Кречњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Limestoneshale7342.jpg

Кречњаци су најраспрострањеније карбонатне стене и једне од најраспрострањенијих седиментних стена уопште.

Састављени су од калцита али су ретко сасвим чисти. Обично садрже хемијске примесе гвожђа, мангана и магнезијума, затим примесе глине, зрна песка, органску материју и др.

Састав[уреди]

Кречњаци могу настати на више начина:

  • као хемијски седименти,
  • као органогени седименти, када настају уз активно учешће живих организама и најзад,
  • као резултат механичког распадања и преталожавања раније створених кречњака.

Као хемијски талози стварају се и тзв. литографски шкриљци (криптокристаласти јасно услојени кречњаци), кречњаци соних лежишта и уз мање или веће учешће организама, спрудни алохтони кречњаци (директно излучивање карбоната из морске воде). Органогени кречњаци редовно садрже остатке фосила у чију љуштуру је уграђиван калцијумкарбонат. Име добијају према карактеристичном фосилу: цефалоподски, брахиоподски, рудистни, литотамнијски итд.

Коришћење[уреди]

Кречњак се користи за производњу креча који се користи као грађевински материјал.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кречњак