Рат против нарко-картела у Мексику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рат против нарко-картела у Мексику
Део
Мексички војници у акцији
Мексички војници у акцији
Време: 11. децембар 2006. (када је операција Мичоакан започела)[1] – данас
Локација: Мексичке државе Доња Калифорнија, Дуранго, Сонора, Оахака, Гереро, Чивава, Мичоакан, Тамаулипас, Нови Леон, Сан Луис Потоси и Синалоа.
Узрок рата: {{{узрок}}}
Резултат: у току
Промене у територији: {{{територија}}}
Сукобљене стране
Застава Мексика Мексико
Logo de Ejército Mexicano.svg Мексичка војска
LOGO Marina Armada de Mexico NEGRO.svg Мексичка морнарица
Logo de Fuerza Aerea Mexicana.svg Мексичко ратно ваздухопловство
Infantería de Marina de México.png Мексичка морнаричка пешадија
Mexico Federal Police Shield.png Федерална полиција
• Мексичке државне и општинске полицијске снаге
Ривалски нарко-картели:
Синалоа
Заливски картел
Хуарез
Витезови темплари
Тихуана
Ла Фамилија (уништен)
Лос Зетас
Белтран-Лејва (уништен)
Заповедници
Фелипе Калдерон
Маријано Франсиско Сајнез Мендоза
Гиљермо Галван Галван
Серхио Апонте Полито[2]
Хоакин Гузман Лоера,

Исмаел Замбада Гарсија,
Игнасио Коронел Виљареал†,
Антонио Карденас Гиљен†,
Хорхе Едуардо Костиља Санчез,
Висенте Кариљо Фуентес,
Луис Фернандо Санчез Арељано,
Ериберто Ласкано Ласкано,
Едгар Валдез Виљареал
Артуро Белтран Лејва
Ектор Белтран Лејва,
Назарио Морено Гонзалез

Јачина
50.000 војника[3]
35.000 припадника Федералне полиције[4]
100.000 војника[5][6][7]
Губици
1.000+ полицајаца и тужилаца убијено[8]
138 војника убијено[9]
14 маринаца убијено[9]
318 припадника Федералне полиције убијено[9]
58 новинара убијено[10]
~1.000 деце убијено[11][12]
121.199 чланова картела ухапшено[13] али само 8.500 осуђено[14]
{{{подаци}}}

Рат против нарко-картела у Мексику је оружани сукоб између ривалских нарко-картела који се боре за регионалну контролу с једне стране, и снага владе Мексика с друге стране. Владин главни циљ је био да се заустави са дрогом повезано насиље које је беснело између ривалских нарко картела у Мексику пре него што је дошло до интервенције владе.[15] Осим тога, Влада Мексика је истакла како је њен главни циљ уништавање моћних нарко картела, а не трговине дрогом, што је остављено званичницима Сједињених Држава.[16][17][18]

Мексички нарко картели или организације за трговину дрогом постоје већ неколико деценија, међутим, постали су моћнији од пада колумбијских картела Кали и Медељин током деведесетих година двадесетог века. Мексички нарко картели данас доминирају нелегалним тржиштем дроге у Сједињеним Државама.[19] Хапшења кључних вођа картела, поготово у картелима из Тихуане и Залива, су довела до пораста насиља јер су картели започели борбу за контролу над рутама којима се дрога кријумчари у Сједињене Државе.[20][21][22]

Процена америчког Министарства правде је да је свеукупна зарада од незаконите продаје дроге између 13,6 и 48,4 милијарде долара годишње.[19][23] Мексички кријумчари дроге све чешће кријумчаре новац назад у Мексико у возилима која се враћају за Мексико, вероватно услед ефикасности америчких напора у праћењу електронског трансфера новца.[24]

Историја[уреди]

Мексичка војска

Мексико је, услед свог географског положаја, дуго био важна тачка у транспорту наркотика, илегалних имиграната и друге забрањене робе у Сједињене Државе из Мексика, Јужне Америке и других делова света. Током 1980их и раних 1990их, Колумбијац Пабло Ескобар је био главни извозник кокаина у Сједињене Државе. Када су власти појачале контролу у јужној Флориди и на Карибима, колумбијске криминалне организације су успоставиле сарадњу са мексичким кријумчарима дроге како би кроз Мексико пребацивали кокаин у Сједињене Државе.[25]

Ово није било тешко спровести јер је Мексико већ дуго времена био главни извор хероина и канабиса за САД, и трговци дрогом из Мексика су већ имали успостављену инфраструктуру која је била спремна да услужи колумбијске трговце дрогом. До средине 1980их, организације из Мексика су већ уходане и поуздан партнер у транспорту колумбијског кокаина. Испрва су мексичке банде за своје услуге биле исплаћиване у кешу, али средином 1980их, мексичке кријумчарске организације и колумбијски трговци дрогом су договорили плаћање у роби. Кријумчарима из Мексика је обично давано 35% до 50% од сваке испоруке кокаина. Ово је значило да су мексичке организације почеле да се баве и дистрибуцијом а не само кријумчарењем кокаина, чиме су и саме постале значајни трговци дрогом. Тренутно, картел Синалоа и Заливски картел контролишу транспорт кокаина из Колумбије на тржишта широм света.[26]

Временом се баланс моћи између различитих мексичких картела мења и нови картели се појављују док стари слабе и пропадају. Промене у систему, као што су хапшења или смрт вођа картела, доводе до крвопролића јер ривали покушавају да искористе настали вакуум.[27] Ови вакууми у власти унутар картела понекад настају успешним акцијама владиних снага против одређеног картела, па стога картели често покушавају да искористе владине снаге против ривалских организација, било давањем мита мексичким званичницима како би покренули акцију против супарника, било одавањем обавештајних података о операцијама супарничких група мексичкој влади или америчкој Управи за сузбијање дроге.[27]

Борбе између ривалских картела су пуном снагом почеле након хапшења Мигела Ангела Феликса Гаљарда 1989. године, који је водио кокаински бизнис у Мексику.[28] Крајем 1990их је дошло до затишја у насиљу, али се стање од 2000. константно погоршава.

Председник Висенте Фокс[уреди]

Насиље се погоршало од 2000. Тадашњи председник Висенте Фокс ја послао малобројне снаге у Нуево Ларедо, Тамаулипас, на америчко-мексичкој граници, како би се борили са картелима. Ове снаге нису имале пуно успеха. Процењује се да је око 110 људи погинуло само у Нуево Лареду од јануара до августа 2005. услед борби између Заливског и картела Синалоа.[29] 2005. је дошло до скока нивоа насиља пошто је картел Ла Фамилија Мичоакана покушао да започне посао у Мичоакану.

Председник Фелипе Калдерон[уреди]

Насиље између картела је започело знатно пре него што је почео рат, али влада је била прилично пасивна према том проблему токмо 1990их и раних 2000их. То се променило 11. децембра 2006, кад је новоизабрани председник Фелипе Калдерон послао 6.500 припадника федералних снага у државу Мичоакан како би зауставио насиље тамошњих картела. Ова акција се сматра првом великом операцијом против организованог криминала, и опште се узима као почетак рата између владе и нарко картела.[1] Како је време протицало, Калдерон је наставио да појачава своју кампању против дроге, у коју је сада укључено 45.000 војника, уз снаге државних и федералне полиције. 2010. Калдерон је рекао како картели покушавају да „замене владу“ и „покушавају да наметну монопол силом оружја, и чак покушавају да наметну сопствене законе“.[30]

Ескалација[уреди]

У априлу 2008. генерал Серђо Апонте, особа задужена за кампању против трговине дрогом у држави Доња Калифорнија, је изнео бројне оптужбе о корупцији против полицијских снага у овом региону. Између осталог, Апонте је изјавио како верује да је одред који се бори против киднаповања у Доњој Калифорнији у ствари тим који спроводи киднаповања и који сарађује са криминалним бандама, и да трговци дрогом користе потплаћене полицијске јединице као своје телохранитеље.[2] Ове оптужбе су сугерисале да напредак борбе против нарко-картела у Мексику отежавају мито, застрашивања и корупција.

26. априла 2008. је дошло до велике битке између припадника картела Тихуана и Синалоа у граду Тихуана у Доњој Калифорнији. Погиуло је 17 људи.[31] Ова битка је довела и до забринутости да би насиље могло да се прелије у Сједињене Државе, јер су Тихуана и бројна друга погранична места постала жаришта насиља у рату. У септембру 2008. у бомбашким нападима у Морелији, за које су осумњичени припадници картела, је погинуло осам цивила, а повређено их је више од 100.

У марту 2009, председник Калдерон је послао додатних 5.000 војника у Сијудад Хуарез. Америчко Министарство за домовинску безбедност је такође издало саопштење како разматра коришћење Националне гарде како би се онемогућило преливање насиља из мексика у Сједињене Државе. Гувернери Аризоне и Тексаса су од савезне владе затражили додатне трупе Националне гарде које би помогле онима које већ пружају подршку локалним органима реда у борби против трговине дрогом.[32]

Према америчком Националном обавештајном центру о дроги, мексички картели су главни кријумчари и веледистрибутери јужноамеричког кокаина и мексичког канабиса, метамфетамина и хероина. Мексички картели постоје већ дуже времена, али је њихова моћ почела да расте задњих година када је дошло до опадања моћи колумбијских картела Медељин и Кали. Затварање кријумчарске руте кокаина кроз Флориду је такође преусмерило пут кокаина кроз Мексико, што је повећало улогу мексичких картела у трговини кокаином. Мексички нарко-картели шире контролу над дистрибуцијом ових дрога у областима које су раније контролисале колумбијске и доминиканске криминалне групе, и верује да се сада контролишу већину тржишта Сједињених Држава.[33]

Мексички нарко-картели више нису само посредници за колумбијске произвођаче, већ су сада моћни синдикати организованог криминала који доминирају у трговини наркотицима у Северној и Јужној Америци. По извештајима ФБИ, мексички картели се баве само велепродајом док малопродају наркотика остављају уличним бандама. Мексички нарко-картели наводно истовремено раде и са више банди у истој области и тврде како се не сврставају на стране у америчким обрачунима банди.

Мексички нарко-картели контролишу велике области мексичке територије и на десетине општина, и имају све већи утицај на мексичку изборну политику.[34] Они учествују у насилним борбама за контролу над територијама кроз које пролазе кључни кријумчарски коридори од Матамороса до Сан Дијега. Америчка Управа за сузбијање дроге у својим извештајима јавља да су мексички нарко-картели који данас оперишу дуж америчко-мексичке границе много софистициранији и опаснији од било које организоване криминалне групе са којом су се америчке снаге безбедности сусретале у својој историји.[33] Нарко-картели користе бацаче граната, аутоматско оружје, панцире а понекада и шлемове.[35][36][37] Неке групе користе и импровизоване експлозивне направе.[38]

Број жртава се током времена јако брзо повећава. По извештају Стратфора, број убистава повезаних са дрогом током 2006. и 2007. (2.119 и 2.275) се више него удвостручио 2008. године (5.207), а и током наредне две године се значајно повећавао, од 6.598 током 2009. на преко 11.000 током 2010.[38]

Извори дроге[уреди]

Мексико има велики удео у производњи и транзиту дроге. Главни је снабдевач тржишта Сједињених Држава канабисом и велики снабдевач метамфетамином.[19] Готово 50% прихода картела долази од канабиса.[39] Иако Мексико има мали удео у светској производњи хероина, из њега долази влики удео хероина на тржишту Сједињених Држава.[19][40] Нарко-картели у Мексику контролишу приближно 70% наркотика који из иностранства улазе у Сједињене Државе.[41]

По проценама америчког Стејт департмента, 90% кокаина који улази у Сједињене Државе пролази кроз Мексико, а главни произвођач кокаина је Колумбија,[42] коју прате Боливија и Перу.[43] Извештаји наводе да је Венецуела очигледно постала важна тачка у транспорту наркотика који се производе у Коллумбији.[44][45][46][47][48]

Мексички картели[уреди]

Порекло[уреди]

Сви мексички нарко-картели воде порекло од бившег агента мексичке федералне олиције, Мигела Ангела Феликса Гаљарда („Кума“), који је током 1980их контролисао целокупну илегалну трговину дрогом у Мексику и коридоре преко мексичко-америчке границе.[49] Посао је започео кријумчарећи марихуану и опијум у Сједињене Државе, и био је први мексички нарко-вођа који се повезао са колумбијским кокаинским картелима током 1980их. Помоћу својих веза, Феликс Гаљардо је успоставио сарадњу са картелом Медељин, којим је управљао Пабло Ескобар.[50] Ово му није било тешко јер је Гаљардо већ успоставио инфраструктуру која је била спремна за колумбијске трговце дрогом.

У то доба није било картела у Мексику. Феликс Гаљардо је био вођа мексичких нарко-вођа. Надгледао је све операције; постојали су само он, његови сарадници и политичари који су му продавали заштиту.[51] Феликс Гаљардо се трудио да се не истиче и 1987. се преселио са својом породицом у Гвадалахару.

По Питеру Дејлу Скоту, картел Гвадалахара, је напредовао у великој мери зато што је уживао заштиту Федералне дирекције за безбедност (ДФС), под вођством њеног шефа Мигела Насара Ароа (шп. Miguel Nassar Haro), који је радио за ЦИА.[52]

„Кум“ је тада одлучио да подели послове које је контролисао, како би били ефикаснији и како би било мање вероватно да све активности пропадну у једном удару снага безбедности.[53] На неки начин, он је приватизовао мексичку трговину дрогом и слао ју је назад у подземље како би њоме управљали шефови који су били мање познати, или уопште нису били познати Управи за сузбијање дроге. Феликс Гаљардо „Кум“ је окупио главне мексичке трговце дрогом у кући у одмаралишту Акапулку и том приликом је извршио расподелу територија. Рута преко Тихуане је додељена браћи Арељано Феликс. Рута преко Сијудад Хуареза је додељена породици Кариљо Фуентес. Мигел Каро Кинтеро је добио коридор Сонора. Контрола над коридором Матаморос, Тамаулипас - тада настајућем Заливском картелу - је остављена Хуану Гарсији Абрегу. Хоакин Гузман Лоера и Исмаел Замбада Гарсија су преузели операције на пацифичкој обали, од чега је настао картел Синалоа. Гузман и Замбада су у посао вратили ветерана Хектора Луиса Палму Салазара. Феликс Гаљардо је и даље планирао да надгледа операције на нивоу целе државе, јер је поседовао значајне везе, али не би више имао контролу над свим детаљима вођених послова.

Феликс Гаљардо је ухапшен 8. априла 1989. Нова хапшења, похлепа и тежња за влашћу су стимулисали сукобе између новоформираних и одскора независних картела.

Тренутни картели[уреди]

Мапа мексичких нарко-картела базирана на извештају Стратфора из маја 2010.[54][55] Картел Тихуана, црвено; Картел Белтран Лејва, наранџасто; Картел Синалоа, жуто; Картел Хуарез, браон; Ла Фамилија Мичоакана, зелено; Заливски картел, светло плаво; Картел Лос Зетас, плаво.

Савези и споразуми између нарко-картела су крхке природе, напети и привремени. Од фебруара 2010, главни картели су били подељени у две фракције, једну окупљену око картела Хуарез, Тихуана, Лос Зетас и Картел Белтран-Лејва; и другу окупљену око Заливског картела, картела Синалоа и Ла Фамилија.[56]

Мексички нарко-картели су повећали сарадњу са америчким уличним и затворским бандама како би проширили своје дистрибутивне мреже унутар Сједињених Држава.[23]



Референце[уреди]

  1. ^ а б Grillo, Ioan (11. 12. 2006.). „Mexico cracks down on violence“. Seattle Post-Intelligencer. Associated Press Приступљено November 29, 2006. 
  2. ^ а б „Mexican general makes explosive accusations“. Los Angeles Times. 23. 4. 2008. Приступљено 12. 5. 2010.. 
  3. ^ „Four Gunmen Die in Clash with Mexican Troops“. Latin American Herald Tribune. 4. 3. 2010. Приступљено 5. 3. 2010.. 
  4. ^ „Mexico sees hope among drug violence“. CNN News. 9 nFebruary 2011 Приступљено 9. 2. 2011.. 
  5. ^ EXCLUSIVE: 100,000 foot soldiers in Mexican cartels, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ Mexico Federal Troops and police rush into Juarez to try and retake the city, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ U.S. Says Threat of Mexican Drug Cartels Approaching 'Crisis Proportions', Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ Gonzales, Maria de la Luz (25. 3. 2009.). „Suman 10 mil 475 ejecuciones en esta administracion: PGR“ (на Spanish). El Universal Приступљено 30. 3. 2009.. 
  9. ^ а б в „Con 'La Teniente', Marina tendra su serie de TV“. El Universal. agosto 19 de 2011 Приступљено 20. 8. 2011.. 
  10. ^ „Alarmante, situación de periodistas en México“ (на Spanish). El Universal. 10. 1. 2010. Приступљено 23. 2. 2010.. 
  11. ^ "INFANCIA Y CONFLICTO ARMADO EN MÉXICO" (PDF). INFORME ALTERNATIVO SOBRE EL PROTOCOLO FACULTATIVO DE LA CONVENCIÓN SOBRE LOS DERECHOS DEL NIÑO. Red por los Derechos de la Infancia en México. January 2011. pp. 25
  12. ^ „En menos de 5 años han muerto más de mil niños a manos del narco“ (на Spanish). Excelsior. 19. 3. 2011. Приступљено 20. 3. 2011.. 
  13. ^ „Oficial: más de 22 mil 700 muertos por violencia“ (на Spanish). El Universal. 13. 4. 2010. Приступљено 14. 4. 2010.. 
  14. ^ „Guerra al narco asfixia penales“ (на Spanish). El Universal. 10. 1. 2011. Приступљено 10. 1. 2011.. 
  15. ^ „ANUNCIO SOBRE LA OPERACIÓN CONJUNTA MICHOACÁN“. Presidencia de la Republica, Mexico. 11 dic 2006. 
  16. ^ „Calderón: Estamos luchando en contra de los criminales“. TeleSur TV. Aug 30, 2011. 
  17. ^ „Poiré defiende estrategia del Gobierno Federal en lucha antinarco; entrevista AlJazeera“. AlJazeera News. Aug 18, 2011. 
  18. ^ „Sugiere Sarukhán que Calderón no busca reducir tráfico de drogas“. SDP Noticias. 17. 5. 2011.. 
  19. ^ а б в г Cook, Colleen W., ed. (October 16). „Mexico's Drug Cartels“ (PDF). CRS Report for Congress. Congressional Research Service. стр. 7 Приступљено 9. 8. 2009.. 
  20. ^ „Progress in Mexico drug war is drenched in blood“. Associated Press. INSI. November 3, 2009 Приступљено 16. 3. 2010.. 
  21. ^ „High U.S. cocaine cost shows drug war working: Mexico“. Reuters. 14. 9. 2007. Приступљено 1. 4. 2009.. 
  22. ^ Sullivan, Mark P., ed. (December 18). „CRS Report for Congress“ (PDF). Mexico - U.S. Relations: Issues for Congress. Congressional Research Service. стр. 2, 13, 14 Приступљено 1. 4. 2009.. 
  23. ^ а б „Mexican drug gangs 'spread to every region of US'“. BBC NEws. 26. 3. 2010. Приступљено 23. 4. 2010.. 
  24. ^ Cook, Colleen W., ed. (October 16). „Mexico's Drug Cartels“ (PDF). CRS Report for Congress. Congressional Research Service. стр. 9 Приступљено 9. 8. 2009.. 
  25. ^ „History of DEA Operations“. DEA History. U.S. DEA Приступљено 21. 9. 2008.. 
  26. ^ „Mexico, U.S., Italy: The Cocaine Connection“. Stratfor Intelligence. 18. 9. 2008. Приступљено 20. 9. 2008.. 
  27. ^ а б Burton, Fred (2. 5. 2007.). „Mexico: The Price of Peace in the Cartel Wars“. The Stratfor Global Intelligence Приступљено 16. 8. 2009.. 
  28. ^ „Analysis: Mexico's drug wars continue“. BBC News. 12. 3. 2002.. 
  29. ^ Marshall, Claire (14. 8. 2005.). „Gang wars plague Mexican drugs hub“. BBC News. 
  30. ^ „Mexican cartels move beyond drugs, seek domination“. Associated Press. MSNBC News. 4. 8. 2010. Приступљено 5. 10. 2010.. 
  31. ^ „Seventeen killed in Mexico drug battle“. Reuters. 4. 26. 2008.. 
  32. ^ „Americas | US plans to combat Mexico drugs“. BBC News. 13. 3. 2009. Приступљено 28. 3. 2011.. 
  33. ^ а б „Mexican Drug Cartels Forming Alliances with American Street Gangs“. The Right Side News. 15. 6. 2008.. Archived from the original on 31. 7. 2008. Приступљено 15. 3. 2010.. 
  34. ^ Statesman.com | October 25, 2008
  35. ^ „Mexican Cartels and the Fallout From Phoenix“. Stratfor Приступљено 28. 3. 2011.. 
  36. ^ „Mexican Drug cartels terror reaches Alabama“. Californiachronicle.com Приступљено 28. 3. 2011.. 
  37. ^ „Los Zetas: the Ruthless Army Spawned by a Mexican Drug Cartel“. Fpri.org Приступљено 28. 3. 2011.. 
  38. ^ а б „Mexico and the Cartel Wars in 2010“. Stratfor Приступљено 28. 3. 2011.. 
  39. ^ Cash From Marijuana Fuels Mexico's Drug War : NPR
  40. ^ Cook, Colleen W., ed. (October 16). „Mexico's Drug Cartels“ (PDF). CRS Report for Congress. Congressional Research Service. стр. 2 Приступљено 9. 8. 2009.. 
  41. ^ Creechan, James. "An overview of drug cartels in Mexico" Paper presented at the annual meeting of the American Society of Criminology (ASC), Los Angeles Convention Center, Los Angeles, CA, Nov 01, 2006 <Not Available>. 2009-05-24 [1]
  42. ^ „US anti-drug campaign 'failing'“. BBC News. 6. 8. 2004.. 
  43. ^ „A Look at Major Drug-Producing Countries“. The Associated Press (Newsvine). 29. 2. 2008. Приступљено 1. 6. 2011.. 
  44. ^ „Hugo Chavez's narcotics connection“. Renew America. 17. 7. 2008. Приступљено 1. 6. 2011.. 
  45. ^ „Mexico's Fox Ties Hugo Chávez to Drug Cartels“. Honduras Weekly. 8. 2. 2011. Приступљено 1. 6. 2011.. 
  46. ^ „Hugo Chavez's Venezuela 'supplies half of Britain's cocaine'“. The Telegraph (London). 1. 6. 2011. Приступљено 1. 6. 2011.. 
  47. ^ „Hugo Chavez's comrades behind drugs seized in Mexico“. V crisis. 16. 4. 2006. Приступљено 1. 6. 2011.. 
  48. ^ „Hugo Chavez's Inner Circle has Drug Ties, Venezuelan Drug Kingpin Claims“. The Associated Press (Fox News Latino). 4. 4. 2011. Приступљено 1. 6. 2011.. 
  49. ^ „The Border Monsters“. Time Magazine. 2001. Archived from the original on 4. 8. 2001. Приступљено 8. 2. 2010.. [мртва веза од September 2011]
  50. ^ Beith 2010, стране 40-55
  51. ^ Beith (2010), стр. 41.
  52. ^ Peter Dale Scott (2000), Washington and the politics of drugs, Variant, 2(11)
  53. ^ Beith (2010), стр. 47.
  54. ^ http://www.wickenburg-az.com/wp-content/uploads/2010/11/Smuggling_1-4.jpg
  55. ^ „Free Article for Non-Members“. Stratfor. 17. 5. 2010. Приступљено 28. 3. 2011.. 
  56. ^ „Violence the result of fractured arrangement between Zetas and Gulf Cartel, authorities say“. The Brownsville Herald. 9. 3. 2010. Приступљено 12. 3. 2010.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :