Инвазија на Пољску (1939)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Инвазија на Пољску
Део
Немачки бојни брод Шлезвиг-Холштајн, бомбардује Вестерплате, 1. септембар 1939.
Немачки бојни брод Шлезвиг-Холштајн, бомбардује Вестерплате, 1. септембар 1939.
Време: 1. септембар6. октобар 1939.
Локација: Пољска
Узрок рата:
Резултат: Одлучна победа Сила Осовине и Совјета; пољска територија подељена између Немачке и СССР
Промене у територији:
Сукобљене стране
Пољска Пољска Застава Немачке Трећи рајх
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Словачке Словачка
Заповедници
Пољска Едвард Ридз-Шмигли Трећи рајх Федор фон Бок
(Група армија север),
Трећи рајх Герд фон Рундштет (Група армија југ),
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Михајл Коваљов (Белоруски фронт),
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Семјон Тимошенко (Украјински фронт),
Словачка Фердинанд Чатлош
(Армија Бернолак)
Јачина
Губици
Пољска:
66.000 мртвих
133.700 рањених
694.000 заробљених
Немачка:
16.343 мртвих
27.280 рањених
320 несталих
СССР:
737 мртвих и несталих
1.125 рањених
Словачка:
18 мртвих,
46 рањених
11 несталих
{{{подаци}}}

Инвазија на Пољску (пољ. Kampania wrześniowa, нем. Überfall auf Polen) снага Вермахта од 1939. године означила је почетак Другог светског рата у Европи.

Инвазија је почела 1. септембра, недељу дана после потписивања пакта Рибентроп-Молотов. Завршила се 6. октобра до када су Немачка и Совјетски Савез поделили и анектирали целу Пољску, док је њена војска је капитулирла. Влада Пољске се није предала и у међувремену је отишла у избеглиштво, заједно са остацима војске, морнарице и авијације.

Предисторија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Ицидент код радио станице Глајвиц[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Инцидент у Глајвицу
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Немачке снаге пред инвазију[уреди]

Супротоно устаљеном мишљењу, Немачка у време избијања рата за њега није била спремна, односно, по објективним критеријумима, била је у много инфериорнијем односу у поређењу с почетком Првог светског рата. С друге стране је у квалитативном смислу била у великој предности у односу на своје противнике.

То се можда најбоље одржавало у копненој војсци - Вермахту. Иако је поновно наоружавање ван версајских оквира отпочело још године 1933. Немачка је још увек заостајала за западним силама по питању модерне опреме, поготово тенкова. С друге стране, у раздобљу када се држала версајских критеријума, Немачка је смела да има малу професионалну војску, што је довело до ригорозне селекције и филтрације најспососбнијих кадрова који ће после бити срж Хитлерове војне машине.

Други важан фактор у корист Немаца била је склоност новим идејама као и настојање да се избегну грешке које су довеле до пораза у претходном рату. Немачки војни стратези на челу с генералом вон Сектом су још крајем двадесетих, узимајући у обзир немачки недостатак нафте и других стратешких сировина, закључили како се победа у будућем рату може извојевати једино брзим ударом, при чему би се користиле новоразвијене форме оружја као што су тенкови, механизоване јединице и авијација. Та се доктрина назвала блицкриг, односно муњевити рат, те је на почетку представљала готово сигуран рецепт за немачке војне успехе. С друге стране, Немачка ипак није била у стању у потпуности искористити њене могућности, пре свега због недовољног броја модерних превозних средстава, што ће се исказати у каснијим фазама рата.

Блицкриг је битно утицао и на развој Луфтвафеа, немачког ратног ваздухопловства које је у року од само неколико година постало једна од најимпресивнијих оружаних формација на свету - како бројем, тако и извежбаношћу људства. Немци су тридесетих година развили модерне типове ловачких и бомбардерских авиона којима су били у стању створити ваздушну надмоћ над већином противника. Али, с друге стране, већина тих авиона су били углавном на непосредну подршку копненим снагама, те су се врло брзо исказали не баш тако ефикасни у другим улогама.

Кригсмарине или ратна морнарица је била најслабији вид немачких оружаних снага због версајских ограничења која су је била свела на готово симболичку оружану формацију. Она су укинута тек 1930их година када је већ било касно да нови бродови у градњи битно утичу на ток ратних операција. Немачка слабост на мору одразиће се већ на самом почетку.

Пољске снаге[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Ток инвазије[уреди]

Ток инвазије

Пре избијања непријатељстава, Пољска је већину војске концентрисала на границама, настојећи да демонстрира вољу за отпором, односно да крене у противофанзиву ако се укаже прилика. Тиме је, с обзиром на пољски геостратешки положај, Немцима омогућена прилика да на самом почетку изведу серију обухватним маневара којима ће пољске снаге бити одсечене од своје позадине и почесно присиљене на предају.

Дан после инцидента код Глајвица, немачке трупе су без објаве рата напале Пољску са севера, југа и запада. Први напад одиграо се 1. септембра 1939. у 4:45 ујутру, када је немачки бојни брод Шлезвиг-Холштајн почео да бомбардује пољски гарнизон на полуострву Вестерплате. Гарнизон од 180 пољских војника је 7 дана одолевао нападу.

Све наде Пољака да ће се успети одбранити су врло брзо распршене из два разлога - Немци су, користећи технике блицкрига, у потпуности изненадили Пољаке брзином свог напредовања, а француска офанзива у Сарској области, која је била требала растеретити Пољаке, одмах је заустављена.

После пораза пољских снага у бици на Бзури средином септембра, немачке трупе су заузеле западну Пољску и стекле одлучујућу иницијативу. Пољске трупе су се повукле на југозапад планирајући дуготрајни отпор на Румунског коридора, где би им у помоћ притекле Француска и Велика Британија.[1]

Дана 3. септембра 1939. Француска и Уједињено Краљевство су објавили рат Немачкој, пошто су се уговоромВикзиворниктекст обавезале да ће штитити Пољску. Њихове војне активности су биле минималне и нису Пољској донеле никакво стварно војно олакшање.

По тајном немачко-руском уговору о ненападању од 24. августа 1939, снаге Црвене армије су 17. септембра ушле у источну Пољску и без неког већег отпора избио на унапред договорену демаркациону линију која мање-више одговара данашњој пољској граници.. Овим су Пољски одбрамбени планови потпуно осујећени.[2] Суочена са два фронта, пољска влада је наредила хитну евакуацију свих својих трупа у неутралну Румунију.[3]

Део пољске војске је избегао у Румунију, одакле ће прећи на Запад, док је остатак заробљен до почетка октобра. Источни део Пољске анектирао је СССР, а западни постао део тзв. Генералног гувернмана у саставу Трећег рајха.

Последице[уреди]

Војне операције су окончане 6. октобра, а већ 8. Немачка је анектирала западну Пољску и Слободни град Данциг. Остатак територије организован је у Генерално губернаторство. Совјетске власти су у своме подручју почеле да легитимизују своју власт (администрација, избори).

У инвазији је погинуло око 65.000 пољских војника, Немци су заробили 420.000, а Совјети 240.000. Око 120.000 пољских војника је избегло у Румунију и Мађарску, 20.000 у Летонију и Литванију, од којих је већина успела да се на крају евакуише у Француску и Британију. Већи део морнарице се склонио у Британију.

Немачка је у нападу изгубила 25% своје ратне авијације и еквивалент од једне оклопне дивизије. У људству је изгубила 10.572 погинулих, 3.409 несталих и 30.322 рањених.

Током немачке окупације Пољске у Другом светском рату припадници СС и дела регуларних јединица немачке војске су покушали да плански ликвидирају пољске интелектуалце, свештенике, индустријалце, племиће[4] и Јевреје.

Извори[уреди]

  1. ^ Baliszewski, Most honoru
  2. ^ Kitchen, Martin (1990). A World in Flames: A Short History of the Second World War. Longman. стр. 74-. ISBN 978-0-582-03408-2. 
  3. ^ Sanford 2005, стране 20–24
  4. ^ Martin Broszat, Nationalsozialistische Polenpolitik 1939–1945, Fischer Bücherei, Frankfurt am Main und Hamburg 1965, S. 41 ff.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]