Пређи на садржај

Ла Гвардија (aеродром) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''LaGuardia''' аеродром (ИАТА: ЛГА, ИЦАО :КЛГА, ФАА ЛИД: ЛГА) /ləˈɡwɑːrdiə/ је аеродром у Источном Елмхурсту, Квинсу, [[Њујорк|Њујорку]]. Заузима 680 ара (280 ha), трећи је највећи аеродром Њујорка и двадесети највећи у Сједињеним Америчким Државама. Аеродром је добио име садашње име 1953. по Фиорелу Ла Гуардији (Fiorello La Guardia) тадашњем градоначелнику Њујорка. ЛГА је база Американ ерлајнс и Делта ерлајнс (American Airlines and Delta Air Lines). Правило периметра забрањује директне летове до или са тачака даље од 2.400 километара, али изузеци од правила периметра су летови суботом и летови за Денвер. Међународни летови без граничне контроле морају да користе оближње аеродроме ЈФК или Њуварк, јер на аеродрому не постоји гранична контрола.
'''LaGuardia''' аеродром (ИАТА: ЛГА, ИЦАО :КЛГА, ФАА ЛИД: ЛГА) /ləˈɡwɑːrdiə/ је аеродром у Источном Елмхурсту, Квинсу, [[Њујорк|Њујорку]]. Заузима 680 ара (280 ha), трећи је највећи аеродром Њујорка и двадесети највећи у Сједињеним Америчким Државама. <ref>{{Cite journal|last=Bognacki|first=Casimir|last2=Fee|first2=Frank|date=2001-07-24|title=Port Authority of NY & NJ: Experiences with Aeronautical Asphalt Pavements|url=http://dx.doi.org/10.1061/40579(271)17|journal=Advancing Airfield Pavements|location=Reston, VA|publisher=American Society of Civil Engineers|doi=10.1061/40579(271)17|isbn=978-0-7844-0579-6}}</ref>Аеродром је добио име садашње име 1953. по Фиорелу Ла Гуардији (Fiorello La Guardia) тадашњем градоначелнику Њујорка. ЛГА је база Американ ерлајнс и Делта ерлајнс (American Airlines and Delta Air Lines). Правило периметра забрањује директне летове до или са тачака даље од 2.400 километара, али изузеци од правила периметра су летови суботом и летови за Денвер. Међународни летови без граничне контроле морају да користе оближње аеродроме ЈФК или Њуварк, јер на аеродрому не постоји гранична контрола.<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.0600352|title=La Guardia, Fiorello Henry (1882-1947), U.S. congressman and mayor of New York City|last=Kessner|first=Thomas|date=2000-02|publisher=Oxford University Press|series=American National Biography Online}}</ref>


LaGuardiа је жестоко критикован аеродром због својих застарелих објеката, недостатка чистоће, скученог дизајна зграда, лошег корисничког сервиса у бројним анкетама купаца рангирана је као најгора у Сједињеним Државама.<ref>{{Cite journal|last=Beck|first=James B.|date=2014-03-04|title=NSO News - February 2014|url=http://dx.doi.org/10.2172/1122052}}</ref> Међу пилотима се назива „USS LaGuardia“, зато што су писте кратке и окружене водом, што даје осећај слетања на носач авиона.<ref>{{Cite journal|date=2014-01-28|title=Reviewers April 2012 to March 2013|url=http://dx.doi.org/10.1108/jmtm-02-2014-001|journal=Journal of Manufacturing Technology Management|volume=25|issue=1|doi=10.1108/jmtm-02-2014-001|issn=1741-038X}}</ref> Због тога је 2016. започео план реконструкције који у потпуности замењује постојећи аеродром, а планирано је да буде завршен до 2022. године.
LaGuardia је жестоко критикован

== Историја ==

=== Конструкција ===
Место аеродрома првобитно је користио забавни парк Гала, у власништву породице Steinway. Сравњено је и трансформисано 1929. године у приватни аеродром од 105 ара(42 хектара) названо Glenn H. Curtiss Airport по пионирском авиатору Лонг Исланда, касније названом North Beach Airport. <ref name=":0">{{Citation|title=“The Romantic Borderline”: From Fences to the Skywalk—Landside–Airside Space in an Early American Airport; New York LaGuardia Terminal 1933–1939|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-981-13-3362-0_2|publisher=Springer Singapore|date=2019|accessdate=2021-05-22|isbn=978-981-13-3361-3|pages=21–69|first=Victor|last=Marquez}}</ref>

Иницијатива развоја аеродрома за комерцијалне летове започела је <u>испадом градоначелника Њујорка Фиорелло Ла Гуардиа</u> (на функцији од 1934. до 1945.) по доласку свог лета TWA на Newark Airport- једини комерцијални аеродром који опслужује регион Њујорка у време - како је на његовој карти писало „Њујорк“. Захтевао је да га одвезу у Њујорк и наредио да се авион одвезе до Бруклиновог поља Флоид Беннет, дајући успут импровизовану конференцију за штампу новинарима. Позвао је Њујорчане да подрже нови аеродром у свом граду. <ref name=":0" />

American Airlines прихватио је понуду компаније LaGuardia за покретање пробног програма редовних летова до Флојда Бенета, иако је програм пропао након неколико месеци јер је Њуарков аеродром био ближи Менхетну. Ла Гуардиа је отишао дотле да је понудио полицијску пратњу лимузинама на аеродромима, покушавајући да натера American Airlines да настави да води пробни програм.

Током експеримента Флоид Бенет, ЛаГуардиа и амерички руководиоци започели су алтернативни план за изградњу новог аеродрома у Квинсу, где би могао да искористи предности новог тунела Квинс – Мидтаун до Манхаттана(Queens–Midtown Tunnel to Manhattan). Постојећи North Beach аеродром био је очигледна локација, али превише мала за аеродром који се планирао. Уз подршку и администрацију Works Progress-а, градња је започета 1937. године, налази се на обали залива Флусхинг и Бовери у источном Елмхурсту и граничи са четвртима Astoria и Jackson Heightsа.<ref>{{Cite journal|last=Neeley|first=Kathryn|title=From "How Stuff Works" To "How Stuff Works": A Systems Approach To The Relationship Of Sts And "Technological Literacy"|url=http://dx.doi.org/10.18260/1-2--243|journal=2006 Annual Conference & Exposition Proceedings|publisher=ASEE Conferences|doi=10.18260/1-2--243}}</ref> Изградња на локацији захтевала је премештање депоније са острва Рикерс, затим одлагалишта смећа, на метални ојачавајући оквир. Оквир испод аеродрома и даље узрокује магнетне сметње на компасима одлазећих летелица: знакови на аеродрому упозоравају пилоте на проблем. <ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.0600352|title=La Guardia, Fiorello Henry (1882-1947), U.S. congressman and mayor of New York City|last=Kessner|first=Thomas|date=2000-02|publisher=Oxford University Press|series=American National Biography Online}}</ref>

Због кључне улоге Американаца у развоју аеродрома, ЛаГуардиа је авиокомпанији дао додатне некретнине током прве године рада аеродрома, укључујући четири хангара, што је у то време био невиђен простор. <ref>{{Cite journal|date=2010-11|title=Airlines cancel Indonesia flights as eruptions continue|url=http://dx.doi.org/10.1016/s0262-4079(10)62720-0|journal=New Scientist|volume=208|issue=2785|pages=7|doi=10.1016/s0262-4079(10)62720-0|issn=0262-4079}}</ref>Американац је отворио свој први Admirals Club (и први приватни авио-клуб на свету) на аеродрому 1939. године. Клуб је преузео велики канцеларијски простор који је претходно био резервисан за градоначелника, али га је понудио у закуп након критика штампе, а амерички потпредседник Ред Мосиер одмах је прихватио понуду. <ref>{{Citation|title=Last Meeting of the Admirals, 18 June|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780203499115-16|publisher=Routledge|date=2004-07-01|accessdate=2021-05-22|isbn=978-0-429-23368-5|pages=82–89}}</ref>

=== Отварање и ране године ===
Аеродром је требао да буде отворен 15. октобра 1939. године, као општински аеродром Њујорк,<ref>{{Cite journal|date=1999|title=Ground-water resources of Kings and Queens counties, Long Island, New York|url=http://dx.doi.org/10.3133/wsp2498}}</ref> <ref>{{Cite journal|date=1999|title=Ground-water resources of Kings and Queens counties, Long Island, New York|url=http://dx.doi.org/10.3133/wsp2498}}</ref>а отворен је за пословање 2. децембра те године.<ref name=":0" /> Њујорк је коштало 23 милиона долара да се малени аеродром Северна плажа претвори у модеран објекат од 550 ара (220 хектара). Нису сви били одушевљени пројектом као Ла Гуардиа; неки су то сматрали траћењем 40 милиона долара. Али јавност је била фасцинирана самом идејом авионског путовања, а хиљаде су путовале до аеродрома, платиле новчану накнаду и посматрале како авиони лете и слећу. Две године касније ове накнаде и припадајуће паркирање већ су обезбедили 285.000 америчких долара, а други приходи који нису повезани са путовањима (храна, итд.) Били су додатних 650.000 америчких долара годишње. Аеродром је убрзо доживео финансијски успех. Мањи аеродром у оближњем Џексон Хајтсу, аеродром Холмес, није успео да спречи ширење већег аеродрома и затворен је 1940.

Аеродром Newark започео је обнављање, али није могао да прати нови аеродром у Квинсу, који је ТАЈМ назвао "најпретенциознијом базом за копно и хидроавион на свету". Чак и пре него што је пројекат завршен, ЛаГуардиа је добила обавезе од пет највећих авио-компанија (Pan American Airways, American, United, Eastern Air Lines and Transcontinental & Western Air) да започне да користи ново поље чим се отвори. <ref>{{Cite journal|last=Hause|first=Joanna|date=2012-11-01|title=LCC from July-September 2012 Lists|url=http://dx.doi.org/10.31046/tcb.v21i1.784|journal=Theology Cataloging Bulletin|volume=21|issue=1|pages=7–12|doi=10.31046/tcb.v21i1.784|issn=1548-8497}}</ref>Панамови прекоокеански летећи чамци Боеинг 314 преселили су се у Ла Гуардиа из Порт Вашингтона 1940. Током Другог светског рата аеродром је коришћен за обуку ваздухопловних техничара и као логистичко поље. Трансатлантски авиони на копну започели су крајем 1945. године; неки су наставили и након отварања Идлевилда (данас Џон Ф. Кенеди Интернешнал) у јулу 1948, али последњи су прешли у Идлевилд у априлу 1951.

Новински рачуни су аеродром наизменично називали општински аеродром Њујорк и поље ЛаГуардиа све док модерно име није званично примењено када се аеродром преселио у контролу над управом луке Њујорк под закупом са Њујорком 1. јуна 1947. године.

ЛаГуардиа се отворила са четири писте под углом од 45 степени једна према другој,<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.0600352|title=La Guardia, Fiorello Henry (1882-1947), U.S. congressman and mayor of New York City|last=Kessner|first=Thomas|date=2000-02|publisher=Oxford University Press|series=American National Biography Online}}</ref> а најдужа (13/31) је била 1.800 м. Писта 18/36 затворена је убрзо након што је United DC-4 побегао са јужног краја 1947; писта 9/27 (1371.6 m) била је затворена око 1958. године, омогућавајући ЛаГуардијином терминалу да се прошири према северу након 1960. Писта око 1961. године 13/31 померена је према североистоку како би се омогућила изградња паралелне рулне стазе (такве погодности нису биле познате када је изграђена ЛГА) и 1965–66. Обе преостале писте су продужене на својих данашњих 2.100 м.

Службени авио-превозник из априла 1957. приказује 283 радна дана у радним данима са фиксним крилима из ЛаГвардија: 126 америчких, 49 источних, 33 североисточних, 31 ТВА, 29 престоница и 15 Јунајтеда. Летови Американаца обухватали су 26 директних летова до Бостона и 27 до Вашингтона Нешанала (углавном Цонваир 240-их).<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1163/2468-1733_shafr_sim210030060|title=Afghanistan: An American Perspective, A Guide to U.S. Official Documents and Government-Sponsored Publications|website=The SHAFR Guide Online|access-date=2021-05-22}}</ref> Млазни летови (Унитед 727с за Цлевеланд и Цхицаго) започели су 1. јуна 1964.

=== Каснији развој ===
Иако је ЛаГуардиа био велики аеродром за доба у којем је изграђен, убрзо је постао премали. Почевши од 1968. године, авиони опште авијације наплаћивали су велике накнаде за рад из ЛаГуардиа-е током вршних сати, возећи многе оператере ЛГА на аеродроме као што је аеродром Тетерборо у Тетерборо-у у држави Њу Џерси. Пораст промета у ЛаГуардији и безбедносни проблеми подстакли су затварање оближњег аеродрома Флусхинг 1984. Такође 1984. године, ради даље борбе против пренатрпаности на ЛГА, лучка управа је увела "ободно правило" од недеље до петка забрањујући директне летове из ЛаГуардиа-е до градови удаљени више од 2.400 км; у то време Денвер је био једини такав град са директним летовима и постао је једини изузетак од правила. (1986. Вестерн Аирлинес се надао да ће летети 737-300 без престанка до Солт Лејк Ситија и неуспешно оспорио правило на савезном суду). Касније се лучка управа такође преселила да повеже ЈФК и аеродром Неварк са регионалним железничким мрежама са АирТраин Неварк и АирТраин ЈФК, у покушају да ове удаљеније аеродроме учини конкурентним ЛаГуардиа. <ref>{{Citation|title=Gigli, Commendatore Beniamino, (20 March 1890–30 Nov. 1957), late Tenor, Metropolitan Opera House, New York|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u237652|publisher=Oxford University Press|date=2007-12-01|accessdate=2021-05-22}}</ref>Поред ових локалних прописа, ФАА је такође ограничила број летова и типове ваздухоплова који би могли да лете у ЛаГуардији.

Саобраћај компаније ЛаГуардиа наставио је да расте. До 2000. године аеродром је рутински доживљавао кашњења пренатрпаности, много више од сат времена. Те године Конгрес је усвојио закон којим се укидају федерална ограничења саобраћаја на ЛаГуардији до 2007. Смањена потражња за авионским путовањима након терористичких напада на Њујорк 11. септембра 2001. године брзо је успорила раст промета ЛаГуардиа, помажући у ублажавању кашњења на аеродрому. Текуће инвестиције лучке управе у обнову зграде Централног терминала и побољшање распореда аеродрома такође су учиниле операције аеродрома ефикаснијим последњих година.

ФАА је одобрила процедуру за полазак инструмената „Whitestone Climb“ и „Expressway Visual Approach to Runway 31“. Када усваја приступ брзом путу, када авион прелази раскрсницу И-278 и аутопут Лонг Лонг Исланд у Лонг Исланд Цити-у, окреће се ка североистоку на 85 ° и прати аутопут Лонг Исланд, након што стигне до парка Флусхинг Меадов Парк, авион изврши окретање лево за 135 ° преко залива Флусхинг и придружи се коначном прилазу писти 31. Када усвоји Whitestone Climb, авион ће кружити изнад Испирање и правац до моста Ваијтстон на северу по полетању са писте 13. Такви обрасци имају за циљ смањење буке,<ref>{{Citation|title=Legal Considerations|url=http://dx.doi.org/10.1002/9781119272946.ch6|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2018-07-06|accessdate=2021-05-22|isbn=978-1-119-27294-6|pages=130–153|first=Edwin J.|last=Zinman}}</ref> избегавање саобраћаја на аеродрому ЈФК и максимизирање капацитета ваздушног саобраћаја у њујоршком ТРАКОН-у. <ref>{{Cite journal|date=1980-09-23|title=MITRE progress report No. 2|url=http://dx.doi.org/10.2172/5963005}}</ref>

Крајем 2006. године изградња је почела да замењује торањ за контролу летења који је дизајнирао Wallace Harrison изграђен 1962. године, модернијим. Торањ је почео са радом 9. октобра 2010. <ref>{{Cite journal|date=2011-12|title=From 31 October 2010 to 13 October 2011|url=http://dx.doi.org/10.1016/s0300-9084(11)00400-7|journal=Biochimie|volume=93|issue=12|pages=I–VI|doi=10.1016/s0300-9084(11)00400-7|issn=0300-9084}}</ref>

12. августа 2009. Delta Air Lines и US Airways најавили су место за слетање и замену терминала у одвојеним саопштењима за штампу. Према плану замене, US Airways би дао Делта 125 оперативних слотова у ЛаГуардии. Заузврат, US Airways добио би 42 оперативна слота на националном аеродрому Роналд Реаган у Вашингтону, и добио би овлашћење да започне услугу из САД-а до Сао Паула, Бразил и Токија, Јапан. Када је план замјене завршен, операције Делта Схуттле-а премјестиле би се са морског ваздушног терминала на терминал Ц (садашњи терминал US Airways -а), а терминали Ц и Д били би повезани заједно. Летови УС Аирваис Схуттле-а би се преселили на поморски ваздушни терминал, а главни летови US Airways -а пребацили би се на терминал Д (садашњи Делта терминал). <ref>{{Citation|title=12:35 p.m., Wednesday, August 31, 1988|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315682655-18|publisher=Routledge|date=2015-07-16|accessdate=2021-05-22|isbn=978-1-315-68265-5|pages=77–84}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1163/9789004287648.useo_b01577|title=us air force memorandum strategic target system europe august 12 1948 top secret nara|website=U.S. Intelligence on Europe, 1945-1995|access-date=2021-05-22}}</ref>

Министарство саобраћаја Сједињених Држава најавило је да ће одобрити трансакцију Делта / US Airways под условом да слотове продају другим авиокомпанијама. Делта и US Airways одустали су од замене слота почетком јула 2010. године и обе авиокомпаније су уложиле жалбу на суд.<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.3886/icpsr27324|title=ABC News/Washington Post Poll, August 2008|date=2010-12-07|website=ICPSR Data Holdings|access-date=2021-05-22}}</ref>  У мају 2011. обе авиокомпаније најавиле су да ће поново предати свој предлог замене слота америчком ДОТ-у. Оквирно га је одобрио амерички ДОТ 21. јула 2011.<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1575/1912/bco-dmo.762056.1|title=Dissolved Pb concentration data from the US GEOTRACES Arctic Expedition (GN01, HLY1502) from August to October 2015|last=Rember|first=Robert|last2=Boyle|first2=Edward|date=2019-03-12|website=Biological and Chemical Oceanography Data Management Office|access-date=2021-05-22}}</ref>  Замена слота добила је коначно одобрење од америчког ДОТ-а 10. октобра 2011. <ref>{{Citation|title=Introduction: from original/copy to original copy|url=http://dx.doi.org/10.4324/9780203019375-5|publisher=Routledge|date=2012-10-12|accessdate=2021-05-22|isbn=978-0-203-01937-5|pages=13–15}}</ref>

Delta Air Lines је 16. децембра 2011. најавио планове за отварање новог домаћег чворишта на аеродрому ЛаГуардиа. Улагање је било највеће појединачно проширење било ког превозника у компанији ЛаГуардиа у последњих неколико година, са летовима повећаним за више од 60 процената, а одредишта за више од 75 процената. До лета 2013. Делта је повећала број операција на 264 дневних летова између ЛаГуардиа и више од 60 градова, више него било која друга авиокомпанија у ЛаГуардији.<ref>{{Cite journal|last=Gasman|first=Marybeth|date=2012-05|title=What's New is Old?: Philanthropic Influence on Education|url=http://dx.doi.org/10.1177/003172171209300803|journal=Phi Delta Kappan|volume=93|issue=8|pages=8–11|doi=10.1177/003172171209300803|issn=0031-7217}}</ref>

=== Реконструкција ===

==== Планирање ====
У априлу 2010. директор лучке управе Christopher Ward објавио је да је агенција ангажовала консултанте да истраже потпуно рушење и обнову Централног терминала ЛаГуардиа. Пројектом би се створио јединствени, модеран и ефикасан план аеродрома, који је тренутно амбијент деценија додавања и модификација. Пројекат, за који се очекује да ће коштати 2,4 милијарде долара, обухватиће рушење постојеће зграде централног терминала и његова четири ходника, гараже, Хангара 1 и пролазних путева; изградња привремених објеката; и пројектовање и изградња нове зграде централног терминала. <ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.1603928|title=Leonard, Elmore (11 October 1925–20 August 2013)|last=Rzepka|first=Charles J.|date=2015-10|publisher=Oxford University Press|series=American National Biography Online}}</ref>Обнова би се одвијала у фазама како би се одржале операције током целог пројекта. <ref>{{Cite journal|last=Bol|first=Roland|date=2011-05-03|title=BMSS ISO-SIG (27-28 April), SIMSUG 2010 (28-30 April) and SIBAE (28-29 April 2010), University of Exeter, UK|url=http://dx.doi.org/10.1002/rcm.5014|journal=Rapid Communications in Mass Spectrometry|volume=25|issue=11|pages=1459–1460|doi=10.1002/rcm.5014|issn=0951-4198}}</ref>
<references />

Верзија на датум 22. мај 2021. у 16:06

LaGuardia аеродром (ИАТА: ЛГА, ИЦАО :КЛГА, ФАА ЛИД: ЛГА) /ləˈɡwɑːrdiə/ је аеродром у Источном Елмхурсту, Квинсу, Њујорку. Заузима 680 ара (280 ha), трећи је највећи аеродром Њујорка и двадесети највећи у Сједињеним Америчким Државама. [1]Аеродром је добио име садашње име 1953. по Фиорелу Ла Гуардији (Fiorello La Guardia) тадашњем градоначелнику Њујорка. ЛГА је база Американ ерлајнс и Делта ерлајнс (American Airlines and Delta Air Lines). Правило периметра забрањује директне летове до или са тачака даље од 2.400 километара, али изузеци од правила периметра су летови суботом и летови за Денвер. Међународни летови без граничне контроле морају да користе оближње аеродроме ЈФК или Њуварк, јер на аеродрому не постоји гранична контрола.[2]

LaGuardiа је жестоко критикован аеродром због својих застарелих објеката, недостатка чистоће, скученог дизајна зграда, лошег корисничког сервиса у бројним анкетама купаца рангирана је као најгора у Сједињеним Државама.[3] Међу пилотима се назива „USS LaGuardia“, зато што су писте кратке и окружене водом, што даје осећај слетања на носач авиона.[4] Због тога је 2016. започео план реконструкције који у потпуности замењује постојећи аеродром, а планирано је да буде завршен до 2022. године.

Историја

Конструкција

Место аеродрома првобитно је користио забавни парк Гала, у власништву породице Steinway. Сравњено је и трансформисано 1929. године у приватни аеродром од 105 ара(42 хектара) названо Glenn H. Curtiss Airport по пионирском авиатору Лонг Исланда, касније названом North Beach Airport. [5]

Иницијатива развоја аеродрома за комерцијалне летове започела је испадом градоначелника Њујорка Фиорелло Ла Гуардиа (на функцији од 1934. до 1945.) по доласку свог лета TWA на Newark Airport- једини комерцијални аеродром који опслужује регион Њујорка у време - како је на његовој карти писало „Њујорк“. Захтевао је да га одвезу у Њујорк и наредио да се авион одвезе до Бруклиновог поља Флоид Беннет, дајући успут импровизовану конференцију за штампу новинарима. Позвао је Њујорчане да подрже нови аеродром у свом граду. [5]

American Airlines прихватио је понуду компаније LaGuardia за покретање пробног програма редовних летова до Флојда Бенета, иако је програм пропао након неколико месеци јер је Њуарков аеродром био ближи Менхетну. Ла Гуардиа је отишао дотле да је понудио полицијску пратњу лимузинама на аеродромима, покушавајући да натера American Airlines да настави да води пробни програм.

Током експеримента Флоид Бенет, ЛаГуардиа и амерички руководиоци започели су алтернативни план за изградњу новог аеродрома у Квинсу, где би могао да искористи предности новог тунела Квинс – Мидтаун до Манхаттана(Queens–Midtown Tunnel to Manhattan). Постојећи North Beach аеродром био је очигледна локација, али превише мала за аеродром који се планирао. Уз подршку и администрацију Works Progress-а, градња је започета 1937. године, налази се на обали залива Флусхинг и Бовери у источном Елмхурсту и граничи са четвртима Astoria и Jackson Heightsа.[6] Изградња на локацији захтевала је премештање депоније са острва Рикерс, затим одлагалишта смећа, на метални ојачавајући оквир. Оквир испод аеродрома и даље узрокује магнетне сметње на компасима одлазећих летелица: знакови на аеродрому упозоравају пилоте на проблем. [7]

Због кључне улоге Американаца у развоју аеродрома, ЛаГуардиа је авиокомпанији дао додатне некретнине током прве године рада аеродрома, укључујући четири хангара, што је у то време био невиђен простор. [8]Американац је отворио свој први Admirals Club (и први приватни авио-клуб на свету) на аеродрому 1939. године. Клуб је преузео велики канцеларијски простор који је претходно био резервисан за градоначелника, али га је понудио у закуп након критика штампе, а амерички потпредседник Ред Мосиер одмах је прихватио понуду. [9]

Отварање и ране године

Аеродром је требао да буде отворен 15. октобра 1939. године, као општински аеродром Њујорк,[10] [11]а отворен је за пословање 2. децембра те године.[5] Њујорк је коштало 23 милиона долара да се малени аеродром Северна плажа претвори у модеран објекат од 550 ара (220 хектара). Нису сви били одушевљени пројектом као Ла Гуардиа; неки су то сматрали траћењем 40 милиона долара. Али јавност је била фасцинирана самом идејом авионског путовања, а хиљаде су путовале до аеродрома, платиле новчану накнаду и посматрале како авиони лете и слећу. Две године касније ове накнаде и припадајуће паркирање већ су обезбедили 285.000 америчких долара, а други приходи који нису повезани са путовањима (храна, итд.) Били су додатних 650.000 америчких долара годишње. Аеродром је убрзо доживео финансијски успех. Мањи аеродром у оближњем Џексон Хајтсу, аеродром Холмес, није успео да спречи ширење већег аеродрома и затворен је 1940.

Аеродром Newark започео је обнављање, али није могао да прати нови аеродром у Квинсу, који је ТАЈМ назвао "најпретенциознијом базом за копно и хидроавион на свету". Чак и пре него што је пројекат завршен, ЛаГуардиа је добила обавезе од пет највећих авио-компанија (Pan American Airways, American, United, Eastern Air Lines and Transcontinental & Western Air) да започне да користи ново поље чим се отвори. [12]Панамови прекоокеански летећи чамци Боеинг 314 преселили су се у Ла Гуардиа из Порт Вашингтона 1940. Током Другог светског рата аеродром је коришћен за обуку ваздухопловних техничара и као логистичко поље. Трансатлантски авиони на копну започели су крајем 1945. године; неки су наставили и након отварања Идлевилда (данас Џон Ф. Кенеди Интернешнал) у јулу 1948, али последњи су прешли у Идлевилд у априлу 1951.

Новински рачуни су аеродром наизменично називали општински аеродром Њујорк и поље ЛаГуардиа све док модерно име није званично примењено када се аеродром преселио у контролу над управом луке Њујорк под закупом са Њујорком 1. јуна 1947. године.

ЛаГуардиа се отворила са четири писте под углом од 45 степени једна према другој,[13] а најдужа (13/31) је била 1.800 м. Писта 18/36 затворена је убрзо након што је United DC-4 побегао са јужног краја 1947; писта 9/27 (1371.6 m) била је затворена око 1958. године, омогућавајући ЛаГуардијином терминалу да се прошири према северу након 1960. Писта око 1961. године 13/31 померена је према североистоку како би се омогућила изградња паралелне рулне стазе (такве погодности нису биле познате када је изграђена ЛГА) и 1965–66. Обе преостале писте су продужене на својих данашњих 2.100 м.

Службени авио-превозник из априла 1957. приказује 283 радна дана у радним данима са фиксним крилима из ЛаГвардија: 126 америчких, 49 источних, 33 североисточних, 31 ТВА, 29 престоница и 15 Јунајтеда. Летови Американаца обухватали су 26 директних летова до Бостона и 27 до Вашингтона Нешанала (углавном Цонваир 240-их).[14] Млазни летови (Унитед 727с за Цлевеланд и Цхицаго) започели су 1. јуна 1964.

Каснији развој

Иако је ЛаГуардиа био велики аеродром за доба у којем је изграђен, убрзо је постао премали. Почевши од 1968. године, авиони опште авијације наплаћивали су велике накнаде за рад из ЛаГуардиа-е током вршних сати, возећи многе оператере ЛГА на аеродроме као што је аеродром Тетерборо у Тетерборо-у у држави Њу Џерси. Пораст промета у ЛаГуардији и безбедносни проблеми подстакли су затварање оближњег аеродрома Флусхинг 1984. Такође 1984. године, ради даље борбе против пренатрпаности на ЛГА, лучка управа је увела "ободно правило" од недеље до петка забрањујући директне летове из ЛаГуардиа-е до градови удаљени више од 2.400 км; у то време Денвер је био једини такав град са директним летовима и постао је једини изузетак од правила. (1986. Вестерн Аирлинес се надао да ће летети 737-300 без престанка до Солт Лејк Ситија и неуспешно оспорио правило на савезном суду). Касније се лучка управа такође преселила да повеже ЈФК и аеродром Неварк са регионалним железничким мрежама са АирТраин Неварк и АирТраин ЈФК, у покушају да ове удаљеније аеродроме учини конкурентним ЛаГуардиа. [15]Поред ових локалних прописа, ФАА је такође ограничила број летова и типове ваздухоплова који би могли да лете у ЛаГуардији.

Саобраћај компаније ЛаГуардиа наставио је да расте. До 2000. године аеродром је рутински доживљавао кашњења пренатрпаности, много више од сат времена. Те године Конгрес је усвојио закон којим се укидају федерална ограничења саобраћаја на ЛаГуардији до 2007. Смањена потражња за авионским путовањима након терористичких напада на Њујорк 11. септембра 2001. године брзо је успорила раст промета ЛаГуардиа, помажући у ублажавању кашњења на аеродрому. Текуће инвестиције лучке управе у обнову зграде Централног терминала и побољшање распореда аеродрома такође су учиниле операције аеродрома ефикаснијим последњих година.

ФАА је одобрила процедуру за полазак инструмената „Whitestone Climb“ и „Expressway Visual Approach to Runway 31“. Када усваја приступ брзом путу, када авион прелази раскрсницу И-278 и аутопут Лонг Лонг Исланд у Лонг Исланд Цити-у, окреће се ка североистоку на 85 ° и прати аутопут Лонг Исланд, након што стигне до парка Флусхинг Меадов Парк, авион изврши окретање лево за 135 ° преко залива Флусхинг и придружи се коначном прилазу писти 31. Када усвоји Whitestone Climb, авион ће кружити изнад Испирање и правац до моста Ваијтстон на северу по полетању са писте 13. Такви обрасци имају за циљ смањење буке,[16] избегавање саобраћаја на аеродрому ЈФК и максимизирање капацитета ваздушног саобраћаја у њујоршком ТРАКОН-у. [17]

Крајем 2006. године изградња је почела да замењује торањ за контролу летења који је дизајнирао Wallace Harrison изграђен 1962. године, модернијим. Торањ је почео са радом 9. октобра 2010. [18]

12. августа 2009. Delta Air Lines и US Airways најавили су место за слетање и замену терминала у одвојеним саопштењима за штампу. Према плану замене, US Airways би дао Делта 125 оперативних слотова у ЛаГуардии. Заузврат, US Airways добио би 42 оперативна слота на националном аеродрому Роналд Реаган у Вашингтону, и добио би овлашћење да започне услугу из САД-а до Сао Паула, Бразил и Токија, Јапан. Када је план замјене завршен, операције Делта Схуттле-а премјестиле би се са морског ваздушног терминала на терминал Ц (садашњи терминал US Airways -а), а терминали Ц и Д били би повезани заједно. Летови УС Аирваис Схуттле-а би се преселили на поморски ваздушни терминал, а главни летови US Airways -а пребацили би се на терминал Д (садашњи Делта терминал). [19][20]

Министарство саобраћаја Сједињених Држава најавило је да ће одобрити трансакцију Делта / US Airways под условом да слотове продају другим авиокомпанијама. Делта и US Airways одустали су од замене слота почетком јула 2010. године и обе авиокомпаније су уложиле жалбу на суд.[21]  У мају 2011. обе авиокомпаније најавиле су да ће поново предати свој предлог замене слота америчком ДОТ-у. Оквирно га је одобрио амерички ДОТ 21. јула 2011.[22]  Замена слота добила је коначно одобрење од америчког ДОТ-а 10. октобра 2011. [23]

Delta Air Lines је 16. децембра 2011. најавио планове за отварање новог домаћег чворишта на аеродрому ЛаГуардиа. Улагање је било највеће појединачно проширење било ког превозника у компанији ЛаГуардиа у последњих неколико година, са летовима повећаним за више од 60 процената, а одредишта за више од 75 процената. До лета 2013. Делта је повећала број операција на 264 дневних летова између ЛаГуардиа и више од 60 градова, више него било која друга авиокомпанија у ЛаГуардији.[24]

Реконструкција

Планирање

У априлу 2010. директор лучке управе Christopher Ward објавио је да је агенција ангажовала консултанте да истраже потпуно рушење и обнову Централног терминала ЛаГуардиа. Пројектом би се створио јединствени, модеран и ефикасан план аеродрома, који је тренутно амбијент деценија додавања и модификација. Пројекат, за који се очекује да ће коштати 2,4 милијарде долара, обухватиће рушење постојеће зграде централног терминала и његова четири ходника, гараже, Хангара 1 и пролазних путева; изградња привремених објеката; и пројектовање и изградња нове зграде централног терминала. [25]Обнова би се одвијала у фазама како би се одржале операције током целог пројекта. [26]

  1. ^ Bognacki, Casimir; Fee, Frank (2001-07-24). „Port Authority of NY & NJ: Experiences with Aeronautical Asphalt Pavements”. Advancing Airfield Pavements. Reston, VA: American Society of Civil Engineers. ISBN 978-0-7844-0579-6. doi:10.1061/40579(271)17. 
  2. ^ Kessner, Thomas (2000-02). La Guardia, Fiorello Henry (1882-1947), U.S. congressman and mayor of New York City. American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Beck, James B. (2014-03-04). „NSO News - February 2014”. 
  4. ^ „Reviewers April 2012 to March 2013”. Journal of Manufacturing Technology Management. 25 (1). 2014-01-28. ISSN 1741-038X. doi:10.1108/jmtm-02-2014-001. 
  5. ^ а б в Marquez, Victor (2019), “The Romantic Borderline”: From Fences to the Skywalk—Landside–Airside Space in an Early American Airport; New York LaGuardia Terminal 1933–1939, Springer Singapore, стр. 21—69, ISBN 978-981-13-3361-3, Приступљено 2021-05-22 
  6. ^ Neeley, Kathryn. „From "How Stuff Works" To "How Stuff Works": A Systems Approach To The Relationship Of Sts And "Technological Literacy"”. 2006 Annual Conference & Exposition Proceedings. ASEE Conferences. doi:10.18260/1-2--243. 
  7. ^ Kessner, Thomas (2000-02). La Guardia, Fiorello Henry (1882-1947), U.S. congressman and mayor of New York City. American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ „Airlines cancel Indonesia flights as eruptions continue”. New Scientist. 208 (2785): 7. 2010-11. ISSN 0262-4079. doi:10.1016/s0262-4079(10)62720-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Last Meeting of the Admirals, 18 June, Routledge, 2004-07-01, стр. 82—89, ISBN 978-0-429-23368-5, Приступљено 2021-05-22 
  10. ^ „Ground-water resources of Kings and Queens counties, Long Island, New York”. 1999. 
  11. ^ „Ground-water resources of Kings and Queens counties, Long Island, New York”. 1999. 
  12. ^ Hause, Joanna (2012-11-01). „LCC from July-September 2012 Lists”. Theology Cataloging Bulletin. 21 (1): 7—12. ISSN 1548-8497. doi:10.31046/tcb.v21i1.784. 
  13. ^ Kessner, Thomas (2000-02). La Guardia, Fiorello Henry (1882-1947), U.S. congressman and mayor of New York City. American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ „Afghanistan: An American Perspective, A Guide to U.S. Official Documents and Government-Sponsored Publications”. The SHAFR Guide Online. Приступљено 2021-05-22. 
  15. ^ Gigli, Commendatore Beniamino, (20 March 1890–30 Nov. 1957), late Tenor, Metropolitan Opera House, New York, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2021-05-22 
  16. ^ Zinman, Edwin J. (2018-07-06), Legal Considerations, John Wiley & Sons, Inc., стр. 130—153, ISBN 978-1-119-27294-6, Приступљено 2021-05-22 
  17. ^ „MITRE progress report No. 2”. 1980-09-23. 
  18. ^ „From 31 October 2010 to 13 October 2011”. Biochimie. 93 (12): I—VI. 2011-12. ISSN 0300-9084. doi:10.1016/s0300-9084(11)00400-7.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ 12:35 p.m., Wednesday, August 31, 1988, Routledge, 2015-07-16, стр. 77—84, ISBN 978-1-315-68265-5, Приступљено 2021-05-22 
  20. ^ „us air force memorandum strategic target system europe august 12 1948 top secret nara”. U.S. Intelligence on Europe, 1945-1995. Приступљено 2021-05-22. 
  21. ^ „ABC News/Washington Post Poll, August 2008”. ICPSR Data Holdings. 2010-12-07. Приступљено 2021-05-22. 
  22. ^ Rember, Robert; Boyle, Edward (2019-03-12). „Dissolved Pb concentration data from the US GEOTRACES Arctic Expedition (GN01, HLY1502) from August to October 2015”. Biological and Chemical Oceanography Data Management Office. Приступљено 2021-05-22. 
  23. ^ Introduction: from original/copy to original copy, Routledge, 2012-10-12, стр. 13—15, ISBN 978-0-203-01937-5, Приступљено 2021-05-22 
  24. ^ Gasman, Marybeth (2012-05). „What's New is Old?: Philanthropic Influence on Education”. Phi Delta Kappan. 93 (8): 8—11. ISSN 0031-7217. doi:10.1177/003172171209300803.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  25. ^ Rzepka, Charles J. (2015-10). Leonard, Elmore (11 October 1925–20 August 2013). American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  26. ^ Bol, Roland (2011-05-03). „BMSS ISO-SIG (27-28 April), SIMSUG 2010 (28-30 April) and SIBAE (28-29 April 2010), University of Exeter, UK”. Rapid Communications in Mass Spectrometry. 25 (11): 1459—1460. ISSN 0951-4198. doi:10.1002/rcm.5014. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ла_Гвардија_(aеродром)&oldid=23847842”