Њујорк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили савезну државу Њујорк, погледајте чланак Њујорк (држава).
Њујорк
New York City

NYC Montage 8.jpg
Монтажни приказ знаменитости Њујорка

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Застава Њујорка Њујорк
Округ Бронкс, Квинс, Кингс, Њујорк, Ричмонд
Основан 1624.
Статус града 1898.
Становништво
Становништво (2012) 8.336.697
Агломерација (2011) 18.897.109
Густина становништва 10,606 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 40°42′N 74°00′W / 40.7, -74
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 10 м
Површина 1.214,4 км²
Њујорк на мапи САД
{{{alt}}}
Њујорк
Њујорк на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Мајкл Блумберг
ЗИП код 100xx–104xx, 11004–05, 111xx–114xx, 116xx
ФИПС код 36-51000
ГНИС код 975772
Веб-страна www.nyc.gov

Њујорк (званично име Њујорк Сити; енгл. New York City) је град са највише становника у Сједињеним Америчким Државама, и у центру је међународних финансија, политике, забаве и културе. Првобитно се звао Нови Амстердам, а 1664. године Енглези су му дали име Њујорк (Нови Јорк) у част војводе од Јорка. Њујорк је један од највећих градова света, и седиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Град је и седиште свих међународних амбасада при Уједињеним нацијама, чије се седиште такође налази у Њујорку. По попису становништва из 2010. у њему је живело 8.175.133 становника[1], на 800 km². Њујорк је најгушће насељени међу већим градовима у САД. Близу 800 језика је у употреби[2], што га сврстава на прво место међу градовима света по језичкој разноврсности.[3][4] Према проценама из 2012. године на ширем градском подручју живи приближно 19,8 милиона становника.

Данашњи симболи Њујорка су: Вол стрит, Кип слободе (поклон Француске, подигнут је 1886), Бруклински мост (који спада у највеће и најдуже мостове света и спаја Менхетн и Бруклин), Емпајер стејт билдинг, Крајслер зграда итд. Ту је био и Светски трговински центар, који је срушен 11. септембра 2001. у терористичком нападу. Позната места су и Пета авенија, Тајмс сквер, Сентрал парк, Метрополитен музеј и Бродвеј, булевар који се протеже од југа до севера Менхетна, а у чијем централном делу (Midtown) се налазе многа позоришта.

Град Њујорк се налази у држави Њујорк. Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс, и Статен Ајланд — од којих би свака била велеград да се не налази у Њујорку. Оне су се ујединиле у један град 1898. године.[5]

У граду се налазе бројни универзитети и колеџи[6], међу којима су најпознатији: Универзитет Колумбија, Њујоршки универзитет, Рокфелеров универзитет, који се налазе међу првих 35 у свету.[7]

Када је Њујорк преузет од Холанђана, промењен му је првобитни назив, Нови Амстердам, у Њујорк, по енглеском војводи од Јорка и Олбенија (који је био брат енглеског краља Чарлса II), 1664. Њујорк је био енглеска колонија, док није стекао независност, 4. јула 1776.[8]

Географија[уреди]

Њујорк се налази у североисточном Сједињеним Државама, на југоистоку савезне државе Њујорк и то отприлике на пола пута између Вашингтона и Бостона. Положај на ушћу реке Хадсон значајно је допринео да град постане значајна трговачка лука. Већи део Њујорка је изграђен на три острва: на Менхетну, Стејтен Ајланду и Лонг Ајланду, што је утицало на то да је град данас има велику густину насељености.

Река Хадсон протиче кроз истоимену долину и улива се у Њујоршки залив, а такође она га раздваја од Њу Џерзија.


Клима Њујорка
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 22 24 30 36 37 38 41 40 39 34 29 24 41
Средњи максимум, °C 3 5 10 16 22 26 29 28 24 18 12 6 16,6
Средња температура, °C 0 1 6 11 17 22 25 24 20 14 8 3 12,6
Средњи минимум, °C −3 −2 2 7 12 17 21 20 16 10 5 0 8,8
Апсолутни минимум, °C −21 −26 −16 −11 0 7 11 10 4 −2 −14 −25 −26
Количина падавина, mm 105 80 111 109 119 98 117 107 107 98 110 100 1.261
Извор: Average Weather for New York, NY


Историја[уреди]

Острво Менхетн било је насељено Ленапе Индијанцима у време када је откривено. Открио га је Италијан Ђовани Верацано. Тек 1609. године Енглез Хенри Хадсон нацртао је мапу острва. Насељавање Европљана почело је тек са оснивањем холандске трговине крзном. Насеље је 1613. названо Нови Амстердам, а налазило се на југу острва Менхетн. Петер Минојт је 1626. године откупио острва Менхетн и Стејтен Ајланд од Индијанаца за ђинђуве у вредности од 24$. Иако је ова легенда доста оспоравана, ова трансакција сматра се најуспешнијом у области некретнина свих времена. Године 1664. Енглези су током Другог англо-холандског рата освојили град и преименовали га у Њујорк (New York), у част енглеског Војводе од Јорка и Олбанија. Холанђани су га поново освојили 1673. у Трећем англо-холандском рату и граду дали ново име - Ново Орање. Годину дана касније, Холађани су коначно предали целу колонију Нова Холандија Британцима. У граду је 1712. године дошло до побуне тамнопутих робова у којој су страдала 9, а повређена су још 6 белаца.

Током 19. века, град се трансформише под утицајем прилива емиграната. Визионарски план за развој града, предвиђао је грађење мреже улица које ће се простирати широм Менхетна, што је и остварено 1811. године. Затим је 1819. године отворен и Ири канал који је повезивао атлантску луку са пољопривредним тржиштем САД и Канаде. До 1835. град Њујорк престигао је Филаделфију и постао највећи град САД. Чланови старе трговачке аристократије подржали су планове за изградњу Сентрал парка, који је постао први рељефни парк у неком америчком граду. Сентрал парк је изграђен 1857. године.

У другој половини 19. века стално је растао и број усељеника, Ираца, Италијана, Немаца и других који долазе у нади за бољим животом. Међутим, већина их пуно година остајала у сиротињским четвртима попут Фајв Појнтса или Бауерија. Размирице међу досељеницима повремено су прерастале у насилне сукобе, на пример у побуни око новачења, најгорим немирима у историји града.

Снажан раст условио је и промјене у управљању градом: године 1898. пет четврти – Менхетн, Бруклин, Ричхмонд (Стејтен Ајланд), Квинс и Бронкс – споразумно се уједињују у Велики Њујорк. Бронкс је делимично припадао градском подручју Њујорка већ од 1874, а Бруклин је до уједињења био један од највећих градова у САД. Ових пет четврти имају и данас одређени степен самоуправе, а њихови становници осећају припадност свом делу града, често повезану с етничким пореклом.

20. век[уреди]

Улица Малбери у италијанској четврти, почетком 20. стољећа
Менхетн године 1931.

У првој половини 20. века град је постао светско индустријско и трговачко средиште. Велики берзански раст током „лудих двадесетих“ нагло се завршио крахом берзе на „црни уторак“, 24. октобра 1929. Привредна криза тридесетих година тешко је погодила Њујорк, а неспособна и корумпирана градска управа под водством градоначелника Џимија Вокера није успевала да се, упркос великом задуживању, носи са проблемима. Стопа незапослености прешла је 25 %, а људи су губили не само радна мјеста него и станове па су широм града изникла насеља страћара. Прекретница је био избор градоначелника Фјорела Лагвардије који је покренуо програме помоћи и јавних радова. У овом су раздобљу изграђени и неки од познатих њујоршких небодера, нпр. Емпајер Стејт Билдинг и Крајслер зграда.

После Другог светског рата и кратког раздобља оптимизма ствари су убрзо опет кренуле низбрдо. Припадници средње класе исељавали су се у предграђа, а и индустрија је напуштала град. Током шездесетих Њујорк су, као и многе друге америчке градове, потресали расни немири. У седамдесетима је дошло до експлозије криминала, а 1975. је због лоше фискалне политике град морао да прогласи стечај. Градоначелник Едвард Кох успео је да за време свог мандата (1978. – 1989) санира градске финансије. Волстрит је током привредног узлета у осамдесетима повратио водећу улогу у финансијском свету. Нови њујоршки градоначелник Рудолф Ђулијани је деведесетих политиком нулте толеранције и јачања полицијских снага успео да драстично смањи стопу криминала и врати граду ауру пожељног места за живот.

21. век[уреди]

Њујорк је претрпео највећа разарања током терористичких напада 11. септембра 2001. године. Највиши градски небодери, близанци Светског трговачког центра су срушени и том приликом је близу 3000 људи изгубило своје животе. На месту срушених небодера предвиђена је изградња „Торња слободе“, заједно са још три пословне зграде, као и меморијалним центром и музејом.

Изглед града[уреди]

Архитектура[уреди]

Изглед Њујорка је један од најпрепознатљивијих у свету. Он заправо има три одвојена, подједнако позната, изгледа: Средњи Менхетн, Доњи Менхетн и центар Бруклина. Њујорк поседује архитектонски значајне зграде, изграђене у различитим стиловима: стил другог француског царства (The Kings County Savings Bank Building), готички (Вулворт билдинг), Арт Деко (Емпајер стејт и Крајслер билдинг), интернационални стил (Њу скул и Левер хаус) и пост-модерну (AT&T Building).

Стамбени делови града имају препознатљив изглед и разликују се од солитера и пословних четврти. Чине их елегантне куће од опеке и стамбене зграде грађене током наглог проширења града од 1870. до 1930. Камење и цигле су постале главни грађевински материјал пошто су дрвене конструкције забрањене након Великог пожара 1835. године. За разлику од Париза, који је вековима користио сопствену камену подлогу, Њујорк је увек морао да довлачи грађевински материјал са великих удаљености. Захваљујући томе, њујоршке стамбене зграде обилују различитим текстурама камена.

Градске области[уреди]

Преглед градских области Њујорка
Надлежност Становништво Површина
Градска област Округ Попис
1. јул 2012.
km²
Менхетн Њујорк 1.619.090 59
Бронкс Бронкс 1.408.473 109
Бруклин Кингс 2.565.635 183
Квинс Квинс 2.272.771 283
Статен Ајланд Ричмонд 470.728 151
Град Њујорк 8.336.697 786
Држава Њујорк 19.570.261 122.284
Извор: Завод за статистику САД[9][10]

Њујорк се састоји од пет градских општина.[11] Свака општина припада одговарајућем округу државе Њујорк као на слици испод. У самим општинама постоје на стотине градских четврти и многе од њих поседују значајну историју. Ако би општине Бруклин, Квинс, Менхетн и Бронкс биле независни градови, свака од њих би могла бити међу десет најмногољуднијих градова у Сједињеним Државама.

  • Менхетн (Округ Њујорк; процена (2009. године) број становника: 1.629.054) је најгушће насељена градска општина и место где се налази већина градских облакодера, као и чувени Сентрал парк. Општина је финансијски центар града и ту су седишта многих великих корпорација, Уједињених нација, бројних важних универзитета, као и многе културне атракције. Може се рећи да је Менхетн подељен на Горњи, Средњи и Доњи. Сентрал парк дели Горњи Менхетн на Горњу источну страну и Доњу источну страну а део према Бронксу назива се Харлем.
  • Бронкс (Округ Бронкс; број становника: 1.397.287) је најсевернија њујоршка општина, место где се налази стадион Јенкија. Овде се налази и Кооп сити. Осим мале четврти на Менхетну познате под називом Марбл Хил, Бронкс је једини део града Њујорка који је се налази на копну Сједињених Америчких Држава. Овде је и највећи зоолошки врт у САД који се простире на 265 хектара (1,07km²) и у коме се налази 6.000 животиња. Бронкс је место где је настала реп и Хип хоп култура.
  • Бруклин (Округ Кингс; број становника: 2.567.098) се налази на на западном рту Лонг Ајланда и представља најмногољуднију општину Њујорка. Био је независан град до 1898. године. Бруклин је познат по својој културној, социјалној и етничкој разноликости, независној уметничкој сцени, четвртима и препознатљивом архитектонском наслеђу. Ово је такође и једина општина ван Менхетна која има свој центар. Општина има дугу обалу и Кони Ајланд који је основана 1870-их као једно од првих места за забаву у земљи.
  • Квинс (Округ Квинс; број становника: 2.306.712) је највећа општина Њујорка по површини и представља округ САД који је етнички најразноврснији. Предвиђа се да би Квинс могао да престигне Бруклин по броју становника и тако постане најмногољуднија градска општина. Историјски гледано, Квинс је настао спајањем малих градова и села које су основали холандски досељеници а данас је то стамбени део Њујорка где живи средња класа. Ово је једини већи округ у САД, где је просечан приход међу афроамериканцима, око 52.000 $ годишње, већи него међу белцима. Овде се налази Сити филд, дом Њујорк метса, као и терен на коме се одржава Ју ес опен. Поред тога, овде су и два од три главна њујоршка аеродрома: Ла Гвардиа и Аеродром Џон Ф. Кенеди (трећи је аеродром се налази у Њу Џерзију).
  • Стејтен Ајланд (Округ Ричмонд; број становника: 491.730) од свих пет њујоршких општина највише подсећа на приградску. Стејтен Ајланд је повезан са Бруклином преко Verrazano-Narrows моста, а на Менхетн се путује трајектом. Овај трајект под називом Трајект Стејтен Ајланда је једна од најпопуларнијих туристичких атракција у Њујорку, јер пружа добар поглед на Кип слободе, острво Елис и доњи Менхетн.

Становништво[уреди]

Поглед на горњи град и Емпајер стејт билдинг

Њујорк је најнасељенији град у Сједињеним државама. Према процени из 2012. године у њему живи 8.336.697 становника, што је више него у два следећа највећа града заједно (Лос Анђелес и Чикаго). Према цензусу Сједињених Америчких Држава из 2010. године[1] у град се уселило више становника него што је емигрирало.

Статистичари који се баве демографијом су 2006. године проценили да ће Њујорк имати између 9,2 и 9,5 милиона становника 2030. године. Градску популацију је 2010. године чинило 44% белаца (од којих 33,3% није имало латиноамеричко порекло), 25,5 % афроамериканаца (од којих 23% није имало латиноамеричко порекло), 0,7% су били Индијанског порекла а 12,7% азијског.

Латиноамериканци чине 28,6 % укупне градске популације. Највећи процентуални раст популације града Њујорка између 2000. и 2010. године, забележили су Азијски Американци. Број белаца се смањио за 3%, што представља најмањи пад белог становништва деценијама уназад. Афроамериканци су забележили пад своје популације и то је прва деценија када се то десило још од Грађанског рата. Густина становништва према подацима из 2010. године износила је 10,630 по км², а највиша је била у градској области Менхетн- 25,846 по км², што је чини најгушће насељеном области у САД.


Група 2000. 2010.
Белци 2.801.267 (35,0%) 2.722.904 (33,3%)
Афроамериканци 2.129.762 (26,6%) 2.088.510 (25,5%)
Азијати 787.047 (9,8%) 1.038.388 (12,7%)
Хиспаноамериканци 2.160.554 (27,0%) 2.336.076 (28,6%)
Укупно 8.008.278 8.175.133
Година Бр. становника
1790. 33.131
1800. 60.515
1810. 96.373
1820. 123.706
1830. 202.589
1840. 312.710
1850. 515.547
1860. 813.669
1870. 942.292
1880. 1.206.299
1890. 1.515.301
1900. 3.437.202
1910. 4.766.883
1920. 5.620.048
1930. 6.930.446
1940. 7.454.995
1950. 7.891.957
1960. 7.781.984
1970. 7.894.862
1980. 7.071.639
1990. 7.322.564
2000. 8.008.288
2008. 8.363.710

Туризам[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Туризам у Њујорку

Туризам је једна од најважнијих индустријских грана у Њујорку са више од 40 милиона домаћих и страних туриста који посете град сваке године (овај статистички податак важи за претходних пет година).[12] Главне туристичке атракције су Емпајер стејт билдинг, Кип слободе, Острво Елис; Бродвејска позоришта, музеји као што је Метрополитен, зелене површине као што су Сентрал парк и Вашингтон Сквер парк, Рокфелер центар, Тајмс сквер, луксузни шопинг центри дуж Пете и Медисон авеније и догађајима као што су парада за Ноћ вештица у Гринвич Вилиџу, Мејси парада за Дан захвалности и парада на дан Светог Патрика. Ту су још и сезонске активности попут клизања у Сентрал парку, зими на Трајбека филмском фестивалу, као и низ бесплатних представа. Поред главних туристичких подручја, посетиоце привлаче још и зоолошки врт у Бронксу, Кони Ајланд и Њујоршка ботаничка башта.

У 2010. години, Њујорк је посетило скоро 49 милиона туриста,[13][14] а тај број је превазиђен са рекордних 50 милиона туриста у 2011. години.[15][16]

Медији[уреди]

Њујорк је центар телевизијске, маркетиншке, музичке, и издавачке (новине и књиге) индустрије, а такође је највеће медијско тржиште у Северној Америци (после њега следе Лос Анђелес, Чикаго и Торонто).[тражи се извор од 01. 2014.] Неки од градских медијских конгломерата укључују Тајм Ворнер, Томсон Ројтерс корпорацију, Њуз корпорацију, компанију Њујорк тајмс, НБС јуниверзал, Херст корпорација и Виаком. Седам од осам највећих светских агенција за рекламирање имају своја седишта у граду. Две музичке издавачке куће из Велике четворке се налазе у Њујорку, Sony Music Entertainment и Warner Music Group. Universal Music Group и EMI такође имају велике канцеларије овде. Једна трећина свих независних америчких филмова је произведена у Њујорку.[17]

Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.[17] Издавачи књига запошљавају 25.000 људи.[18] Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка: The Wall Street Journal и Њујорк тајмс, који је освојио највише Пулицерових награда за новинарство. Главни таблоиди у граду су: Њујорк дејли њуз и Њујорк пост. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.

Телевизијска индустрија која је веома развијена у Њујорку запошљава значајан број радника. Четири главне америчке телевизијске мреже имају седиште у Њујорку: Еј-Би-Си, Си-Би-Ес, Фокс и Ен-Би-Си. Многи кабловски канали се такође налазе у овом граду, укључујући МТВ, Фокс њуз, ХБО и Комеди сентрал. Године 2005, више од 100 телевизијских емисија се снимало у Њујорку.[тражи се извор од 01. 2014.] Департман за информациону технологију и телекомуникације града Њујорка управља јавним радиодифузним сервисом nyctv,[19] који је произвео неколико емисија који су освојили Еми награду.

Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама је Manhattan Neighborhood Network, основан 1971. године.[20] WNYC је јавна радио-станица која је била у власништву града до 1997. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.[21]

Привреда[уреди]

Њујорк је глобални центар међународног бизниса и трговине, и заједно са Лондоном и Токијом, најзначајнији је центар светске привреде.[22] Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је 2010. имала бруто друштвени производ од 1,28 билиона долара,[23] што представља највећу регионалну економију у САД и, према IT Week, другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице. [24] Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40 % светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.[25][26][27]

Многе велике корпорације имају седиште у Њујорку, укључујући и њих са 45 листе Fortune 500.[28] Њујорк је такође, јединствен међу америчким градовима по великој броју страних корпорација. Једно од десет радних места у приватном сектору града је у иностраној компанији.[тражи се извор од 01. 2014.] Средњи Менхетн је највећи централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама. Доњи Менхетн је трећи по величини централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама и дом Њујоршке берзе, која се налази на Волстриту, а Наздак, представља прву и другу берзу по величини у свету, када се мери просечан обим дневног трговања укупна тржишна капитализација.[29] Финансијске услуге доносе више од 35% прихода запосленима у граду.[30]

Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара 2006. године.[31] Тајм Ворнер центар је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.[31] Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улици Парк авенија број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или 17.104 $/m² у јулу 2007. године.[32]

Телевизија и филмска индустрија града је друга по величини у земљи, после Холивуда.[33] Креативне индустрије попут нових медија, оглашавања, моде, дизајна и архитектуре рачунају на запошљавање нових радника, јер је велика конкуренција у овим привредним гранама у Њујорку.[34]

Индустрије високе технологије попут биотехнологије, развоја софтвера, дизајна видео игара и интернет услуга су такође у порасту, захваљујући и томе што је град полазна/завршна тачка неколико трансатлантских магистралних линија оптичких каблова.[35] Друге значајни сектори укључују медицинска истраживања и технологију, непрофитне организације и универзитете. Текстил, хемикалије, производи од метала, обрађена храна и намештај су неки од главних производа.[тражи се извор од 01. 2014.] Индустрија хране има вредност од око 5 милијарди долара и запошљава више од 19.000 становника. Чоколада је водећи прехрамбени извозни производ, са 234 милиона долара прихода сваке године.[36]

Градови побратими[уреди]

Њујорк има 11 градова побратима:

Референце[уреди]

  1. ^ а б „New York Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 21. 12. 2012.. 
  2. ^ 800 језика се говори у Њујорку, Приступљено 1.11.2013.
  3. ^ Изгубљени језици Приступљено 1.11.2013
  4. ^ The Economist Приступљено 1.11.2013
  5. ^ Уједињење градских области Приступљено 1.11.2013
  6. ^ Њујоршки колеџи и универзитети Приступљено 3.11.2013
  7. ^ [1] Шангајска листа за 2013. годину
  8. ^ State Symbols USA “New York State Name Origin”.
  9. ^ Процена броја становништва из 2011. преузета је из годишње базе података процене становништва округа Завода за статистику САД, посебно табеларни приказ округа Њујорк, Табела 1. – годишња процена становништва за округе Њујорка
  10. ^ County and City Data Book: 2007 (Завод за статистику САД), Табела B-1, површина и становништво. Округ Њујорк (Менхетн) је најгушће насењен округ, затим округ Кингс (Бруклин), округ Бронкс, округ Квинс и Сан Франсиско.
  11. ^ Benjamin, Gerald, Richard P. Nathan (1990). Regionalism and realism: A Study of Government in the New York Metropolitan Area. Brookings Institute. стр. 59. 
  12. ^ Статистика Њујорка, Приступљено 03. 3. 2012.
  13. ^ „Њујорк је привука 48,7 милиона туриста у 2010“. © 2012 Cable News Network. Turner Broadcasting System, Inc. All Rights Reserved Приступљено 3.март 2012. 
  14. ^ „Званични водич града Њујорка“. © 2006–2011 NYC & Company, Inc. All rights reserved Приступљено 3.март 2012. 
  15. ^ McGeehan, Patrick. „As City Closes In on 50 Millionth Visitor, British Couple to Be Feted“. © 2011 The New York Times Company Приступљено 3.март 2012. 
  16. ^ „NYC reaches goal of 50 million tourists“. © 2011 North Jersey Media Group Приступљено 3.март 2012. 
  17. ^ а б „Request for Expressions of Interest“ (PDF). The Governors Island Preservation & Education Corporation. 2005. Archived from the original on 2.август 2008 Приступљено accessdate = 3.март 2012. 
  18. ^ „Media and Entertainment“. New York City Economic Development Corporation. Archived from the original on 28. 1. 2008. Приступљено 4.март 2012. 
  19. ^ NYCTV Official Home Page http://www.nyc.gov/html/media/html/home/home.shtml
  20. ^ „Manhattan Neighborhood Network“ Приступљено 4.март 2012. 
  21. ^ „Top 30 Public Radio Subscribers: Spring 2006 Arbitron“ (PDF). Radio Research Consortium. 28. 8. 2006. Приступљено 4.март 2012. 
  22. ^ Sassen, Saskia (2001). The Global City: New York, London, Tokyo (2nd ed.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07063-6. 
  23. ^ „Gross Metropolitan Product“. Greyhill Advisors Приступљено 5. 3. 2012.. 
  24. ^ „London ranked as world's six largest economy“. ITWeek Приступљено 5. 3. 2012.. 
  25. ^ „London vs. New York, 2005–06“ (PDF). Cinco Dias Приступљено 5. 3. 2012.. 
  26. ^ „London may have the IPOs ...“. Marketwatch Приступљено 5. 3. 2012.. 
  27. ^ Dubner, Stephen J. (5. 3. 2012.). „Is New York Still the Financial Capital of the World?“. New York Times Приступљено 30. 8. 2009.. 
  28. ^ Fortune 500 web site (cities), retrieved July 21, 2011; Fortune, Vol. 163, no. 7 (May 23, 2011), page F-45
  29. ^ Claessens, Stjin (September 2000). „Electronic Finance: Reshaping the Financial Landscape Around the World“ (PDF). The World Bank. Archived from the original on 4. 8. 2008. Приступљено 5. 3. 2012.. 
  30. ^ Orr, James and Giorgio Topa (Volume 12, Number 1, January 2006). „Challenges Facing the New York Metropolitan Area Economy“ (PDF). Current Issues in Economics and Finance – Second District Highlights. New York Federal Reserve Приступљено 5. 3. 2012.. 
  31. ^ а б „Tentative Assessment Roll: Fiscal Year 2008“ (PDF). New York City Department of Finance. 15. 1. 2007.. Archived from the original on 14. 6. 2007. Приступљено 5. 3. 2012.. 
  32. ^ Quirk, James.}- „Bergen offices have plenty of space“. Archived from the original on 22. 12. 2007.. , -{The Record (Bergen County)]], July 5, 2007. Accessed July 5, 2007. "On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510 million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot."
  33. ^ „NYC Film Statistics“. Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting. Archived from the original on 14. 2. 2008. Приступљено 5. 3. 2012.. 
  34. ^ Currid, Elizabeth (2006). „New York as a Global Creative Hub: A Competitive Analysis of Four Theories on World Cities“. Economic Development Quarterly 20 (4): 330-350. DOI:10.1177/0891242406292708. 
  35. ^ „Telecommunications and Economic Development in New York City: A Plan for Action“ (PDF). New York City Economic Development Corporation. March 2005. Archived from the original on 7. 3. 2008. Приступљено 19. 7. 2006.. 
  36. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом food_manufacturing.; $2

Литература[уреди]

  • Benjamin, Gerald, Richard P. Nathan (1990). Regionalism and realism: A Study of Government in the New York Metropolitan Area. Brookings Institute. стр. 59. 
  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 40° 42' СГ Ш, 74° 00' ЗГД