Унеско

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Унесков лого

Унеско (енгл. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу) је специјална организација Уједињених нација основана 1946. године. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспјешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.

Унеско има 193 земље-чланице а главно сједиште организације је у Паризу са преко 50 канцеларија широм свијета. Унеско упражњава своје активности у пет главних програма: образовању, природним наукама, социологији, култури и комуникацијама. Унеско такође спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, међународне науке, пројекте регионалне културне историје, пројекте промовисања културне разноликости, програм управљања друштвеним променама, програм посвећен резерватима биосфере и програме који подржавају међународне договоре o чувању свјетске културне и природне баштине.

Једна од улога Унеска је да одржава листу мјеста свјетске природне и културне баштине. Та мјеста се сматрају важним природним или историјским мјестима или објектима чије очување је важно за цјелокупну свјетску заједницу. Унеско, с друге стране, није одговоран да одржава или штити мјесто које је на њиховим листама.

Од 2009. генерални директор Унеска је Ирина Бокова.

Мисија и циљеви

Мисија УНЕСКО-а је допринос „изградња мира“, смањењу сиромаштва, промовисању одрживог развоја и интеркултурални дијалог кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање. Организација се фокусира, нарочито, на два глобална приоритета: Африка и равноправност полова.

Остали приоритети Организације укључују постизање квалитетног образовања за све и доживотно учење, пре свега обраћајући се новим друштвеним и етичким изазовима; неговање културне разноликости и културе мира.

Шири циљеви и конкретни задаци међународне заједнице - како је утврђено у међународно договореним циљевима развоја, укључујући и Миленијумске циљеве развоја - подупиру све УНЕСКО-ве стратегије и активности.

Активности

УНЕСКО-а своје активности спроводи кроз пет програмских области образовања, природних наука, друштвених и хуманих наука, културе и комуникације и информисање.

• Образовање: УНЕСКО пружа међународну подршку у стварању образованијих друштава са могућностима образовања за свакога; подржава истраживања везана за упоредно образовање; и пружа експертизу и подстиче способност земаља да понуде квалитетно образовање за све. Ово укључује:
  • Осам специјализованих института;
  • УНЕСКО-ве катедре, међународна мрежу од 644 УНЕСКО-вих катедри, које укључују преко 770 институција у 126 земаља;
  • Организација за заштиту животне средине;
  • Организација Међународне конференције о образовању одраслих (КОНФИНТЕА) у периоду од 12 година;
  • УНЕСКО АСПнет, међународна мрежа од 8.000 школа у 170 земаља.

УНЕСКО не акредитује институције или високошколско образовање.

• Унеско такође издаје јавна саопштења с циљем информисања јавности:
  • Севиљско саопштење о насиљу: Саопштење усвојено од стране УНЕСКО-а 1989. године с циљем оповргавања идеје да људи имају биолошку предиспозицију за организовано насиље.

• Утврђује пројекте и места од културног и научног значаја, као што су:
  • Међународна мрежа геопаркова;
  • Резервати биосфере, кроз Програм Човек и биосфера (МАБ), од 1971. године;
  • Град књижевности;. Године 2007, први град који је добио ову титулу је Единбург;
  • Угрожени језици и пројекат језичке разноликости;
  • Ремек-дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства;
  • Међународни регистар „Памћење света“, од 1997;
  • Управљање водним ресурсима, кроз Међународни хидролошки програм (ИХП), од 1965. године;
  • Светска баштина;

• Подстицање „слободног протока идеја кроз слике и речи“ путем:
  • Промовисања слободе изражавања, слободе штампе и приступа информацијама, кроз Међународни програм за развој комуникације и програма;

комуникације и информисаности;

• • Промовисање универзалног приступа ИКТ, кроз Програм информације за све (ИФАП);
  • Промовисање плурализма и културне разноликости у медијима.

• Промовисање догађаја, као што су:
  • Међународна декада за промоцију културе мира и ненасиља за децу света: декада 2001-2010, проглашена од стране УН-а у 1998. години;
  • Светски дан слободе штампе, 3. маја сваке године, промовише слободу изражавања и слободу штампе, као основно људско право и као кључну компоненту сваког здравог, демократског и слободног друштва;
  • Крианс есперанса (Дете наде) у Бразилу, у партнерству са Реде Глобо, с циљем прикуљања средстава за пројекте усмерене ка подстицању социјалне интеграције и превенције насиља;
  • Међународни дан писмености;
  • Међународна година културе мира

• Оснивање и финансирање пројеката, као што су:
  • Иницијатива Миграција музеја;
  • УНЕСКО-ЦЕПЕС, Европски центар за високо образовање: основан 1972. године у Букурешту, Румунија, као децентрализована канцеларија на промовисање међународне сарадње у високошколском образовању у Европи, као и у Канади, САД и Израелу;
  • Каталог слободног софтвера: од 1998. године УНЕСКО и Free Software Foundation заједнички финансирају овај пројекат каталогизације слободног софтвера;
  • ФРЕШ фокусирање на ефикасну здравствену заштиту школске деце;
  • ОАНА, организација Азијско-пацифичких новинских агенцијеа;
  • Међународни савет за науку;
  • Амбасадори добре воље УНЕСКО-а;
  • АСОМПС, Азијски симпозијум о лековитом биљу и зачинума, низ научних скупова који се одржавају у Азији;
  • Ботаника 2000, програм који подржава таксономију, и биолошку и културну разноликост лековитог и украсног биља, као и њихову заштиту од загађења животне средине.

Спољашње везе

• званични сајт Унеско-а