Пређи на садржај

Кула Белем — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 31: Ред 31:
Кодекс куће Кадавал из 1633. године уметнут је у један од спратова, у један од лукова касарне и у четири највећа лука на врху јужне фасаде. Слично томе, на плочи постављеној на северном зиду клаустера утиснута је 1655. година, што је потврдило функцију куле као контролне царинске тачке и за пловидбу дуж Таха. Пловила су била дужна да плаћају порез док су улазили у луку, што је било наметнуто поступно.
Кодекс куће Кадавал из 1633. године уметнут је у један од спратова, у један од лукова касарне и у четири највећа лука на врху јужне фасаде. Слично томе, на плочи постављеној на северном зиду клаустера утиснута је 1655. година, што је потврдило функцију куле као контролне царинске тачке и за пловидбу дуж Таха. Пловила су била дужна да плаћају порез док су улазили у луку, што је било наметнуто поступно.


Између 1780. и 1782, под владавином [[Марија I Португалска|Марија I Португалске]], генерал Гиљерме де Валере конструирао је Форте до Бом Суцесо, чија је батерија била спојена западним зидом ходника са кулом.<ref name=TBHistoria/> Када су француске снаге напале Лисабон током [[Шпански рат за независност|Шпанског рата за независност]], одред њихових трупа био је смештен у кули од 1808. до 1814. године. Након што су се Французи повукли, лорд Бересфорд је саветовао да дуж обала реке Тахо треба појачати приморске артиљеријске батерије, и посебно напоменуо да јаче батерије треба да бити постављен на бочним странама бастиона куле, с колицима постављеним ради боље заштите војника, јер су зидови били врло ниски.
[[Датотека:Combat_du_Tage.jpg|мини|Француски бродови који су размењивали ватру са кулом у Бици код реке Тахо током Либералних ратова (1831)]]
Краљ [[Мигел I од Португалије|Мигел I]] (1828–1834) користио је тамнице да затвара своје либералне противнике,<ref name="Watson"/> док је други ниво кориштен као обична кућа за бродове док царина на страним бродовима није укинута 1833.<ref name=TBHistoria/><ref name="Torre"/><ref name="Penny">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Y7ArAAAAYAAJ&pg=PA172|title=The Penny cyclopædia of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge|author=Society for the Diffusion of Useful Knowledge (Great Britain)|publisher=C. Knight|page=172|year=1835}}</ref>Кула је добила војне надоградње 1589. и 1809–1814.

За време владавине [[Марија II од Португалије|Марије II]], Алмеида Гарет протестовала је због деградације локације и под наговором војводе од Терцеире започела је обнова војног инжењера Антониоа де Азеведо е Цунха.<ref name=TBHistoria/> Срушио је филипинску касарну и продужио оживљавајуће елементе 1845–46. Године (попут оклопних мерлона, ограде веранде уз јужну фасаду, чипкане фасције у клаустру и нише са сликом Девице и детета).

У 1865–67 на југоисточној тераси зграде постављен је светионик и покренута је телеграфска служба, док је у близини била изграђена фабрика за гас, која је произвела дим који је изазвао многе протесте.<ref name=TBHistoria/> Први кораци за очувањем и рехабилитацијом куле започели су у другом делу 20. века. Прво, кула је 1940. године пренета Министарству финансија, које је предузимало мале конзерваторске радове. <ref name=TBHistoria/> Тада су уклоњене војне четврти на бојним линијама и изграђена унутрашња клаустра. Архитектонски дизајнер пејзажа Антонио Виана Барето започео је трогодишњи пројекат 1953. за интегрирање куле с локалном обалом.<ref name=TBHistoria/> 1983. године на овом месту била је одржана 17. европска изложба уметности, науке и културе, а започети су и различити пројекти који укључују зграду, међу којима је клаустра покривала провидном пластичном куполом. Исте године [[Унеско|УНЕСКО]] је Кулу класификовао као [[Светска баштина|светску баштину]].

Деведесетих година прошлог века имовина је пребачена на Институто Португуес до Патримонио Аркуитецтоницо (претеча ИГЕСПАР-а), који је започео потпуну обнову зграде која је трајала од фебруара 1997. до јануара 1998 .; То је укључивало ојачавање куле и бастиона, ојачавање носача балкона на југу шипкама од нехрђајућег челика и епоксидном смолу, третирање спојева малтера и генерално чишћење конструкције. Кипови светог Винсента из Сарагосе и арханђела Михаила подвргнути су истом третману.<ref>{{cite web|url=http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/cons_prog_interv.html|author=Ministry of Culture|title=Conservation and Restoration: Restoration works timetable|year=2000|accessdate=14 December 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090928112947/http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/cons_prog_interv.html|archivedate=28 September 2009|df=dmy-all}}</ref> Пројект је 1999. добио награду Еуропа Ностра за обнову екстеријера.<ref name="IPPAR Tower"/> Кула Белем додата је 7. јула 2007. у регистар Седам чуда Португалије.

==Архитектура==
Кула Белем налази се на северној обали реке [[Тахо (река)|Тахо]] у цивилној жупи Санта Марија де Белем, општина Лисабон, до западног краја Авениде де Брасилиа малим мостом. У близини су манастир [[Јеронимов манастир|Јеронимов]] на истоку и Форте до Бом Суцесо на западу, док су на северу резиденција гувернера куле, резиденција старог гувернера за тврђаву Бом Суцесо и капела Сао Јеронимо.

Кула је изолована дуж обале реке, између пристаништа Бом Суцесо и Педроуцос, на базалтичком истуреном камењу које припада геоморфолошком вулканском комплексу Лисабоа-Мафра.<ref name="Pais2011">{{cite book|author=João Pais|title=The Paleogene and Neogene of Western Iberia (Portugal): A Cenozoic record in the European Atlantic domain|url=https://books.google.com/books?id=KThwwV_APVIC&pg=PA35|date=6 October 2011|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-3-642-22401-0|page=35}}</ref>Иако су различити водичи тврдили да је кула саграђена усред Тегуша, а сада се налази близу обале након што је земљотрес 1755. преусмерио реку, они нису тачни. Португалско Министарство културе и Институт за архитектонску баштину показују да је торањ изграђен на малом острву близу обале Тахо, насупрот обали Рестела. Како се развој поступно продужавао обалу, све више и више северне обале пробијало се на југ у Тахо, кула се временом интегрисала у обалу реке.<ref name="Portugal tourism"/><ref name="IPPAR"/><ref name="Rough Guides">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Xmmf4qRsf_gC|title=The Rough Guide to Portugal|edition=10th|author=Mark Ellingham|author2=John Fisher|author3=Graham Kenyon|publisher=Rough Guides, Ltd.|page=97|year=2002|isbn=1-85828-877-0}}</ref>

Кула Белем је изграђена од беж-белог кречњака локалног до подручја Лисабона и од тада се назива лиоз.<ref name="Assembly2007">{{cite book|editor=R. Přikryl|others=B.J. Smith|title=Building Stone Decay: From Diagnosis to Conservation|url=https://books.google.com/books?id=_NS5PaO_LeQC&pg=PA99|author1=Figueiredo|author2=Aires-Barros|author3=Basto|author4=Graca|author5=Mauricio|year= 2007|publisher=Geological Society of London|isbn=978-1-86239-218-2|page=99}}</ref> Зграда је подељена у два дела: бастион и четвероспратна кула која се налази на северној страни бастиона.

Торањ из 16. века сматра се једним од главних дела португалског касноготичког маниралског стила.<ref name="Lach"/><ref name="Rough Guides"/> Ово је посебно видљиво у њеном сложеном своду ребра, крстовима Реда Христовог, армиларним сферама и увијеним конопом, уобичајеним за наутички надахнути органски стил Мануелине.<ref name="Lach"/><ref name="IPPAR"/>

=== Екстеријер ===
[[File:Tour de Belem detail 1 082006.JPG|thumb|upright|alt=A detailed view of a turret. A cross sits atop each turret. Two Order of Christ crosses can be seen on the edge of the bastion.|Бастион тераса са маварским бартизанским куполама и куполама са северозапада.]]
[[File:Belem.Torre04.jpg|thumb|upright|alt=The inner cloister and the back side of the virgin niche. In the center is the opening into the casemate and in the background are two turrets on the bastion deck.|Унутрашњи клаузура куле која приказује стражњу страну нише Девице и две туре]]
План зграде састоји се од правоугаоне куле и неправилног, шестерокутног бастиона, са издуженим боковима, који се пружају према југу у реку. То је у основи велики зглобни вертикални простор који почива на водоравној каменој плочи, прекривеној зиданим кућиштима. На североисточном углу конструкције, заштићен одбрамбеним зидом с бартизанима, налази се покретни мост за приступ насипу, украшен биљним мотивима, прекривен краљевским грбом и обложен малим ступовима, употпуњеним армиларним сферама. На улазу у торањ појављују се Мануелине ручне сфере, које симболишу португалска наутичка истраживања, а коришћене су на личном транспаренту краља Мануела И за представљање португалских открића током његове владавине.<ref name="IPPAR"/><ref>{{cite web|url=http://cvc.instituto-camoes.pt/ciencia_eng/e15.html|title=The Star of Cabral|author=Instituto Camões|year=2005|accessdate=8 December 2009}}</ref><ref name=manuelsphere>{{cite web|url=http://www.tuvalkin.web.pt/terravista/guincho/1421/bandeira/pt_real.htm#rme1|title=Bandeiras navais históricas|work=Bandeiras de Portugal|publisher=Bandeiras do Bacano|accessdate=24 February 2007|last=Martins|first=António|language=Portuguese|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070223153456/http://www.tuvalkin.web.pt/terravista/guincho/1421/bandeira/pt_real.htm#rme1|archivedate=23 February 2007|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Декоративни изрезбарени, уплетени коноп и елегантни чворови такође указују на португалску наутичку историју и уобичајени су елементи Мануелине стила.<ref name="Lach"/><ref name="IPPAR"/>

С вањске стране доњег бастиона, на зидовима се налази простор за 17 топова с амбразијама које пружају поглед на реку.<ref name="Publishing2012">{{cite book|author=DK Publishing|title=Great Buildings|url=https://books.google.com/books?id=aRsGFSNXJ4AC&pg=PA113|year=2012|publisher=DK Publishing|isbn=978-1-4654-0774-0|page=113}}</ref> Горњи слој бастиона окруњен је малим зидом с бартизанима на стратешким местима, украшеним заобљеним штитницима с крстом реда Христа који окружује платформу. Краљ Мануел И био је припадник Христовог реда,<ref name="Knights">{{cite web|url=http://en.wikisource.org/w/index.php?title=Catholic_Encyclopedia_(1913)/Order_of_the_Knights_of_Christ&oldid=338922|title=Order of the Knights of Christ|work=Catholic Encyclopedia|publisher=Wikisource, The Free Library|date=1913|accessdate=8 December 2009}}</ref> па се крст Реда Христовог више пута користи на парапетима.<ref name="UNESCO2019" /><ref name="IPPAR"/> Они су били симбол Мануелове војне моћи, јер су витезови Христовог реда учествовали у неколико војних освајања у тој ери.<ref name="Knights"/> Бартизани, цилиндричне греде (гуерите) у угловима који су служили као куле са стражарницама, имају налепнице са зоморфним украсима и куполе прекривене гребенима необичним у европској архитектури, обложени украшеним финиалима. У базама туре су слике звијери, укључујући носорога.<ref name="Portugal tourism"/><ref name="Torre"/> Овај носорог се сматра првом скулптуром такве животиње у западноевропској уметности<ref name="Portugal tourism"/> и вероватно приказује носороге које је Мануел И послао папи Лаву Кс 1515.<ref name="RookmaakerJones1998">{{cite book|author1=L. C. Rookmaaker|author2=Marvin L. Jones|author3=Heinz-Georg Klös|author4=Richard J. Reynolds III|title=The Rhinoceros in Captivity: A List of 2439 Rhinoceroses Kept from Roman Times to 1994|url=https://books.google.com/books?id=vDijgNs_7Q0C&pg=PA80|year=1998|publisher=Kugler Publications|isbn=978-90-5103-134-8|page=80}}</ref>

Док је торањ претежно мануелни у стилу, <ref name="Lach"/> он такође садржи карактеристике других архитектонских стилова.<ref name="Portugal tourism"/> Изградио ју је војни архитекта Францисцо де Аруда, који је већ надгледао изградњу неколико тврђава на португалским територијама у Мароку.<ref name="Almeida1992" /><ref name="Torre"/> Утицај маварске архитектуре очитује се у деликатним украсима, лучним прозорима, балконима и ребрастим куполама кула.<ref name="UNESCO2019" />

Торањ има четири спрата, са фенестрацијама и бочним зидовима, приземље које заузима сводна цистерна. На првом кату су правокутна врата окренута према југу са лучним прозорима на истоку и сјеверу, а на сјевероистоку и сјеверозападу налазе се бартизани. Јужним делом другог спрата доминира наткривена веранда са лођом (матаке), која се састоји од аркаде од седам лукова, почиваних на великим корбелима са балустрима. Прекривен је клесаним каменим зидовима како би творио тријем, а његов коси кров завршава се у исклесаном уплетеном конопу.<ref name="Watson"/> Источни, сјеверни и западни зидови заузимају двоструко лучно ограде, а сјевероисточни и сјеверозападни углови заузети су статуама Светог Винсента Сарагошког и арханђела Михаила у нишама. Трећи спрат има двоструке прозоре на сјеверној, источној и западној фасади, са балустрима, пресијеченима с двије армиллари сфере и великим рељефом с краљевским грбом. Завршни кат окружен је терасом са штитима Христовог реда и сјеверним лучним вратима и источним лучним прозором. Тераса је ограђена ниским зидом са четверокутним пирамидалним мерлонима са бартизанима. Слична тераса изнад овог спрата пружа поглед на околни пејзаж.<ref name="Sullivan">{{cite web|url=http://www.bluffton.edu/~sullivanm/portugal/Lisbon/belem/belem.html|title=Belém Tower (Torre de Belém)|author=Mary Ann Sullivan|year=2005|accessdate=8 December 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_09.html|title=Tower Terrace|author=Ministry of Culture|year=2000|accessdate=8 December 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090928115029/http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_09.html|archivedate=28 September 2009|df=dmy-all}}</ref>

===Интеријер===
[[File:TorreBelem1-IPPAR.jpg|thumb|left|Унутрашњост главног бастиона са нишама]]
[[File:Belem.Torre09.jpg|thumb|left|Поглед са ложе другог спрата]]
[[File:Lisbon holiday (18798806522).jpg|thumb|upright|Туристи у посети]]
Унутрашњост бастиона, са кружним степеништем на северном крају, има две суседне дворане са сводованим плафонима подупрте зиданим луковима, као и четири ормара за одлагање и санитарне чворове. У бункеру у приземљу под је нагнут према споља, док су плафони потпомогнути зиданим пиластрима и сводовима. Готског ребра свода видљива је код овог случаја<ref name="Bulwark">{{cite web|url=http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_02.html|title=Bulwark|author=Ministry of Culture|year=2000|accessdate=7 December 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090928115740/http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_02.html|archivedate=28 September 2009|df=dmy-all}}</ref> соба куле<ref>{{cite web|url=http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_08.html|title=Chapel|author=Ministry of Culture|year=2000|accessdate=7 December 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090928115351/http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_08.html|archivedate=28 September 2009|df=dmy-all}}</ref> и купола стражарских кула на бастион тераси.<ref name="UNESCO2019" />Периферни одељци на ивицама бункера омогућавају појединачним топовима да заузму сопствени простор, с тим да је плафон обликован са неколико асиметричних купола различитих висина. Помоћне магацине су касније коришћене као затворске ћелије.<ref name="Bulwark Terrace">{{cite web|url=http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_03.html|title=Bulwark terrace|author=Ministry of Culture|year=2000|accessdate=7 December 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090928115137/http://www.mosteirojeronimos.pt/english/web_torre_belem/visi_03.html|archivedate=28 September 2009|df=dmy-all}}</ref>

Два лука отворена су према главном клаустру на северу и југу, док се шест сломљених лукова протеже дуж источног и западног дела клаустра, испреплетених четверокутним стубовима у унутрашњости бастиона, са гаргојластим странама. Отворена клаустра изнад казета, иако украсна, дизајнирана је за растјеривање топовског дима.<ref name="Torre"/><ref name="Bulwark"/>Горњи ниво повезан је оградом украшеном крстовима Реда Христовог, док на тераси простор има уздигнуте ступове пресвучене армиларним сферама. Овај простор би се могао користити и за пешаду лаког калибра. Ово је прво португалско утврђење са двостепеним пушком и обележило нови развој војне архитектуре. Део украса датира из обнове 1840-их и нео-Мануелине је у стилу, попут украса мале клаустре на бастиону.<ref name="Torre"/>

На јужном делу терасе клаузуре је слика Девице и детета. Приказана је статуа Богородице Белеме, која се такође назива Носса Сенхора де Бом Суццессо (Госпа од доброг успеха), Носа Сењора дас Увас (Госпа од грожђа) или Виргем да Боа Виагем (Дјевица сигурног повратка кући) у десној руци држи дете, а у левој грозд.

Кула је широка око 12 метара и висок 30 метара.<ref name="Watson"/> Унутрашњост првог спрата садржи Сала до Говернадор (гувернерска дворана), осмеространи простор који се отвара у цистерну, док су у североисточном и северозападном углу ходници који се повезују са бартизанима. Мала врата омогућавају приступ спиралним степеништем до следећих спратова. На другом спрату Сала дос Реис (Краљева дворана) отвара се лођа с погледом на реку, док се мали угаони камин протеже од овог спрата до камина на трећем спрату у Сала дас Аудиенциас (сала публике). Стропови сва три спрата прекривени су шупљим бетонским плочама. Капела четвртог спрата има сводовани ребрасти плафон са нишама које су амблематичне у стилу Мануелине, а подржане су изрезбареним кутовима.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 15. јул 2020. у 19:51

Кула Белем
Torre de Belém
Светска баштина Унеска
Званично имеКула Белем
МестоSanta Maria de Belém, Португалија Уреди на Википодацима
Координате38° 41′ 29″ С; 9° 12′ 57″ З / 38.6914° С; 9.2158° З / 38.6914; -9.2158
Површина009, 515 ha (970.000, 55.430.000 sq ft)
Критеријумкултурна: iii, vi
Референца263.
Упис1983. (7. седница)
Угроженостне
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/263

Кула Белем (порт. Torre de Belém) или Кула Светог Висента (Torre de São Vicente) је утврђење из 16. века, које се налази у Лисабону, које је португалским истраживачима служило као тачка укрцавања и искрцавања, и као свечана капија Лисабона.[1][2] Саграђена је у јеку португалске ренесансе и представља истакнути пример португалског мануелског стила.[3] Такође, садржи и наговештаје других архитектонских стилова.[4]Конструкција је саграђена од лиоз кречњака, а састоји се од бастиона и четвороспратне куле висине 30 м.[5]

Од 1983. године кула је под заштитом Унеска, и заједно са Јеронимов манастиром уврштена на листу Светске баштине. Често је сматра симболом доба Великих географских открића и метонимом за Португалију или Лисабон, с обзиром на њен значајни статус. Нетачна је претпоставка да је кула саграђена усред реке Тахо и да сада лежи у близини обале јер је река преусмерена после земљотреса у Лисабону 1755. године. У ствари, кула је изграђена на малом острву у реци Тахо у близини обале Лисабона.[4][6]

Историја

Кула је класификована као УНЕСКО светска баштина 1983. године и уврштена је у регистар Седам чуда Португалије 2007. године.

Крајем 15. века краљ Жоао II је започео изградњу утврђења на реци Тахо, Сан Себастијан у Капарики, и Сан Антонио у Кашкаишу.[4][7] Ова утврђања нису у потпуности штитила ушће реке и била је потребна додатна заштита.[7] У књизи "Хроника Жоао II " (Chronica de D. Joao II), која је објављена 1545,[8] аутор Гарсија де Ресенде потврдио је да је краљево мишљење било да је одбрана Лисабона неадекватна и да је инсистирао на изградњи утврђења дуж ушћа реке Тахо да допуни постојећу одбрану.[9]У ту сврху наредио је „прављење јаке утврде“, али умро је пре него што је направљен било какав план. Краљ Мануел I ревидирао је предлог двадесет година касније и наредио изградњу војне утврде на северној страни Таха у Белему .[7] Лоренцо Фернандес је 1513. године написао пријатељима писмо у којем се позива на краљеву намеру да изгради кулу у близини Рестело Велхо, утврдивши да је то од суштинског значаја.

Пројекат је започет на базалтној стени на малој удаљености од обале реке, користећи део камена који је сакупљен за изградњу манастира Санта Мариа де Белем. Кулу је дизајнирао војни архитекта Франциско де Аруда,[10] кога је краљ Мануел назвао "Мајстор радова утврђења Белем", [11] а који је 1516. године примио 763 блокова и 504 камена за изградњу, које је испоручио Диого Родригез, благајник пројекта. Како је изградња напредовала, тешко наоружан брод од 1000 тона звани Велики брод (Grande Nau ), наставио је да чува ушће реке Тахо до завршетка изградње куле.[12][13]

Зграда је завршена 1519. године, само две године пре Мануелове смрти, а Гаспар де Паива привремено је именован да командује тврђавом. [14] Његово именовање је постало трајно од 15. септембра 1521, када је постављен за првог капетана генерала, или алкалдеа, а тврђава је добила име Дворац Светог Винсента (Castelo de São Vicente de Belém),[9][15] у част свеца заштитника Лисабона.

Франсиско де Оланда је 1571. године саветовао је монарха да је неопходно побољшати обалску одбрану како би се заштитио главни град краљевства. Предложио је изградњу „снажне и несавладиве“ тврђаве која би лако могла да одбрани Лисабон и да кулу Белем „треба ојачати, поправити и довршити ... толико је коштала а није довршена“. Де Оланда је дизајнирао побољшани правоугаони бастион са неколико турета. Године 1580, након неколико сати битке, гарнизон стациониран у кули предао се шпанским снагама под командом војводе Албе. Након овог пораза, тамнице куле служиле су као затвор до 1830. године.[9][15] Током последње четвртине 16. века почела је изградња правоугаоног двоспратног простора над бастионом, што је дало кули визуелни профил који је задржала до данас, са скулптурама крста Христовог реда и засвођеним куполама.

Године 1589. Филип I од Португалије наредио је италијанском инжењеру Жоау Вићенцу Касалу да изгради добро одбранбено утврђење која ће бити изграђена уместо "бескорисног дворца Светог Висента".[9] Инжењер је поднио три дизајна, предлажући да бастион буде окружен другим бастионом већих димензија, али пројекат се никада није остварио.

Кодекс куће Кадавал из 1633. године уметнут је у један од спратова, у један од лукова касарне и у четири највећа лука на врху јужне фасаде. Слично томе, на плочи постављеној на северном зиду клаустера утиснута је 1655. година, што је потврдило функцију куле као контролне царинске тачке и за пловидбу дуж Таха. Пловила су била дужна да плаћају порез док су улазили у луку, што је било наметнуто поступно.

Између 1780. и 1782, под владавином Марија I Португалске, генерал Гиљерме де Валере конструирао је Форте до Бом Суцесо, чија је батерија била спојена западним зидом ходника са кулом.[9] Када су француске снаге напале Лисабон током Шпанског рата за независност, одред њихових трупа био је смештен у кули од 1808. до 1814. године. Након што су се Французи повукли, лорд Бересфорд је саветовао да дуж обала реке Тахо треба појачати приморске артиљеријске батерије, и посебно напоменуо да јаче батерије треба да бити постављен на бочним странама бастиона куле, с колицима постављеним ради боље заштите војника, јер су зидови били врло ниски.

Француски бродови који су размењивали ватру са кулом у Бици код реке Тахо током Либералних ратова (1831)

Краљ Мигел I (1828–1834) користио је тамнице да затвара своје либералне противнике,[5] док је други ниво кориштен као обична кућа за бродове док царина на страним бродовима није укинута 1833.[9][15][16]Кула је добила војне надоградње 1589. и 1809–1814.

За време владавине Марије II, Алмеида Гарет протестовала је због деградације локације и под наговором војводе од Терцеире започела је обнова војног инжењера Антониоа де Азеведо е Цунха.[9] Срушио је филипинску касарну и продужио оживљавајуће елементе 1845–46. Године (попут оклопних мерлона, ограде веранде уз јужну фасаду, чипкане фасције у клаустру и нише са сликом Девице и детета).

У 1865–67 на југоисточној тераси зграде постављен је светионик и покренута је телеграфска служба, док је у близини била изграђена фабрика за гас, која је произвела дим који је изазвао многе протесте.[9] Први кораци за очувањем и рехабилитацијом куле започели су у другом делу 20. века. Прво, кула је 1940. године пренета Министарству финансија, које је предузимало мале конзерваторске радове. [9] Тада су уклоњене војне четврти на бојним линијама и изграђена унутрашња клаустра. Архитектонски дизајнер пејзажа Антонио Виана Барето започео је трогодишњи пројекат 1953. за интегрирање куле с локалном обалом.[9] 1983. године на овом месту била је одржана 17. европска изложба уметности, науке и културе, а започети су и различити пројекти који укључују зграду, међу којима је клаустра покривала провидном пластичном куполом. Исте године УНЕСКО је Кулу класификовао као светску баштину.

Деведесетих година прошлог века имовина је пребачена на Институто Португуес до Патримонио Аркуитецтоницо (претеча ИГЕСПАР-а), који је започео потпуну обнову зграде која је трајала од фебруара 1997. до јануара 1998 .; То је укључивало ојачавање куле и бастиона, ојачавање носача балкона на југу шипкама од нехрђајућег челика и епоксидном смолу, третирање спојева малтера и генерално чишћење конструкције. Кипови светог Винсента из Сарагосе и арханђела Михаила подвргнути су истом третману.[17] Пројект је 1999. добио награду Еуропа Ностра за обнову екстеријера.[13] Кула Белем додата је 7. јула 2007. у регистар Седам чуда Португалије.

Архитектура

Кула Белем налази се на северној обали реке Тахо у цивилној жупи Санта Марија де Белем, општина Лисабон, до западног краја Авениде де Брасилиа малим мостом. У близини су манастир Јеронимов на истоку и Форте до Бом Суцесо на западу, док су на северу резиденција гувернера куле, резиденција старог гувернера за тврђаву Бом Суцесо и капела Сао Јеронимо.

Кула је изолована дуж обале реке, између пристаништа Бом Суцесо и Педроуцос, на базалтичком истуреном камењу које припада геоморфолошком вулканском комплексу Лисабоа-Мафра.[18]Иако су различити водичи тврдили да је кула саграђена усред Тегуша, а сада се налази близу обале након што је земљотрес 1755. преусмерио реку, они нису тачни. Португалско Министарство културе и Институт за архитектонску баштину показују да је торањ изграђен на малом острву близу обале Тахо, насупрот обали Рестела. Како се развој поступно продужавао обалу, све више и више северне обале пробијало се на југ у Тахо, кула се временом интегрисала у обалу реке.[4][6][19]

Кула Белем је изграђена од беж-белог кречњака локалног до подручја Лисабона и од тада се назива лиоз.[20] Зграда је подељена у два дела: бастион и четвероспратна кула која се налази на северној страни бастиона.

Торањ из 16. века сматра се једним од главних дела португалског касноготичког маниралског стила.[3][19] Ово је посебно видљиво у њеном сложеном своду ребра, крстовима Реда Христовог, армиларним сферама и увијеним конопом, уобичајеним за наутички надахнути органски стил Мануелине.[3][6]

Екстеријер

A detailed view of a turret. A cross sits atop each turret. Two Order of Christ crosses can be seen on the edge of the bastion.
Бастион тераса са маварским бартизанским куполама и куполама са северозапада.
The inner cloister and the back side of the virgin niche. In the center is the opening into the casemate and in the background are two turrets on the bastion deck.
Унутрашњи клаузура куле која приказује стражњу страну нише Девице и две туре

План зграде састоји се од правоугаоне куле и неправилног, шестерокутног бастиона, са издуженим боковима, који се пружају према југу у реку. То је у основи велики зглобни вертикални простор који почива на водоравној каменој плочи, прекривеној зиданим кућиштима. На североисточном углу конструкције, заштићен одбрамбеним зидом с бартизанима, налази се покретни мост за приступ насипу, украшен биљним мотивима, прекривен краљевским грбом и обложен малим ступовима, употпуњеним армиларним сферама. На улазу у торањ појављују се Мануелине ручне сфере, које симболишу португалска наутичка истраживања, а коришћене су на личном транспаренту краља Мануела И за представљање португалских открића током његове владавине.[6][21][22] Декоративни изрезбарени, уплетени коноп и елегантни чворови такође указују на португалску наутичку историју и уобичајени су елементи Мануелине стила.[3][6]

С вањске стране доњег бастиона, на зидовима се налази простор за 17 топова с амбразијама које пружају поглед на реку.[23] Горњи слој бастиона окруњен је малим зидом с бартизанима на стратешким местима, украшеним заобљеним штитницима с крстом реда Христа који окружује платформу. Краљ Мануел И био је припадник Христовог реда,[24] па се крст Реда Христовог више пута користи на парапетима.[2][6] Они су били симбол Мануелове војне моћи, јер су витезови Христовог реда учествовали у неколико војних освајања у тој ери.[24] Бартизани, цилиндричне греде (гуерите) у угловима који су служили као куле са стражарницама, имају налепнице са зоморфним украсима и куполе прекривене гребенима необичним у европској архитектури, обложени украшеним финиалима. У базама туре су слике звијери, укључујући носорога.[4][15] Овај носорог се сматра првом скулптуром такве животиње у западноевропској уметности[4] и вероватно приказује носороге које је Мануел И послао папи Лаву Кс 1515.[25]

Док је торањ претежно мануелни у стилу, [3] он такође садржи карактеристике других архитектонских стилова.[4] Изградио ју је војни архитекта Францисцо де Аруда, који је већ надгледао изградњу неколико тврђава на португалским територијама у Мароку.[11][15] Утицај маварске архитектуре очитује се у деликатним украсима, лучним прозорима, балконима и ребрастим куполама кула.[2]

Торањ има четири спрата, са фенестрацијама и бочним зидовима, приземље које заузима сводна цистерна. На првом кату су правокутна врата окренута према југу са лучним прозорима на истоку и сјеверу, а на сјевероистоку и сјеверозападу налазе се бартизани. Јужним делом другог спрата доминира наткривена веранда са лођом (матаке), која се састоји од аркаде од седам лукова, почиваних на великим корбелима са балустрима. Прекривен је клесаним каменим зидовима како би творио тријем, а његов коси кров завршава се у исклесаном уплетеном конопу.[5] Источни, сјеверни и западни зидови заузимају двоструко лучно ограде, а сјевероисточни и сјеверозападни углови заузети су статуама Светог Винсента Сарагошког и арханђела Михаила у нишама. Трећи спрат има двоструке прозоре на сјеверној, источној и западној фасади, са балустрима, пресијеченима с двије армиллари сфере и великим рељефом с краљевским грбом. Завршни кат окружен је терасом са штитима Христовог реда и сјеверним лучним вратима и источним лучним прозором. Тераса је ограђена ниским зидом са четверокутним пирамидалним мерлонима са бартизанима. Слична тераса изнад овог спрата пружа поглед на околни пејзаж.[26][27]

Интеријер

Унутрашњост главног бастиона са нишама
Поглед са ложе другог спрата
Туристи у посети

Унутрашњост бастиона, са кружним степеништем на северном крају, има две суседне дворане са сводованим плафонима подупрте зиданим луковима, као и четири ормара за одлагање и санитарне чворове. У бункеру у приземљу под је нагнут према споља, док су плафони потпомогнути зиданим пиластрима и сводовима. Готског ребра свода видљива је код овог случаја[28] соба куле[29] и купола стражарских кула на бастион тераси.[2]Периферни одељци на ивицама бункера омогућавају појединачним топовима да заузму сопствени простор, с тим да је плафон обликован са неколико асиметричних купола различитих висина. Помоћне магацине су касније коришћене као затворске ћелије.[30]

Два лука отворена су према главном клаустру на северу и југу, док се шест сломљених лукова протеже дуж источног и западног дела клаустра, испреплетених четверокутним стубовима у унутрашњости бастиона, са гаргојластим странама. Отворена клаустра изнад казета, иако украсна, дизајнирана је за растјеривање топовског дима.[15][28]Горњи ниво повезан је оградом украшеном крстовима Реда Христовог, док на тераси простор има уздигнуте ступове пресвучене армиларним сферама. Овај простор би се могао користити и за пешаду лаког калибра. Ово је прво португалско утврђење са двостепеним пушком и обележило нови развој војне архитектуре. Део украса датира из обнове 1840-их и нео-Мануелине је у стилу, попут украса мале клаустре на бастиону.[15]

На јужном делу терасе клаузуре је слика Девице и детета. Приказана је статуа Богородице Белеме, која се такође назива Носса Сенхора де Бом Суццессо (Госпа од доброг успеха), Носа Сењора дас Увас (Госпа од грожђа) или Виргем да Боа Виагем (Дјевица сигурног повратка кући) у десној руци држи дете, а у левој грозд.

Кула је широка око 12 метара и висок 30 метара.[5] Унутрашњост првог спрата садржи Сала до Говернадор (гувернерска дворана), осмеространи простор који се отвара у цистерну, док су у североисточном и северозападном углу ходници који се повезују са бартизанима. Мала врата омогућавају приступ спиралним степеништем до следећих спратова. На другом спрату Сала дос Реис (Краљева дворана) отвара се лођа с погледом на реку, док се мали угаони камин протеже од овог спрата до камина на трећем спрату у Сала дас Аудиенциас (сала публике). Стропови сва три спрата прекривени су шупљим бетонским плочама. Капела четвртог спрата има сводовани ребрасти плафон са нишама које су амблематичне у стилу Мануелине, а подржане су изрезбареним кутовима.

Референце

  1. ^ The Dock and Harbour Authority. Foxlow Publications, Limited. 1969. стр. 335. 
  2. ^ а б в г UNESCO. „Monastery of the Hieronymites and Tower of Belém in Lisbon”. United Nations. Приступљено 7. 12. 2009. 
  3. ^ а б в г д Donald F. Lach (1994). Asia in the making of Europe. University of Chicago Press. стр. 57—64. ISBN 0-226-46730-9. 
  4. ^ а б в г д ђ е Turismo de Portugal (Portugal Tourism). „Torre de Belém”. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2009. 
  5. ^ а б в г Walter Crum Watson (1908). Portuguese architecture. A. Constable & Co. Ltd. стр. 181–182. Приступљено 14. 12. 2009. 
  6. ^ а б в г д ђ IGESPAR – Instituto de Gestão do Património Arquitectónico e Arqueológico (Portuguese Institute of Architectural and Archaeological Heritage) (2006). „World Heritage: Jerónimos and Tower of Belém”. Архивирано из оригинала 7. 11. 2010. г. Приступљено 8. 12. 2009. 
  7. ^ а б в IGESPAR – Instituto de Gestão do Património Arquitectónico e Arqueológico, ур. (2011). „A Torre de São Vicente XVIII” (на језику: Portuguese). Lisbon. Архивирано из оригинала 2. 8. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2011. 
  8. ^ Elisabeth Feist Hirsch (31. 7. 1967). Damião de Gois: The Life and Thought of a Portuguese Humanist, 1502–1574. Springer Science & Business Media. стр. 197. ISBN 978-90-247-0195-7. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и IGESPAR –Instituto de Gestão do Património Arquitectónico e Arqueológico, ур. (2011). „Cronologia” (на језику: Portuguese). Lisbon. Архивирано из оригинала 2. 8. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2011. 
  10. ^ Colum Hourihane (2012). The Grove Encyclopedia of Medieval Art and Architecture. Oxford University Press. стр. 277. ISBN 978-0-19-539536-5. 
  11. ^ а б Justino Mendes de Almeida (1992). De Olisipo a Lisboa: estudos olisiponenses. Edições Cosmos. стр. 45—46. ISBN 978-972-9170-75-1. 
  12. ^ „Tower of Belém”. World Monuments Fund. Приступљено 7. 4. 2010. 
  13. ^ а б IPPAR – Instituto Português do Património Arquitectónico (Portuguese Institute of Architectural Heritage) (2006). „IPPAR Services: Belém Tower”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2009. г. Приступљено 9. 12. 2009. 
  14. ^ Paiva was the brother of King Manuel's tutor.
  15. ^ а б в г д ђ е Ministry of Culture (2000). „History/Introduction”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009. 
  16. ^ Society for the Diffusion of Useful Knowledge (Great Britain) (1835). The Penny cyclopædia of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge. C. Knight. стр. 172. 
  17. ^ Ministry of Culture (2000). „Conservation and Restoration: Restoration works timetable”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 14. 12. 2009. 
  18. ^ João Pais (6. 10. 2011). The Paleogene and Neogene of Western Iberia (Portugal): A Cenozoic record in the European Atlantic domain. Springer Science & Business Media. стр. 35. ISBN 978-3-642-22401-0. 
  19. ^ а б Mark Ellingham; John Fisher; Graham Kenyon (2002). The Rough Guide to Portugal (10th изд.). Rough Guides, Ltd. стр. 97. ISBN 1-85828-877-0. 
  20. ^ Figueiredo; Aires-Barros; Basto; Graca; Mauricio (2007). R. Přikryl, ур. Building Stone Decay: From Diagnosis to Conservation. B.J. Smith. Geological Society of London. стр. 99. ISBN 978-1-86239-218-2. 
  21. ^ Instituto Camões (2005). „The Star of Cabral”. Приступљено 8. 12. 2009. 
  22. ^ Martins, António. „Bandeiras navais históricas”. Bandeiras de Portugal (на језику: Portuguese). Bandeiras do Bacano. Архивирано из оригинала 23. 2. 2007. г. Приступљено 24. 2. 2007. 
  23. ^ DK Publishing (2012). Great Buildings. DK Publishing. стр. 113. ISBN 978-1-4654-0774-0. 
  24. ^ а б „Order of the Knights of Christ”. Catholic Encyclopedia. Wikisource, The Free Library. 1913. Приступљено 8. 12. 2009. 
  25. ^ L. C. Rookmaaker; Marvin L. Jones; Heinz-Georg Klös; Richard J. Reynolds III (1998). The Rhinoceros in Captivity: A List of 2439 Rhinoceroses Kept from Roman Times to 1994. Kugler Publications. стр. 80. ISBN 978-90-5103-134-8. 
  26. ^ Mary Ann Sullivan (2005). „Belém Tower (Torre de Belém)”. Приступљено 8. 12. 2009. 
  27. ^ Ministry of Culture (2000). „Tower Terrace”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 8. 12. 2009. 
  28. ^ а б Ministry of Culture (2000). „Bulwark”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009. 
  29. ^ Ministry of Culture (2000). „Chapel”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009. 
  30. ^ Ministry of Culture (2000). „Bulwark terrace”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009. 

Литература

  • Turner, J. (1996), Grove Dictionary of Art, Macmillan Publishers Ltd., ISBN 1-884446-00-0 
  • Hancock, Matthew (2003), The Rough Guide to Lisbon, London: Rough Guides Ltd., ISBN 1-85828-906-8 
  • Weimer, Alois; Weimer-Langer, Britta (2000), Portugal, Basingstoke, England: GeoCenter International Ltd., ISBN 3-8297-6110-4 
  • Holanda, Francisco de (1986) [1571], Da Fábrica que Falece à Cidade de Lisboa (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Resende, Garcia de (1622), Crónica dos Valerosos e Insignes Feitos del Rei D. João II (на језику: Portuguese), Lisbon, стр. 115 
  • „A Torre de Belém”, Serões (на језику: Portuguese), Lisbon, 1909, стр. 419—426 
  • Santos, Reynaldo dos (1922), A Torre de Belém (на језику: Portuguese), Coimbra, Portugal 
  • Silva, Augusto Vieira da (1928), „Torre de Belém, Projectos de Remodelação no séc. XVI”, Revista de Arqueologia e História (на језику: Portuguese), 6, Lisbon 
  • Sanches, José Dias (1929), Apontamentos e Croquis à Pena Sobre o Mosteiro dos Jerónimos e Torre de Belém (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Sanches, José Dias (1940), Belém e Arredores Através dos Tempos (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Costa, Américo (1932), „Torre de Belém”, Dicionário Corográfico de Portugal Continental e Insular, 3, Lisbon 
  • Nunes, J. de Sousa (1932), A Torre de S. Vicente a Par de Belém (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Nunes, J. de Sousa (1959), A Torre de Belém (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Araújo, Norberto de (1944), Inventário de Lisboa (на језику: Portuguese) (fasc. 1 изд.), Lisbon 
  • Chicó, Mário Tavares (1948), A Arquitectura em Portugal na Época de D. Manuel e nos Princípios do Reinado de D. João III: O Gótico Final Português, o Estilo Manuelino e a Introdução da Arte do Renascimento (на језику: Portuguese), Porto, Portugal 
  • Ribeiro, Mário de Sampaio Ribeiro (1954), A Torre e a Fortaleza de Belém, Separata dos Anais (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Ministério das Obras Públicas, ур. (1960), Relatório da Actividade do Ministério nos Anos de 1959 (на језику: Portuguese), 1, Lisbon 
  • Gonçalves, A. Nogueira (1964), A Torre Baluarte de Belém, Sep. da Rev. Ocidente (на језику: Portuguese), 67, Lisbon 
  • Nunes, António Lopes Pires (1984), „As Fortalezas de Transição nos Cartógrafos do séc. XVI”, Livro do Congresso. Segundo Congresso sobre Monumentos Militares Portugueses (на језику: Portuguese), Lisbon, стр. 54—66 
  • Dias, Pedro (1986), Os Antecedentes da Arquitectura Manuelina in História da Arte em Portugal (на језику: Portuguese), 5, Lisbon, стр. 9—91 
  • Dias, Pedro (1988), A Arquitectura Manuelina (на језику: Portuguese), Porto, Portugal 
  • Néu, João B. M. (1994), Em Volta da Torre de Belém. Evolução da Zona Ocidental de Lisboa (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Moreira, Rafael (1994), „Torre de Belém”, O Livro de Lisboa (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • IPPAR, ур. (2000), Torre de Belém, Intervenção de Conservação Exterior (на језику: Portuguese), Lisbon 
  • Aires-barros, Luís (април 2001), As Rochas dos Monumentos Portugueses: Tipologias e Patologias (на језику: Portuguese), 2, Lisbon 

Спољашње везе

Кула Белем на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кула_Белем&oldid=23248397”