Продор на исток — разлика између измена
м Враћене измене 178.220.76.26 (разговор) на последњу измену корисника Ранко Николић ознака: враћање |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Bundesarchiv R 49 Bild-0131, Aussiedlung von Polen im Wartheland.jpg|мини|Протјеривање Пољака након [[Инвазија на Пољску (1939)|њемачке инвазије на Пољску]] 1939. године. Пољаци су уклањани како би се направио простор за њемачке колонисте, у склопу германизације западне Пољске]] |
|||
{{bez_izvora}} |
|||
'''Продор на исток''' ({{јез-нем|Drang nach Osten}}) је термин скован у [[19. век]]у и означива [[Немачка|немачку]] експанзију ка [[Словени|словенским]] земљама. Термин је постао мото немачког националистичког покрета крајем деветнаестог века. У неким историјским дискурса, „Продор на исток“ комбинује историјска немачка насеље у централној и источној Европи, средњовековне војне експедиције попут [[тевтонски ред|тевтонских витезова]] и политику [[германизација|германизације]] и ратове савремене немачке државе, попут концепта нацистичког [[лебенсраум|животног простора]] ({{јез-нем|Lebensraum}}). То је био један од кључних елемената [[Немачки национализам|немачког национализам]] и део [[нацизам|нацистичке]] идеологије. |
|||
'''Продор на исток''' ({{јез-њем|Drang nach Osten}}) термин је скован у [[19. век|19. вијеку]] и означава њемачку експанзију ка [[Словени|словенским]] земљама.<ref>{{cite book |last1=Osmańczyk |first1=Edmund Jan |last2=Mango |first2=Anthony |title=Encyclopedia of the United Nations and international agreements |date=2003 |publisher=Routledge |isbn=0-415-93921-6 |page=579 |edition=3rd |language=en}}</ref> Термин је постао мото њемачког националистичког покрета крајем 19. вијека.<ref>{{cite book |last1=Wippermann |first1=Wolfgang |title=Der "Deutsche Drang nach Osten": Ideologie und Wirklichkeit eines politischen Schlagwortes |date=1981 |publisher=Wissenschaftliche Buchgesellschaft |isbn=9783534075560 |page=87 |url=https://books.google.com/books?id=bNbOAAAAIAAJ |language=de}}</ref> У неким историјским дискурсима, „Продор на исток” комбинује [[Историја њемачких насеља у средњој и источној Европи|историјска њемачка насеље у средњој и источној Европи]], средњовјековне (12—13. вијек)<ref>{{cite web |title=Drang nach Osten {{!}} German history |url=http://www.britannica.com/event/Drang-nach-Osten |website=Encyclopedia Britannica |accessdate=25. 9. 2018 |language=en}}</ref> војне експедиције попут [[тевтонски ред|тевтонских витезова]] (видјети [[Северни крсташки ратови|Сјеверни крсташки ратови]]) и политику [[германизација|германизације]] и ратове савремене њемачке државе, попут нацистичког концепта [[лебенсраум|животног простора]] ({{јез-нем|Lebensraum}}).<ref>{{cite book |last1=Lerski |first1=Jerzy Jan |last2=Lerski |first2=George J. |last3=Lerski |first3=Halina T. |title=Historical Dictionary of Poland, 966-1945 |date=1996 |publisher=Greenwood Publishing Group |isbn=9780313260070 |page=118 |url=https://books.google.ba/books?id=QTUTqE2difgC |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=Haar |first1=Ingo |title=Historiker im Nationalsozialismus: deutsche Geschichtswissenschaft und der "Volkstumskampf" im Osten |date=2000 |publisher=Vandenhoeck & Ruprecht |isbn=9783525359426 |page=17 |url=https://books.google.ba/books?id=2Gqj8Bfk9EgC |language=de}}</ref> |
|||
{{клица-историја}} |
|||
У Пољској термин „Продор на исток” се користи како би се описао програм германизације Пољске,<ref name="Best_2008">{{cite book |last1=Best |first1=Ulrich |title=Transgression as a Rule: German-Polish Cross-border Cooperation, Border Discourse and EU-enlargement |date=2007 |publisher=LIT Verlag Münster |isbn=9783825806545 |page=58 |url=https://books.google.ba/books?id=TSdHrfeowHMC |language=en}}</ref> док је у Њемачкој мото дио ширег националистичког одобрења средњовјековних [[Остзилдунг|њемачких насеља на истоку]] и идеје о „супериорности њемачке културе”.<ref name="Best_2008"/> Мото „Продор на запад” ({{јез-њем|Drang nach Westen}}), изведен из ''Продора на исток'', кориштен за приказ наводног пољског продора на запад.<ref name="Best_2008"/><ref>{{cite book |last1=Hayes |first1=Bascom Barry |title=Bismarck and Mitteleuropa |date=1994 |publisher=Fairleigh Dickinson University Press |isbn=9781611471106 |page=17 |url=https://books.google.ba/books?id=cQaiuQAACAAJ |language=en}}</ref> |
|||
Концепт ''Продор на исток'' био је кључни елемент њемачког национализма и главни елемент нацистичке идеологије.<ref>{{cite book |last1=Hauner |first1=M. |title=Hitler: A Chronology of his Life and Time |date=2005 |publisher=Springer |isbn=9780230584495 |page=197 |url=https://books.google.ba/books?id=9_pZCwAAQBAJ |language=en}}</ref> |
|||
== Поријекло термина == |
|||
Пољски новинар [[Јулијан Клачко]] 1849. године прва је особа која је употријебила тремин Продор на исток, иако је дискутабилно да је он осмислио термин или га је користио у виду цитата. Будући да се термин у већини случајева користи у њемачком облику, закључено је да је њемачког поријекла.<ref>{{cite book |last1=Lawaty |first1=Andreas |last2=Orłowski |first2=Hubert |title=Deutsche und Polen: Geschichte, Kultur, Politik |date=2003 |publisher=C.H.Beck |isbn=9783406494369 |page=34 |url=https://books.google.ba/books?id=2tLKMmNc-DQC |language=de}}</ref> |
|||
== Позадина == |
|||
[[Датотека:Osadnictwo niemieckie na wschodzie.PNG|мини|десно|210px|Фазе њемачке експанзије на исток, 700—1400. |
|||
---- |
|||
{{legend|#e86664|Прије 700.}} |
|||
{{legend|#e59ca3|700—1099.}} |
|||
{{legend|#516d44|1100—1199.}} |
|||
{{legend|#99ca55|1200—1250.}} |
|||
{{legend|#dbee82|1251—1300.}} |
|||
{{legend|#f4f5a7|1301—1400.}} |
|||
]] |
|||
Продор на исток је повезан са средњовјековним њемачким ''Остзилдунгом''. Овај „колонизација истока” односи се на експанзију њемачке културе, језика, државе и насеља у [[Источна Европа|источне]] и [[Северна Европа|сјеверне]] области Европе, насељене Словенима и [[Балтички народи |Балтима]]. |
|||
Раст становништва током високог средњег вијека подстакао је кретање народа из [[Порајње|Порајња]], [[Фландрија|Фландрије]] и [[Доња Саксонија|Саксоније]] у саставу Светог римског царства ка истоку у слабије насељена подручје Балтика и Пољске. Ово кретање становништва подстицало је племство, словенски краљеви и војводе, као и средњовјековна Црква. Већина ових насеља настала је на штету Полабских Словена и паганских Балта (видјети [[Северни крсташки ратови|Сјеверни крсташки ратови]]). |
|||
Будућа држава [[Пруска]], назив је добила по побјеђеним [[Стари Пруси|Старим Прусима]], своје коријене углавном има у овим кретањима. Како се средњи вијек приближавао крају, Тевтонски ред, који је у сјеверну Пољску позвао [[Конрад Пјаст]], асимилисао и присилно преобратио велики дио јужног балтичког приобаља. |
|||
Након подјеле Пољске између Пруске, Аустрије и Русије крајем 18. вијека, Пруска је стекла велики дио западне Пољске. Пруси, а касније и Нијемци, спроводили су политику германизације на пољским територијама. Русија и Шведска су на крају освојеле земље који је заузео Тевтонски ред на простору Естоније и [[Ливонија|Ливоније]]. |
|||
== Види још == |
|||
* |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist|2}} |
|||
[[Категорија:Словенофобија]] |
|||
[[Категорија:Нацизам]] |
[[Категорија:Нацизам]] |
||
[[Категорија:Фразе]] |
[[Категорија:Фразе]] |
||
Верзија на датум 26. септембар 2018. у 01:42
Продор на исток (њем. Drang nach Osten) термин је скован у 19. вијеку и означава њемачку експанзију ка словенским земљама.[1] Термин је постао мото њемачког националистичког покрета крајем 19. вијека.[2] У неким историјским дискурсима, „Продор на исток” комбинује историјска њемачка насеље у средњој и источној Европи, средњовјековне (12—13. вијек)[3] војне експедиције попут тевтонских витезова (видјети Сјеверни крсташки ратови) и политику германизације и ратове савремене њемачке државе, попут нацистичког концепта животног простора (нем. Lebensraum).[4][5]
У Пољској термин „Продор на исток” се користи како би се описао програм германизације Пољске,[6] док је у Њемачкој мото дио ширег националистичког одобрења средњовјековних њемачких насеља на истоку и идеје о „супериорности њемачке културе”.[6] Мото „Продор на запад” (њем. Drang nach Westen), изведен из Продора на исток, кориштен за приказ наводног пољског продора на запад.[6][7]
Концепт Продор на исток био је кључни елемент њемачког национализма и главни елемент нацистичке идеологије.[8]
Поријекло термина
Пољски новинар Јулијан Клачко 1849. године прва је особа која је употријебила тремин Продор на исток, иако је дискутабилно да је он осмислио термин или га је користио у виду цитата. Будући да се термин у већини случајева користи у њемачком облику, закључено је да је њемачког поријекла.[9]
Позадина
Продор на исток је повезан са средњовјековним њемачким Остзилдунгом. Овај „колонизација истока” односи се на експанзију њемачке културе, језика, државе и насеља у источне и сјеверне области Европе, насељене Словенима и Балтима.
Раст становништва током високог средњег вијека подстакао је кретање народа из Порајња, Фландрије и Саксоније у саставу Светог римског царства ка истоку у слабије насељена подручје Балтика и Пољске. Ово кретање становништва подстицало је племство, словенски краљеви и војводе, као и средњовјековна Црква. Већина ових насеља настала је на штету Полабских Словена и паганских Балта (видјети Сјеверни крсташки ратови).
Будућа држава Пруска, назив је добила по побјеђеним Старим Прусима, своје коријене углавном има у овим кретањима. Како се средњи вијек приближавао крају, Тевтонски ред, који је у сјеверну Пољску позвао Конрад Пјаст, асимилисао и присилно преобратио велики дио јужног балтичког приобаља.
Након подјеле Пољске између Пруске, Аустрије и Русије крајем 18. вијека, Пруска је стекла велики дио западне Пољске. Пруси, а касније и Нијемци, спроводили су политику германизације на пољским територијама. Русија и Шведска су на крају освојеле земље који је заузео Тевтонски ред на простору Естоније и Ливоније.
Види још
Референце
- ^ Osmańczyk, Edmund Jan; Mango, Anthony (2003). Encyclopedia of the United Nations and international agreements (на језику: енглески) (3rd изд.). Routledge. стр. 579. ISBN 0-415-93921-6.
- ^ Wippermann, Wolfgang (1981). Der "Deutsche Drang nach Osten": Ideologie und Wirklichkeit eines politischen Schlagwortes (на језику: немачки). Wissenschaftliche Buchgesellschaft. стр. 87. ISBN 9783534075560.
- ^ „Drang nach Osten | German history”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 25. 9. 2018.
- ^ Lerski, Jerzy Jan; Lerski, George J.; Lerski, Halina T. (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945 (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 118. ISBN 9780313260070.
- ^ Haar, Ingo (2000). Historiker im Nationalsozialismus: deutsche Geschichtswissenschaft und der "Volkstumskampf" im Osten (на језику: немачки). Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 17. ISBN 9783525359426.
- ^ а б в Best, Ulrich (2007). Transgression as a Rule: German-Polish Cross-border Cooperation, Border Discourse and EU-enlargement (на језику: енглески). LIT Verlag Münster. стр. 58. ISBN 9783825806545.
- ^ Hayes, Bascom Barry (1994). Bismarck and Mitteleuropa (на језику: енглески). Fairleigh Dickinson University Press. стр. 17. ISBN 9781611471106.
- ^ Hauner, M. (2005). Hitler: A Chronology of his Life and Time (на језику: енглески). Springer. стр. 197. ISBN 9780230584495.
- ^ Lawaty, Andreas; Orłowski, Hubert (2003). Deutsche und Polen: Geschichte, Kultur, Politik (на језику: немачки). C.H.Beck. стр. 34. ISBN 9783406494369.