Германизација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Германизација представља друштвени процес, обично присилног претапања других народа у Германе, првенствено Нијемце. Германизацији су посебно били изложени западнословенски и јужнословенски народи.

Германизација Словена[уреди]

Германизација Словена је процес који је почео у раном средњем вијеку и био је најизраженији над полапским племенима. Њиховим падом под њемачку власт дошло је до масовног истријебљивања словенских племена, а међу њихове преживјеле остатке, масовно су досељавани њемачки колонисти. Било им је забрањено бављење трговином и занатством, а у јавном животу нису могли да употребљавају свој језик нити да користе своја словенска имена. Да би опстали морали су да раде најгоре послове, обрађивали су најлошију земљу и становали у најбиједнијим градским квартовима, самим тим су били осуђени на постепено изумирање и потпуну асимилацију. О некада бројним Полапским Словенима, као свједочанство, данас су остали само топографски називи широм источне Њемачке и презимена са словенским коријеном у модерној њемачкој нацији. То се кроз вијекове покушавало и са Пољацима, Чесима и др. а, притисак се поготово појачао после уједињења Њемачке под канцеларом Бизмарком. Истим или сличним поступцима били су угрожени и словенски народи који су били у саставу Аустроугарског царства, трећег рајха, па све до данас гдје су асимилационим процесима изложени малобројни Лужички Срби. Такође треба напоменути да је веома важну улогу играла и њемачка католичка црква чији су свештеници били најжешћи протагонисти германизације и насилног покрштавања.

Литература[уреди]

  • Општа енциклопедија - Просвета Београд 1969;
  • Историја средњег века - у редакцији Удаљцова, Косминског, Вајншајна-Научна књига, Београд 1969;

Спољашње везе[уреди]