Угао квашења — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. септембар 2017. у 17:43

Угао квашења карактерише границу чврсте, течне и гасовите фазе. Угао квашења зависи од сила кохезије и адхезије које делују на молекуле течности у близини чврсте фазе. Адхезионе силе делују између молекула течности и молекула чврстог тела, а кохезионе силе се јављају између молекула унутар течности. Њихови интензитети зависе од врсте течности и природе чврстог материјала.

Кохезионе силе су усмерене ка унутрашњости течности а адхезионе ка површини чврсте фазе. Њихова резултанта одређује да ли течност кваси или не кваси чврсту подлогу (зид суда). Ако су кохезионе силе јаче од адхезионих сила течност формира капљицу на површини чврсте подлоге и не кваси зид суда. Ако су адхезионе силе јаче течност се разлива по површини подлоге и кажемо да кваси зид суда. Угао који се јавља између и зида суда и тангенте на слободну површину течности у тачки где слободна површина течности додирује зид суда, назива се угао квашења.^[1]

Типични углови квашења

Угао квашења је изузетно осетљив на нечистоће. Присуство оксидног слоја или нечистоћа на површини чврстог тела може знатно да повећа угао квашења. Ако чврста површина јако привлачи молекуле течности онда ће се кап течности потпуно раширити по површини и тада је угао квашења приближно 0°, на пример вода на металним или керамичким површинама.^[2]

Ако је угао квашења између воде и чврсте подлоге мањи од 90° онда се чврста површина сматра хидрофилном,^[3]а ако је угао квашења већи од 90° кажемо да је чврста површина хидрофобна.

Високо хидрофобне површине имају угао квашења приближно 120° а неке изузетно храпаве површине, због присуства ваздушних џепова испод капљице воде, имају угао квашења и преко 150°.

Референце

^ Радивојевић Б. Јањић Ј. Павлов М. (1999), Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за други разред средње школе, ЗУНС, Београд, стр. 59. ISBN 86-17-07394-2
^ Zisman, W.A. (1964) F.Fowkes, ed. Contact angle, Wettability, and Adhesion. ACS. pp.1-51.
^ Renate Förch, Holger Schönherr, A. Tobias A. Jenkins (2009). Surface design: applications in bioscience and nanotechnology (https:/books.google.com/books?id=cvn51-QytV1C&pg=PA471). Wiley-VCH. P. 471 ISBN 3-527-40789-8.

Литература

Pierre-Gilles de Gennes, Françoise Brochard-Wyart, David Quéré, Capillarity and Wetting Phenomena: Drops, Bubbles, Pearls, Waves, Springer (2004)
Jacob Israelachvili, Intermolecular and Surface Forces, Academic Press (1985–2004)
D.W. Van Krevelen, Properties of Polymers, 2nd revised edition, Elsevier Scientific Publishing Company, Amsterdam-Oxford-New York (1976)
Yuan, Yuehua; Lee, T. Randall (2013). „Contact Angle and Wetting Properties”. Surface Science Techniques. 51. ISSN 0931-5195. doi:10.1007/978-3-642-34243-1.
Clegg, Carl Contact Angle Made Easy, ramé-hart (2013), ISBN 978-1-300-66298-3

[1] Радивојевић Б. Јањић Ј. Павлов М. (1999), Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за други разред средње школе, ЗУНС, Београд, стр. 59. ISBN 86-17-07394-2

[2] Zisman, W.A. (1964) F.Fowkes, ed. Contact angle, Wettability, and Adhesion. ACS. pp.1-51.

[3] Renate Förch, Holger Schönherr, A. Tobias A. Jenkins (2009). Surface design: applications in bioscience and nanotechnology (https:/books.google.com/books?id=cvn51-QytV1C&pg=PA471). Wiley-VCH. P. 471 ISBN 3-527-40789-8.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-Угао квашења карактерише границу чврсте, течне и гасовите фазе. Угао квашења зависи од сила кохезије и [[Адхезија|адхезије]] које делују на молекуле течности у близини чврсте фазе. [1] [[Адхезионе силе]] делују између молекула течности и молекула чврстог тела, а кохезионе силе се јављају између молекула унутар течности. Њихови интензитети зависе од врсте течности и природе чврстог материјала.
 [[Датотека:Contact angle.svg|мини|227x227пискел|Угао квашења θ између површине чврсте фазе и тангенте на слободну површину течности у тачки контакта са површином чврстог тела]]
-Кохезионе силе су усмерене ка унутрашњости течности а адхезионе ка површини чврсте фазе. Њихова резултанта одређује да ли течност кваси или не кваси чврсту подлогу (зид суда). Ако су кохезионе силе јаче од адхезионих сила течност формира капљицу на површини чврсте подлоге и не кваси зид суда. Ако су адхезионе силе јаче течност се разлива по површини подлоге и кажемо да кваси зид суда. Угао који се јавља између и зида суда и тангенте на слободну површину течности у тачки где слободна површина течности додирује зид суда, назива се угао квашења. <ref>Радивојевић Б. Јањић Ј. Павлов М. (1999), Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за други разред средње школе, ЗУНС, Београд, стр. 59. ISBN 86-17-07394-2</ref>
+'''Угао квашења''' карактерише границу [[Чврсто агрегатно стање |чврсте]], [[Течност |течне]] и [[гас]]овите фазе. Угао квашења зависи од сила кохезије и [[Адхезија|адхезије]] које делују на молекуле течности у близини чврсте фазе. [[Адхезионе силе]] делују између молекула течности и молекула чврстог тела, а кохезионе силе се јављају између молекула унутар течности. Њихови интензитети зависе од врсте течности и природе чврстог материјала.
+Кохезионе силе су усмерене ка унутрашњости течности а адхезионе ка површини чврсте фазе. Њихова резултанта одређује да ли течност кваси или не кваси чврсту подлогу (зид суда). Ако су кохезионе силе јаче од адхезионих сила течност формира [[кап]]љицу на површини чврсте подлоге и не кваси зид суда. Ако су адхезионе силе јаче течност се разлива по површини подлоге и кажемо да кваси зид суда. Угао који се јавља између и зида суда и тангенте на слободну површину течности у тачки где слободна површина течности додирује зид суда, назива се угао квашења.<ref>Радивојевић Б. Јањић Ј. Павлов М. (1999), Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за други разред средње школе, ЗУНС, Београд, стр. 59. ISBN 86-17-07394-2</ref>
 == Типични углови квашења ==
-Угао квашења је изузетно осетљив на нечистоће. Присуство оксидног слоја или нечистоћа на површини чврстог тела може знатно да повећа угао квашења. Ако чврста површина јако привлачи молекуле течности онда ће се кап течности потпуно раширити по површини и тада је угао квашења приближно 0°, на пример вода на металним или керамичким површинама. <ref>Zisman, W.A. (1964) F.Fowkes, ed. Contact angle, Wettability, and Adhesion. ACS. pp.1-51.</ref>
+Угао квашења је изузетно осетљив на нечистоће. Присуство оксидног слоја или нечистоћа на површини чврстог тела може знатно да повећа угао квашења. Ако чврста површина јако привлачи молекуле течности онда ће се кап течности потпуно раширити по површини и тада је угао квашења приближно 0°, на пример вода на металним или керамичким површинама.<ref>Zisman, W.A. (1964) F.Fowkes, ed. Contact angle, Wettability, and Adhesion. ACS. pp.1-51.</ref>
-Ако је угао квашења између воде и чврсте подлоге мањи од 90° онда се чврста површина сматра хидрофилном, <ref>Renate Förch, Holger Schönherr, A. Tobias A. Jenkins (2009). Surface design: applications in bioscience and nanotechnology (https:/books.google.com/books?id=cvn51-QytV1C&pg=PA471). Wiley-VCH. P. 471 <nowiki>ISBN 3-527-40789-8</nowiki>.</ref>а ако је угао квашења већи од 90° кажемо да је чврста површина хидрофобна.
+Ако је угао квашења између воде и чврсте подлоге мањи од 90° онда се чврста површина сматра [[Хидрофилност |хидрофилном]],<ref>Renate Förch, Holger Schönherr, A. Tobias A. Jenkins (2009). Surface design: applications in bioscience and nanotechnology (https:/books.google.com/books?id=cvn51-QytV1C&pg=PA471). Wiley-VCH. P. 471 <nowiki>ISBN 3-527-40789-8</nowiki>.</ref>а ако је угао квашења већи од 90° кажемо да је чврста површина хидрофобна.
 Високо хидрофобне површине имају угао квашења приближно 120° а неке изузетно храпаве површине, због присуства ваздушних џепова испод капљице воде, имају угао квашења и преко 150°.
 == Референце ==
+{{reflist}}
-<references />
+== Литература ==
+{{refbegin}}
+*[[Pierre-Gilles de Gennes]], Françoise Brochard-Wyart, David Quéré, ''Capillarity and Wetting Phenomena: Drops, Bubbles, Pearls, Waves'', Springer (2004)
+*[[Jacob Israelachvili]], ''Intermolecular and Surface Forces'', Academic Press (1985–2004)
+*D.W. Van Krevelen, ''Properties of Polymers'', 2nd revised edition, Elsevier Scientific Publishing Company, Amsterdam-Oxford-New York (1976)
+*{{cite book|last1=Yuan|first1=Yuehua|last2=Lee|first2=T. Randall|volume=51|year=2013|title=Surface Science Techniques|chapter=Contact Angle and Wetting Properties|issn=0931-5195|doi=10.1007/978-3-642-34243-1|chapterurl=http://doi.org/10.1007/978-3-642-34243-1_1}}
+*Clegg, Carl [http://www.ramehart.us/contact-angle-made-easy-book/''Contact Angle Made Easy''], ramé-hart (2013), {{ISBN|978-1-300-66298-3}}
+{{refend}}
+[[Категорија:Физика кондензованог стања]]
+[[Категорија:Механика флуида]]