Atentat

Из Википедије, слободне енциклопедије

Atentat (čiji naziv dolazi od latinskog glagola attentare, što znači „pokušati“) u najširem smislu znači protivpravni napad na život, imanje ili čast nekoga. U tom najširem smislu se npr. naglo i neočekivano povećanje poreza naziva „atentatom na životni standard“.

U užem smislu se pod pojmom atentat podrazumijeva fizički napad, odnosno ubistvo ili pokušaj ubistva tačno određene osobe, najčešće one koja ima izuzetnu političku, ekonomsku, kulturnu ili vojnu važnost u nekoj državi, društvu ili svijetu. Takvo ubistvo se po pravilu čini s predumišljajem. Atentatori mogu biti naručeni, odnosno profesionalne ubice, ali i osobe fanatičnih ubeđenja kao i osobe na čije motive utiče duševna bolest.

Primeri u istoriji su brojni i dokumentovano je više slučaja uspelih i neuspelih atentata: na

• Cezara (44. p.n.e.),
• Mihaila Obrenovića (1868)
• Aleksandra II (1881),
• kraljicu Elizabetu (1898),
• Aleksandra Obrenovića (1903)
• Franju Ferdinanda (1914),
• Raspućina (1916),
• Aleksandra Karađorđevića (1934),
• Hitlera (1939. i 1944.),
• Gandija (1948),
• Kenedija (1963),
• Martina Lutera Kinga (1968).
• Indiru Gandi 1984
• Ulofa Palmea (1986)
• Radživa Gandija 1991
• Zorana Đinđića (2003)
• Benazir Buto (2007)

Uz pojam atentat se u posljednje vrijeme veže eufemizam ciljano ubistvo ili vansudsko pogubljenje odnosno atentati koje vojne, policijske i obavještajne snage nekih država provode protiv vodećih predstavnika terorističkih i subverzivnih organizacija.

[уреди] Literatura

• Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.