Њујорк

Уколико сте тражили савезну државу Њујорк, погледајте чланак Њујорк (држава).

Њујорк New York City
Основни подаци
Држава	Сједињене Америчке Државе
Савезна држава	Њујорк
Основан	1624.
Становништво
Становништво	8.363.710
Агломерација	19.006.798
Густина становништва	10.606 ст./km²
Положај
Координате	40°42′N 74°00′W
Временска зона	UTC-5, лети UTC-4
Површина	1.214.4 km²
Њујорк Њујорк на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник	Мајкл Блумберг
Веб-страна	www.nyc.gov

Њујорк (званично име Њујорк Сити; енгл. New York City) је град са највише становника у Сједињеним Америчким Државама, и у центру је међународних финансија, политике, забаве и културе. Првобитно се звао Нови Амстердам, а 1664. године Британци су му дали име Њујорк (Нови Јорк) у част војводе од Јорка. Њујорк је један од највећих градова света, и седиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Град је и седиште свих међународних амбасада при Уједињеним нацијама, чије се седиште такође налази у Њујорку.

Данашњи симболи Њујорка су: Вол стрит, Кип Слободе (поклон Француске, подигнута је 1886), Бруклински мост (који спада у највеће и најдуже мостове света и спаја Менхетн и Бруклин), Емпајер стејт билдинг, Крајслер зграда итд. То је био и Светски трговински центар, који је срушен 11. септембра 2001. у терористичком нападу. Позната места су и Пета авенија, Тајмс Сквер, Централ парк, Метрополитен музеј и Бродвеј, булевар који се протеже од југа до севера Менхетна, а у чијем централном делу (Midtown) се налазе многа позоришта.

Град Њујорк се налази у држави Њујорк, и има преко 8 милиона становника на 800 km². Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс, и Стејтен Ајленд — од којих би свака била велеград да се не налази у Њујорку.

Географија

Клима Њујорка
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	22	24	30	36	37	38	41	40	39	34	29	24	41
Средњи максимум, °C	3	5	10	16	22	26	29	28	24	18	12	6	16,6
Средња температура, °C	0	1	6	11	17	22	25	24	20	14	8	3	12,6
Средњи минимум, °C	−3	−2	2	7	12	17	21	20	16	10	5	0	8,8
Апсолутни минимум, °C	−21	−26	−16	−11	0	7	11	10	4	−2	−14	−25	−26
Количина падавина, mm	105	80	111	109	119	98	117	107	107	98	110	100	1.261
Извор: Average Weather for New York, NY

Историја

Острво Менхетн било је насељено Ленапе Индијанцима у време када је откривено. Открио га је Италијан Ђовани Верацано. Тек 1609. године Енглез Хенри Хадсон нацртао је мапу острва. Насељавање Европљана почело је тек са оснивањем холандске трговине крзном. Насеље је 1613. названо Нови Амстердам, а налазило се на југу острва Менхетн. Питер Миниут је 1626. године откупио острва Менхетн и Стејтен Ајленд од Индијанаца за ђинђуве у вредности од 24$. Иако је ова легенда доста оспоравана, ова трансакција сматра се најуспешнијом у области некретнина свих времена. Године 1664. Британци су освојили град и преименовали га у Њујорк (New York), у част енглеског Војводе од Јорка и Олбанија. Холанђани га поново освајају 1673. и граду дају ново име - Нови Оранџ. Годину дана касније, Холађани коначно предају целу колонију Нова Холандија Британцима. У граду је 1712. године дошло до побуне тамнопутих робова у којој су страдала 9, а повређена су још 6 белаца.

Током XIX века, град се трансформише под утицајем прилива емиграната. Визионарски план за развој града, предвиђао је грађење мреже улица које ће се простирати широм Менхетна, што је и остварено 1811. године. Затим је 1819. године отворен и Ири канал који је повезивао атлантску луку са пољопривредним тржиштем САД и Канаде. До 1835. град Њујорк престигао је Филаделфију и постао највећи град САД. Чланови старе трговачке аристократије подржали су планове за изградњу Централ Парка, који је постао први рељефни парк у неком америчком граду. Централ Парк је изграђен 1857. године.

Становништво

Поглед на горњи град и Емпајер стејт билдинг

Година	Бр. становника
1790.	33131
1800.	60515
1810.	96373
1820.	123706
1830.	202589
1840.	312710
1850.	515547
1860.	813669
1870.	942292
1880.	1206299
1890.	1515301
1900.	3437202
1910.	4766883
1920.	5620048
1930.	6930446
1940.	7454995
1950.	7891957
1960.	7781984
1970.	7894862
1980.	7071639
1990.	7322564
2000.	8008288
2008.	8363710

Архитектура

Изглед Њујорка је један од најпрепознатљивијих у свету. Он, заправо, има три одвојена, подједнако позната, изгледа: Средњи Менхетн, Доњи Менхетн и центар Бруклина. Њујорк поседује архитектонски значајне зграде, изграђене у различитим стиловима: стил другог француског царства (The Kings County Savings Bank Building), готички (Вулворт билдинг), Арт Деко (Емпајер стејт и Крајслер билдинг), интернационални стил (Њу скул и Левер хаус) и пост-модерну (AT&T Building).

Стамбени делови града имају препознатљив изглед и разликују се од солитера и пословних четврти. Чине их елегантне куће од опеке и стамбене зграде грађене током наглог проширења града од 1870. до 1930. Камење и цигле су постале главни грађевински материјал пошто су дрвене конструкције забрањене након Великог пожара 1835. године. За разлику од Париза, који је вековима користио сопствену камену подлогу, Њујорк је увек морао да довлачи грађевински материјал са великих удаљености. Захваљујући томе, њујоршке стамбене зграде обилују различитим текстурама камена.

Спољашње везе

• Званична презентација
• Туристичка презентација
• Интерактивна мапа града