Пређи на садржај

Сурена — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: == '''Сурена''' == Рустахам Сурен,<ref>{{Cite journal|last=Heymel|first=Michael|date=2008-07|title=Eigentlich hat Gott es anders gedacht|url=http://d…
(нема разлике)

Верзија на датум 10. јун 2019. у 13:25

Сурена

Рустахам Сурен,[1] једноставно познат као Сурена или Сурен(преминуо је 53. године нове ере) био је Парћански спахбед ("генерал" или "командант") током 1.века нове ере. Он је био вођа Суренове куће и био је најпознатији по победи над Римљанима у битци за Кару. Под његовом командом Партијаци су поразили бројчано супериорнију римску инвазију коју је предводио Марко Лицинија Цраса. Сматра се једном од најранијих и најважнијих битака између римских и партиских империја и једном од најсмажнијих пораза у римској историји.Шаблон:Infobox military person"Сурена" је популарно као име у Ирану. "СУрена"[2] је грчки и латински облик. "Сурен"[3], име је заједничко у Јерменији[4]. Сурен значи " херојски,Јевестен Сура (јак, узвишен)".[5]

Контекст

У животу Црасуса 21, написан ц. 125 година након времена команданта, Плутрах је описао Сурену[2] као "изузетно угледнох човека. У богаству, рођен, и част која му је била плаћена, он је био ранг после краља; у способности и храбрости био је најистакнутији Патријац његовог времена; а стасом и личном лепотом није имао равног".Такође по Плутраху, било је "много робова" у његовој војсци, што указује да је генерал имао велико богаство.[6] Међутим, право значење термина "робови" (доулои, серви) који се помињу у овом контексту је спорно.[7] [8]Плутрах га је описао као "највишег и најлепшег човека, али деликатност његовог изгледа и женственост у његовом одевању није обећавала толико много мушкости као што је он заиста био;његово лице је било насликано, а коса му је била раздвојена након моде Медијанаца.[9] Сурена је био један од најмоћнијих људи у Партијској империји, и према Газеранију, био је "краљ у његовој десници", због путовања са нечим што је несумњиво дворска пратња. 54. п.н.е. ,Сурена је командовао трупама Ордес ИИ у борби за град Селеуција.[10] Сурена се издвојио у борби за династичку сукцесију (Ородес II су раније били уклоњени од Митридата II) и био је инструмент у враћању Орода на трон Арсацида.[11]

Римљани су 53. године п.н.е.напредовали пре западним партијским вазалима. Као одговрор, Ородес II је послао своје коњице под Сурену да се боре против њих. Две војске су се састале у битци код Каре( у Харану у данашњој Турској), где су им надмоћ и паметна тактика Партијанаца да привуку Римљане у средину пустиње омогућили да поразе нумерички супериорније Римљане.[12] Иако је овај подвиг оштетио римске трупе ( Плутрах прича о 20 000 погинулих и 10 000 затвореника), и "призвео снажан одјек међу народима Истока", то није изазвало "никакву одлучну промену у равнотежи моћи,[13] то јест, Арсацидова победа није донела проширење територије. За Сурену, " замало га је коштало живота. Вероватно у страху да ће он представљати претњу за себе, краљ Ородес II га је убио."[13]

"На неки начин, положај (Сурене) у историјској традицији је изненађујуће паралелно оној Рустам у ( Шахнаме )." "Ипак, упркос доминацији Рустама у епској традицији, никада му није било могуће пронаћи увељиво историјску нишу."[14]

Прикази

Последња композиција француског драматичара из 17. века Пиерре Цорнеиллеа, трагедија под називом Сурена, грубо се заснива на причи генерала Сурене.

Сурена се појављује мањег значаја у Тхе Катилина Цонспираци, у другом тону Јохн Маддок Робертс 'СПКР серије, који одвија у 63. п.н.е., неколико година пре Царрхае. Када Сурен посети Рим као главни за дипломатску мисију из Пхраатеса III, упознаје серијске протагонисте Дециус Метеллус на забави. Дециус привратно одбацује Партијаца као феминизирани фоп, али са жаљењем пише колико је та процена била погрешна, након Сурениног генералштаба на Кари.

Референце

  1. ^ Heymel, Michael (2008-07). „Eigentlich hat Gott es anders gedacht”. Göttinger Predigtmeditationen. 63 (4): 454—462. ISSN 0340-6083. doi:10.13109/gpre.2008.63.4.454.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ а б Lendering, Jona. (2006). Oorlogsmist : veldslagen en propaganda uit de Oudheid. Athenaeum-Polak & Van Gennep. ISBN 9025331556. OCLC 150301273. 
  3. ^ Herzfeld, Ernst (1929-07). „Myxödem”. DMW - Deutsche Medizinische Wochenschrift. 55 (29): 1223—1224. ISSN 0012-0472. doi:10.1055/s-0028-1127157.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Lang, Serge (1983), Differential Forms, Springer New York, стр. 510—529, ISBN 9781475718034, Приступљено 2019-06-10 
  5. ^ „Recently Patented Inventions”. Scientific American. 73 (20): 317—317. 1895-11-16. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican11161895-317. 
  6. ^ Palutikof, Jean (1983-04). „Drought without water”. Nature. 302 (5909): 635—635. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/302635a0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Buzier, Martine; Ravey, Jean-Claude (1986), Three Dimensional Phase Diagram of Nonionic Surfactants : Effect of Salinity and Temperature, Springer US, стр. 525—536, ISBN 9781461290230, Приступљено 2019-06-10 
  8. ^ http://www.iranicaonline.org/articles/class-system-iii.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ [The Internet Classics Archive The Internet Classics Archive] Проверите вредност параметра |url= (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ Gazerani, Saghi (2015-11-27). „The Sistani Cycle of Epics and Iran’s National History”. doi:10.1163/9789004282964. 
  11. ^ Marquese, Rafael De Bivar; Pimenta, João Paulo (2015-04-29). „Tradições de História Global na América Latina e no Caribe”. História da Historiografia (17). ISSN 1983-9928. doi:10.15848/hh.v0i17.775. 
  12. ^ Marquese, Rafael De Bivar; Pimenta, João Paulo (2015-04-29). „Tradições de História Global na América Latina e no Caribe”. História da Historiografia (17). ISSN 1983-9928. doi:10.15848/hh.v0i17.775. 
  13. ^ а б Schippmann, Klaus (1971-01-31). Die iranischen Feuerheiligtümer. Berlin, Boston: DE GRUYTER. ISBN 9783110828283. 
  14. ^ Marquese, Rafael De Bivar; Pimenta, João Paulo (2015-04-29). „Tradições de História Global na América Latina e no Caribe”. História da Historiografia (17). ISSN 1983-9928. doi:10.15848/hh.v0i17.775. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сурена&oldid=21962820”