Вучји пас — разлика између измена
Нова страница: {{Infobox Dogbreed |name= Вучји пас |image= Llop.jpg |image_width= |image_caption= Хибрид арктичког вука и … |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 9. септембар 2019. у 01:25
 | |
| Домаћи пас (Canis lupus familiaris) |
Вучји пас, или вучјак, јесте пас (Canis) који је настао укрштањем домаћег пса (Canis lupus familiaris) са сивим вуком (Canis lupus), источним степским вуком (Canis lycaon), црвеним вуком (Canis rufus) или етиопским вуком (Canis simensis) ради стварања хибрида.
Укрштање
Постоји низ стручњака који вјерују да могу разликовати вука, вучјег пса и домаћег пса, али се то није показало тачним када су своје доказе предочили пред судовима.[1]
Мјешанци домаћих паса и других подврста сивог вука најчешће су вучји пси, с обзирим да се пси и вукови сматрају исто врстом, генетски су врло блиски и заједничко станиште дијеле миленијумима. Такви мјешанци у природи су откривени кад многих популација разбацаних по Европи и Сјеверној Америци, а обично се јављају у областима у којима популација вукова опада због људског утицаја и прогона.[2][3] У исто вријеме, вучји пси се често узгајају у заточеништву у различите сврхе. Мјешанци паса и друге двије врсте вукова из Сјеверне Америке јављали су се у дивљини кроз историју, иако је биолозима често тешко разликовати псеће гене у источном степском и црвеном вуку од гене сивог вука који су такође присутни у овим врстама због њиховог историјског преклапања са сјеверноамеричким сивим вуковима као и са којотима, а оба се налазе у генетском фонду источног степског и црвеног вука.[4] У исто вријеме, јер се многе изоловане популације светри врсте вукова у Сјеверној Америци такође мијешају са којотима у дивљини,[5] неки биолози спекулишу да хибриди којотски вук у сјевернозападној трећини континента могу имати и гене којотског пса и вучјег пса у свом генетском фонду.[6] Хибриди пса и етиопског вука откривени у Етиопској висоравни вјероватно потичу из прошлих интеракција између слободних лутајућих дивљих паса и етиопских вукова који су живјели у изолованим подручјима.[7]
Пасмине вучјег пса које је признала Међународна кинолошка федерација су Чехословачки вучји пас и Сарлошки вучји пас.
Види још
Референце
- ^ Pierotti, Raymond John; Fogg, Brandy R. (2017). The First Domestication: How Wolves and Humans Coevolved (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 225—237. ISBN 9780300226164. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ Randi, Ettore; Hulva, Pavel; Fabbri, Elena; Galaverni, Marco; Galov, Ana; Kusak, Josip; Bigi, Daniele; Bolfíková, Barbora Černá; Smetanová, Milena; Caniglia, Romolo; Larson, Greger (22. 1. 2014). „Multilocus Detection of Wolf x Dog Hybridization in Italy, and Guidelines for Marker Selection”. PLoS ONE (на језику: енглески). 9 (1): e86409. doi:10.1371/journal.pone.0086409.
- ^ Vila, Carles; Wayne, Robert K. (фебруар 1999). „Hybridization between Wolves and Dogs”. Conservation Biology (на језику: енглески). 13 (1): 195—198. doi:10.1046/j.1523-1739.1999.97425.x.
- ^ „Great Lakes-Boreal Wolf”. wolf.nrdpfc.ca (на језику: енглески). Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ Hailer, Frank; Leonard, Jennifer A. (8. 10. 2008). „Hybridization among Three Native North American Canis Species in a Region of Natural Sympatry”. PLoS ONE (на језику: енглески). 3 (10): e3333. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0003333. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ Kaesuk Yoon, Carol (27. 9. 2010). „Even Living Among Us, Coyotes Remain a Mystery” (на језику: енглески). The New York Times. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ GOTTELLI, D.; SILLERO-ZUBIRI, C.; APPLEBAUM, G. D.; ROY, M. S.; GIRMAN, D. J.; GARCIA-MORENO, J.; OSTRANDER, E. A.; WAYNE, R. K. (август 1994). „Molecular genetics of the most endangered canid: the Ethiopian wolf Canis simensis”. Molecular Ecology (на језику: енглески). 3 (4): 301—312. doi:10.1111/j.1365-294X.1994.tb00070.x. Приступљено 8. 9. 2019.