модели

Потреба за илегалном робом и услугама негује још централизованије и снажније криминалне синдикате, који на крају могу успети у подривању јавног морала, неутралишући спровођење закона путем корупције и инфилтрирања легалне економије, уколико се не предузму одговарајуће мере. Овај теоријски предлог може бити приказан моделом који се састоји из четири елемента: влада, друштво, илегално тржиште и организовани криминал.[6]

Организациони модели

Мреже између газди и клијената

Датотека:Salvatore Riina.gif
Шеф мафије Салваторе Рина иза решетака након његовог хапшења 1993. године.

Мреже између газди и клијената се дефинишу интеракцијама које оне производе. Групације организованих криминала оперишу као мање јединице у оквиру целе мреже, и као такве често више цене своју породицу, фамилијарност и економску средину или традицију. Ове мреже се углавном састоје из:

  • Хијерархија заснованих на породици, соционалној и културној традицији;
  • 'Уско повезана' локација рада;
  • Патријархалних или непотистичких система вредности;
  • Персонализованих активности, међу којима су породични ривалитет, територијалне расправе, регрутација и тренирање чланова породице, и тд.; и,
  • Комуникација и механизама за спровођење правила који зависе од организационе структуре, социјалних правила понашања, историје бављења криминалом, и колективитета при доношењу одлука.[7][8][9][10][11]

Бирократске операције

Бирократске, тј. корпоративне групације организованог криминала се дефинишу општом крутошћу њихових унутрашњих структура. Фокусирајући се више на то како ове операције функционишу, успевају, одржавају се или избегавају одмазду, оглавном су оличене као:

  • Комплексна структура ауторитета;
  • Обимна расподела рада међу класама у оквиру организације;
  • Меритократска;
  • Обавезе извршене на нелични начин;
  • Обимна писана правила и регулације; и,
  • Комуникација између 'врха'и 'дна' организационе пирамиде и механизми спровођења права.

Међутим, овај модел операције има одређене мане:

  • Стратегија комуникације између 'врха' и 'дна' организационе пирамиде је подложна пресретању порука, све више како се приближавамо 'дну'организационе пирамиде;
  • Одржавање писмених доказа угрожава безбедност организације, те се заснива на повишеним мерама безбедности;
  • Инфилтрација у нише нивое организационе пирамиде може угрозити целу огранизацију (ефекат "куле од карата"); и,
  • Смрт, повреда, хапшења или унутрашње борбе за власт могу доста појачати несигурност операција.

Омладинске и уличне банде

Главни чланак: Банда
Вођа јаманканске банде Кристофер Коук.

Карактеристична култура банди подупире велики број, ако не и све огранизоване групације;[12][13] ово се може развити кроз стратегије регрутације, процесе социалног учења у корективним системима које се доживљава кроз омладинско, породично или вршњачко учешће у злочину, као и принудне акције криминалних ауторитативних фигура. Термин улична банда се користи заједно са термином “омладинска банда,” и односи се на омладинске групе територијално засноване на једном крају или улици, а које спадају у критеријум банди. Милер (1992) дефинише уличну банду као "самооформљена групација вршњака, уједињених заједничним интересима, са јасном лидерском и унутрашњом организацијом, која делује колективно или индивидуално ради постизања одређених циљева, укључујући и бављење илегалним активностима и контролисањем одређене територије, установе или фирме".[14]

"Зоне транзиције" су пропадајућа суседства у којима се често мења број становника.[15][16] У таквим областима, сукоби између група, туче, "ратне трке", и краћа поспешују солидарност и кохезију.[17] Кохен (1955): тинејџери радничке класе се прикључују бандама као последица фрустрације због немогућности достизања статуса и циљева средње; Кловард и Охлин (1960): блокирана шанса, али неједнака дистрибуција шанси води ка стварању различитих типова банди (то јест, неке фокусиране на пљачку и крађу имовине, неке на туче и сукобе, а неке су повучене и фокусирају се на преузимање наркотика); Спергел (1966) је био један од првих криминолог који су се више фокусирали на праксу засновану на доказима него на интуицију о животу и култури банди. Клајн (1971) је, као и Спергел проучавао ефекте на чланове интервенција социјалних радника. Више интервенција, у ствари, води ка већем учешћу и прикључивању бандама, као и ка солидарности и повезаности између чланова банде. Даунс и Рок (1988) о Паркеровој анализи: теорија напора, теорија обележавања (из искуства са полицијом и судовима), теорија контроле (укљученост у проблеме од раног детињства, и неизбежна одлука да су цене важније од бенефиција) као и теорије конфликата су важеће у овим случајевима. Ниједна етничка група није више склона прикључивању бандама, већ су кључни фактори статус маргинализовања, отуђености или одбијања ти који чине одређене људе склоним ка формирању банди,[18][19][20] а ово важи и за ефекат социјалне ексклузије,[21][22] посебно по питању регрутовања и задржавања. Такође могу бити дефинисани старосним добом (углавном омладина) или утицајем вршњачке групе,[23] aи сталношћу или доследношћу њихове криминалне активности. Ове групе такође формирају своје симболичке идентитете или јавна представљања која су препознатљива широм дате заједнице (боје, симболи, заставе и тетоваже).

Истраживање је фокусирано на питање да ли банде имају формалне структуре, јасну хијерархију и вођство у поређењу са групама одраслих, као и да ли су оне рационалне приликом остварења својих циљева, иако се ставови о структурама, хијерархији и дефинисаним улогама сукобљавају. Неки су проучавали уличне банде које се баве диловањем наркотика, при чему су открили да дате групе имају организовани рационалитет што се тиче њихове структуре и понашања.[24] Чланови банди сами себе доживљавају као део организованог криминала; банде су биле формално рационалне организације,[25][26][27] са јаким организационим структурама, јасно дефинисаним улогама и правилима које су усмеравале понашање чланова, као и слепифичан и стабилан извор прихода (нпр. наркотици). Падила (1992) се сложио са горе наведеним ставкама. Међутим, неки су сматрали овакве банде више распуштеним него јасно дефинисаним, као и да им недостаје стална фокусираност, да је кохезија била врло ниска, као и да су оне имале мали број заједничких циљева, те низак ниво организационе структуре.[19] Заједничке норме, вредности и лојалност је на ниском ступњу, структура је хаотична, а диференцијација улога и јасна расподела рада је скоро па непостојећа. Такође, коришћење насиља није у складу са принципима рекета ради заштите, политичког застрашивања и трговине наркотицима, којима се баве групе одраслих. У много случајева су чланови банди напредовали из својих омладинских банди до високо развијених групација организованог криминала. Банде и традиционалне криминалне организације не могу се универзално повезати једне са другима (Декер, 1998),[28][29] мада постоји јасно видљива бенефиција за обе организације приликом њихове сарадње.

Индивидуална разноликост

Предузетнички модел

Предузетнички модел се односси или на индивидуалног криминалца или на мању групу организованих криминалаца који се користи за флуидне групације савременог организованог криминала.[30] Овај модел се прилагођава теорији социјалног учења диференцијалних асоцијација у којима постоје јасне асоцијације и интеракције између криминалаца, приликом којим се дели и шири знање, или одређење вредности, међутим, сматра се да рационални избор није представљен у овом моделу. Избор да се изведе одређени акт, или да се повеже са одређеним криминалним групама се може видети пре као предузетничка одлука - доприношење континуацији криминалног предузећа, максимизујући аспетке који штите и подржавају њихову личну добит. У овом контексту, улога ризика је такође лако разумљива,[31][32] међутим, дискутабилно је да ли се основна мотивација може видети као чисто предузетништво[33] или предузетништво као производ неког социјалног хендикепа.

Приступ мултимодела

Култура и етничка припадност пружају средину у којој поверење и комуникација између криминалаца може битиефикасна и сигурна. Ово на крају може одвести до конкурентске предности за неке групе, међутим, није исправно прихватити ово као једину детерминанту класификације организованог криминала. Ова категоризација обухвата сицилијанску мафију, јамајканску потеру, колумбијске групе које се баве трговином наркотика, нигеријске групе организованог криминала, корзиканска мафија, јапанске Јакузе, корејске криминалне групе и кинеске Тријаде. Из ове перспективе, организовани криминал није моредни феномен - формације криминалних банди из 17. и 18. века испуњавају све критеријуме криминалних организација савременог доба. Оне су лутале руралним границама централне Европе, бавећи се истим илегалним активностима које се повезују са савременим криминалним организацијама, са изузетком прања новца. Када је Француска револуција створила јаке националне државе, криминалне банде су се преселиле у друге слабо контролисане контроле, као што су Балкан и југ Италије, где је посејано и семе сицилијанске мафије, основе организованог криминала у Новом Свету.[34]

Тип модела Средина Група Процеси Утицаји
Национални Историјска или културна основа Породица или хијерархија Тајновитост/повезаност. Веза са побуњеницима Локална корупција/утицај. Плашљива заједница.
Транснационални Политички и економски нестабилна Вертикална интеграација Легитимна позадина Стабилно снабдевање недозвољеном робом. Висок ниво корупције.
Транснационални Било која Флексибилна. Мала величина. Насилан. Опортунистички. Предузимач ризика Нестабилно снабдевање разном недозвољеном робом. Експлоатација младих локалних преступника.
Предузетнички/транслационални Развијени региони Индивидуално или у пару. Рад кроз легитимна предузећа Провизија недозвољених услуга, нпр. прање новца, превара, криминалне мреже.

Типичне активности

Организовани криминал често напада фирме и пословнице кроз уцену, крађу или преваре као што су отимање теретних возила, крађа добара, вршење стечајне преваре, преваре са осигурањем или акцијама. Организоване криминалне групе такође нападају и појединце путем крађе аутомобила (ради расклапања у радионицама или ради извоза), крађе уметнина, пљачкање банака, провала, крађа накита, компјутерског хаковања, превара кредитним картицама, економске спијунаже, проневере, крађе индентитета, и преваре при инвестицијама. Неке групе организованог криминала проневеравају националне, државне или локалне владе кроз намештене понуде јавних пројеката, фалсификовање новца, кријумчарење и произвођење неопорезиваног алкохола или цигарета, као и кроз помагање радницима имигрантима да избегну плаћање такси.

Групе организованог криминала потражују корумпиране јавне званичнике на високим положајима како би њихове активности протекле без проблема, или ради добијања упозорења и информација о истрагама и гоњењима.

Групе организованог криминала такође пружају велики избор илегалних услуга и добара, као што су зеленашење са врло високим каматама, атентати, уцене, бомбардовање, илегална кладионица и илегално коцкање, преваре, кршење ауторских права, фалсификовање интелектуалне својине, шанерисање, отмице, проституција, кријумчарење, трговина наркотицима, трговина оружјем, кријумчарење бензина, кријумчарење антиквитета, трговина органима, наручена убиства, фалсификовање докумената, прање новца, намештање спортских утакмица, намештање цена, илегално бацање токсичног отока, илегална трговина нуклеарним материјалима, кријумчарење војне опреме, кријумчарење нуклеарног оружја, фалсификовање пасоша, кријумчарење имиграната и јефтиних радника, кријумчарење људи, трговина угроженим врстама, трговина људима.

Насиље

Главни чланак: Насиље

Насиље је Светска здравствена организација дефинисала као "намерну употребу физичке силе или снаге, претње силом или стварне силе, против себе, друге особе или групе људи, које најчешће резултује повредама, смрћу, психолошким повредама, лошим развојем или депривацијом", али прихвата да се укључивање фразе "употреба силе" у овој дефиницији проширује на конвенционално значење речи.[35] Ова дефиниција укључује интернационалност при чињењу самог акта насиља, без обзира на резултат који производи. Насиље није ни проста употреба силе, већ је њен рад као облик људске делатности у којој се директно или индиректно користи сила. Оно је делатност којом се неки чин, активност, радња или процес отпочињу, врше или заустављају, односно одржавају или разарају насупрот вољи ии интенцији остварења интереса и задовољења потреба објекта насиља уколико је свестан, односно насупрот његовој унутрашњој (природној) структури или законитостима, уколико се не ради о човеку.[36] Насиље може бити физичко, емоционално (психичко), сексуално или структурално.

Напад

Вршење насилних злочина може чинити део оружја криминалних организација које користе ради постизања својих криминогених циљева, због психолошких фактора (културални сукоби, агресија, побуна против ауторитета, приступ недозвољеним супстанцама и тд.), и може бити злочин рационално изабран од стране индивидуалних криминалаца и група које они формирају. Напади се користе као принудне мере, ради застрашивања задужених, супарника или регрута, приликом извођења пљачки, заједно са другим повредама власништва, те као вид изражавања против-културног ауторитета;[37] насиље је нормализовано у оквиру криминалних организација и локација које они контролишу.[38] Док интензитет насиља зависи од злочина који изводи дата организација (као и њихова организацијска структура и културна традиција) агресивни акти могу варирати од благих физичких напада до убиства.

Убиство

Главни чланак: Тешко убиство

Тешко убиство се развило из части и осветничких убистава Јакуза или Сицилијанске мафије[39][40][41][42] која су донела велики физички и симболички значај на акт убиства, његову сврху и последице,[43][44] као мање дискриминативан вид изражавања моћи, спровођења криминалног ауторитета, постизање освете или елиминисање супарника. Улога плаћеног убице је стално присутна кроз историју организованог криминала, да ли због ефикасности или пробитачности плаћања професионалног убице или због потребе за удаљавањем од извршења акта убиства(јавно, приватно или криминално), опет у зависности од ауторитета, освете или надметања Убиства из освете, оружане пљачке, насилне расправе о контролисаним територијама и прекршаји против чланова заједнице се такође морају узети у обзир приликом проучавања динамике између различитих криминалних организација и њиховим супротним потребама.

Извори

  • Организовани криминалитет, Ђорђе Игњатовић.

Референце

  1. ^ Тили, Чарлс. 1985. "Формирање државе као вид организованог криминала." У Еванс, Питер, Дитрих Руешмејер и Теда Скоспол едиције. Повраћај државе у Кембриџ: Штампа Универзитета Кембриџ.
  2. ^ Интервју са Паносом Костакосом (2012) Да ли су кријумчарење нафте и организовани криминал разлог економске кризе у Грчкој? (Џен Алик)
  3. ^ [1] Приступљено: 06. март 2015
  4. ^ Доминик Каскијани, Би-Би-Си њуз кореспондент за домаће догађаје: 28. јул 2011 Имовина криминалаца у вредности од 1 милијарде фунти заплењена од стране полиције
  5. ^ Бирн, Рајан (21. јануар 2009). „Мексички дилери наркотика су сада највећа претња од организованог криминала за САД”. Си-Ен-Ес вести. 
  6. ^ бон Ламп, Клаус. „Коришћење модела у студији о организованом криминалу”. Џон Џеј факултет за кривичну правду. 
  7. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Albini 1995.
  8. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Albini 1988.
  9. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Albini 1971.
  10. ^ Абадински (2007). Организовани криминал. 
  11. ^ Лајман и Потерr (2010). Организовани криминал. 
  12. ^ Рајт, A (2006). Организовани криминал. Вилан. 
  13. ^ „Динамика уличних банди”. Навојсзик група, Инк. Приступљено 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  14. ^ Милер В.Б. 1992 Злочини омладинских банди и група у Сједињеним Америчким Државама. Вашингтон, Д.С.: Министарство правде САД, Канцеларија за правне програме, Канцеларија за малолетничко право и превенцију деликвенције.
  15. ^ Рекс, Џ (1968). Социологија зоне транзиције. Штампа Оксфорд универзитета. 
  16. ^ Бургес, E (Новембар 1928). „Стамбена сегрегација у америчким градовима”. Анали Америчке академије политикологије и социологије. 140. JSTOR 1016838.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ Трашер, Ф (1927). Банде: студија о 1,313 банди у Чикагу. Штампа универзитета Чикаго. 
  18. ^ Клајн и Вирман (2006). „Насиље уличних банди у Европи” (PDF). Европски журнал криминологије. 3 (4). 
  19. ^ а б Клајн; et al. (2001). Модерне банде. Роксбури. 
  20. ^ Милер; et al. (2001). Парадокс европских банди: уличне банде и омладинске групе у Сједињеним Америчким Државама и Европи. Спрингер. 
  21. ^ Јанг, Џ (1999). Ексклузивно друштво: социјална ексклузија, злочини и разлике у садашњим трендовима. СЕЈЏ. 
  22. ^ Фајнер, С (1998). Злочин и социјална ексклузија. Вејли-Блеквел. 
  23. ^ Декер и Ван Винкл (1996). Живот у банди: породица, пријатељи и насиље. Штампа Универзитета Кембриџ. 
  24. ^ Сколник (1993). ОРГАНИЗАЦИЈА БАНДИ И МИГРАЦИЈА -- И -- ДРОГЕ, БАНДЕ, И ИЗВРШАВАЊЕ ЗАКОНА. Национални информативни центар за омладинске банде. 
  25. ^ Санчез-Јанковски, М (1991). „Банде и социјалне промене” (PDF). Теоретска криминологија. 7 (2). 
  26. ^ Санчез-Јанковски, М (1995). Етнографија, неједнакост и криминал у заједници са ниским приходима. Штампа Универзитета Станфорд. стр. 80—94. 
  27. ^ Санчез-Јанковски, M (1991). Острва на улици: банде и Америчко урбано друштво. Штампа Универзитета у Калифорнији. 
  28. ^ Кари и Декер (1998). Суочавање са бандама: Криминал и заједница. Роксбери. 
  29. ^ Декер, Бајном, Визел (1998). „Прича о два града: Банде и групације организованог криминала”. Правда тромесечно. 15 (3). 
  30. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Smith 1978.
  31. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Albanese 2008.
  32. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Albanese 2000 409–423.
  33. ^ Картер (1994). „Интернационални организовани криминал: Нови трендови предузетничког криминала”. Журнал савремене криминалне правде. 10 (4). 
  34. ^ МОрисон, С. „Прилажење организованом криминалу: Где смо сада и шта радимо?” (PDF). Аустралијски инстирут за Криминологију. 
  35. ^ Краг и др., "Светски извештај о насиљу и здрављу", Светска здравствена организација, 2002.
  36. ^ Симеуновић, Драган; Теорија политике; Удружење наука и друштво; Београд; 2002; стр. 151.
  37. ^ Гејс (1966). „Насиље и организовани криминал”. Анали Америчке академије политикологије и социологије. 364 (1). 
  38. ^ Финкенауер (2005). „Проблеми дефинисања: Шта је организовани криминал?”. 8 (3). 
  39. ^ Гамбета (1996). Сицилијанска мафија: посао приватне заштите. Штампа Универзитета Харвард. 
  40. ^ Котино, Амедео (1. јануар 1999). „Сицилијанска култура насиља: Међусобна повезаност организованог криминала и локалне заједнице”. Злочин, закон и социјална промена. 32 (2): 103—113. doi:10.1023/A:1008389424861. 
  41. ^ Цукерман (1987). Освета је моја: Џими "Ласица" Фратиано говори како је увео ппољубац смрти у мафију. Макмилан. 
  42. ^ Радински, М (1994). „Реталијација: Генеза закона и еволуција ка међународној сарадњи: Примена теорије игре на модерне међународне сукобе”. Џорџ Мејсон преглед права (Студентско издање). 2 (53). 
  43. ^ Солтер, Ф (2002). Ризичне трансакције: поверење, сродство, и етничка припадност. Бегрхан књиге. 
  44. ^ Рутс, Р. (1. јануар 2005). „Мафијашка братства: Организовани криминал на италијански начин”. Савремена социологија: Журнал прегледа. 34 (1): 67—68. doi:10.1177/009430610503400145. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Организовани_криминал&oldid=10801473”