Спинална мишићна атрофија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1: Ред 1:
{{Радови у току}}{{Радови у току}}{{Infobox medical condition (new)|name=Спинална мишићна атрофија|Synonym=Аутозомно рецесивна проксимална спинална мишићна атрофија, 5к спинална мишићна атрофија|image=File:Polio spinal diagram-en.svg|caption=Локација неурона захваћених спиналном мишићном атрофијом у кичменој мождини.|Speciality=[[Неурологија]]|Symptoms=Сколиоза, контрактуре зглобова, пнеумонија|Types=Типови 1-4<ref name="NORD20192"/>|differential=[[Конгенитална мишићна дистрофија]], [[Дученеова мишићна дистрофија]], [[Прадер-Вили синдром]]<ref name="NORD20192"/>|Treatment=[[Подржавање]], лекови<ref name="NIH20192"/>|Medication=[[Нусинерсен]], [[Рисдиплам]]|frequency=1 на 10.000 људи|complications=[[Сколиоза]], [[контрактура зглобова]], [[пнеумонија]]}}
{{Радови у току}}{{Радови у току}}{{Infobox medical condition (new)|name=Спинална мишићна атрофија|Synonym=Аутозомно рецесивна проксимална спинална мишићна атрофија, 5к спинална мишићна атрофија|image=File:Polio spinal diagram-en.svg|caption=Локација неурона захваћених спиналном мишићном атрофијом у кичменој мождини.|Speciality=[[Неурологија]]|Symptoms=Сколиоза, контрактуре зглобова, пнеумонија|Types=Типови 1-4<ref name="NORD20192"/>|differential=[[Конгенитална мишићна дистрофија]], [[Дученеова мишићна дистрофија]], [[Прадер-Вили синдром]]<ref name="NORD20192"/>|Treatment=[[Подржавање]], лекови<ref name="NIH20192"/>|Medication=[[Нусинерсен]], [[Рисдиплам]]|frequency=1 на 10.000 људи|complications=[[Сколиоза]], [[контрактура зглобова]], [[пнеумонија]]|causes=Мутација у SMN1 гену}}
'''Спинална мишићна атрофија''' (СМА) је редак неуромишићни поремећај који доводи до губитка моторних неурона и прогресивног губитка мишића.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nhs.uk/conditions/spinal-muscular-atrophy-sma/|title=Spinal muscular atrophy|date=2017-10-23|website=nhs.uk|language=en|access-date=2020-10-24}}</ref><ref name=":3">{{Cite web|url=https://medlineplus.gov/genetics/condition/spinal-muscular-atrophy/|title=Spinal muscular atrophy: MedlinePlus Genetics|website=medlineplus.gov|language=en|access-date=2020-10-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.childrenshospital.org/conditions-and-treatments/conditions/s/spinal-muscular-atrophy-sma|title=Spinal Muscular Atrophy (SMA) {{!}} Boston Children's Hospital|website=www.childrenshospital.org|access-date=2020-10-25}}</ref> Обично се дијагностикује у детињству или раном детињству и ако се не лечи, најчешћи је генетски узрок смрти новорођенчади.<ref name="FDA20192">{{cite web|url=https://www.fda.gov/news-events/press-announcements/fda-approves-innovative-gene-therapy-treat-pediatric-patients-spinal-muscular-atrophy-rare-disease|title=FDA approves innovative gene therapy to treat pediatric patients with spinal muscular atrophy, a rare disease and leading genetic cause of infant mortality|date=24 May 2019|website=FDA|language=en|access-date=27 May 2019}}</ref> Такође се може појавити касније у животу и тада имати блажи ток болести. Заједничка карактеристика је прогресивна слабост вољних мишића, при чему су први захваћени мишићи руку, ногу и дисајних органа.<ref name="NINDS20192">{{cite web|url=https://www.ninds.nih.gov/Disorders/Patient-Caregiver-Education/Fact-Sheets/Spinal-Muscular-Atrophy-Fact-Sheet|title=Spinal Muscular Atrophy Fact Sheet {{!}} National Institute of Neurological Disorders and Stroke|website=NINDS|access-date=27 May 2019}}</ref><ref name="GHR20192">{{cite web|url=https://ghr.nlm.nih.gov/condition/spinal-muscular-atrophy|title=Spinal muscular atrophy|website=Genetics Home Reference|language=en|access-date=27 May 2019}}</ref> Повезани проблеми могу укључивати лошу контролу главе, тешкоће при гутању, сколиозу и контрактуре зглобова.<ref name="NORD20192">{{cite web|url=https://rarediseases.org/rare-diseases/spinal-muscular-atrophy/|title=Spinal Muscular Atrophy|website=NORD (National Organization for Rare Disorders)|access-date=27 May 2019}}</ref><ref name="GHR20192" />
'''Спинална мишићна атрофија''' (СМА) је редак неуромишићни поремећај који доводи до губитка моторних неурона и прогресивног губитка мишића.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nhs.uk/conditions/spinal-muscular-atrophy-sma/|title=Spinal muscular atrophy|date=2017-10-23|website=nhs.uk|language=en|access-date=2020-10-24}}</ref><ref name=":3">{{Cite web|url=https://medlineplus.gov/genetics/condition/spinal-muscular-atrophy/|title=Spinal muscular atrophy: MedlinePlus Genetics|website=medlineplus.gov|language=en|access-date=2020-10-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.childrenshospital.org/conditions-and-treatments/conditions/s/spinal-muscular-atrophy-sma|title=Spinal Muscular Atrophy (SMA) {{!}} Boston Children's Hospital|website=www.childrenshospital.org|access-date=2020-10-25}}</ref> Обично се дијагностикује у детињству или раном детињству и ако се не лечи, најчешћи је генетски узрок смрти новорођенчади.<ref name="FDA20192">{{cite web|url=https://www.fda.gov/news-events/press-announcements/fda-approves-innovative-gene-therapy-treat-pediatric-patients-spinal-muscular-atrophy-rare-disease|title=FDA approves innovative gene therapy to treat pediatric patients with spinal muscular atrophy, a rare disease and leading genetic cause of infant mortality|date=24 May 2019|website=FDA|language=en|access-date=27 May 2019}}</ref> Такође се може појавити касније у животу и тада имати блажи ток болести. Заједничка карактеристика је прогресивна слабост вољних мишића, при чему су први захваћени мишићи руку, ногу и дисајних органа.<ref name="NINDS20192">{{cite web|url=https://www.ninds.nih.gov/Disorders/Patient-Caregiver-Education/Fact-Sheets/Spinal-Muscular-Atrophy-Fact-Sheet|title=Spinal Muscular Atrophy Fact Sheet {{!}} National Institute of Neurological Disorders and Stroke|website=NINDS|access-date=27 May 2019}}</ref><ref name="GHR20192">{{cite web|url=https://ghr.nlm.nih.gov/condition/spinal-muscular-atrophy|title=Spinal muscular atrophy|website=Genetics Home Reference|language=en|access-date=27 May 2019}}</ref> Повезани проблеми могу укључивати лошу контролу главе, тешкоће при гутању, сколиозу и контрактуре зглобова.<ref name="NORD20192">{{cite web|url=https://rarediseases.org/rare-diseases/spinal-muscular-atrophy/|title=Spinal Muscular Atrophy|website=NORD (National Organization for Rare Disorders)|access-date=27 May 2019}}</ref><ref name="GHR20192" />


Ред 34: Ред 34:
|-
|-
|'''СМА 2'''(средња инфанција)
|'''СМА 2'''(средња инфанција)
|'''Дубовицова болест'''
|'''Дубовицов синдром'''
|6–18 месеци
|6–18 месеци
|Средњи облик, дијагностикован код око 20% пацијената, означава људе који су били у стању да задрже седећи положај барем неко време у свом животу, али никада нису научили да ходају без подршке. Почетак слабости се обично примећује у периоду између 6 и 18 месеци живота. Познато је да напредак увелико варира, неки људи постепено слабе током времена, док други кроз пажљиво одржавање остају релативно стабилни. Мишићи тела су ослабљени, а респираторни систем је главна брига, као и контрактуре мишића и закривљеност кичме. Очекивани животни век је смањен, чак и када већина људи са СМА 2 живи дуго у одраслом добу чак и без лечења.
|Средњи облик, дијагностикован код око 20% пацијената, означава људе који су били у стању да задрже седећи положај барем неко време у свом животу, али никада нису научили да ходају без подршке. Почетак слабости се обично примећује у периоду између 6 и 18 месеци живота. Познато је да напредак увелико варира, неки људи постепено слабе током времена, док други кроз пажљиво одржавање остају релативно стабилни. Мишићи тела су ослабљени, а респираторни систем је главна брига, као и контрактуре мишића и закривљеност кичме. Очекивани животни век је смањен, чак и када већина људи са СМА 2 живи дуго у одраслом добу чак и без лечења.
Ред 51: Ред 51:
|{{OMIM|271150||none}}
|{{OMIM|271150||none}}
|}
|}

{{Медицинско упозорење}}
== Симптоми ==
Симптоми варирају у зависности од типа СМА, стадијума болести као и појединачних фактора. Доле наведени знаци и симптоми су најчешћи код тешког СМА типа 0/I:<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/961272280|title=Spinal muscular atrophy : disease mechanisms and therapy|date=2017|others=Charlotte J. Sumner, Sergey Paushkin, Chien-Ping Ko|isbn=978-0-12-803686-0|location=London|oclc=961272280}}</ref>

* [[Арефлексија]], посебно у екстремитетима
* Свеукупна слабост мишића, слаб тонус мишића, млохавост или склоност падању
* Потешкоће у постизању развојних прекретница, тешкоће седења/стојања/ходања
* Код мале деце: усвајање положаја жабље ногице при седењу (кукови абдуцирани и савијена колена)
* Губитак снаге респираторних мишића: слаб кашаљ, слаб плач (одојчад), накупљање секрета у плућима или грлу, респираторни дистрес
* Торзо у облику звона (узрокован коришћењем само трбушних мишића за дисање) код тешког типа СМА
* Фасцикулације (трзање) језика
* Потешкоће у сисању или гутању, лоше храњење

== Узроци ==
Спинална мишићна атрофија је узрокована генетском мутацијом у ''SMN1'' гену.<ref>{{cite journal|date=April 1990|title=Genetic mapping of chronic childhood-onset spinal muscular atrophy to chromosome 5q11.2–13.3|journal=Nature|volume=344|issue=6266|pages=540–1|bibcode=1990Natur.344..540B|doi=10.1038/344540a0|pmid=2320125|vauthors=Brzustowicz LM, Lehner T, Castilla LH, Penchaszadeh GK, Wilhelmsen KC, Daniels R, Davies KE, Leppert M, Ziter F, Wood D|s2cid=4259327}}</ref>

Људски [[Хромозом 5 (човек)|хромозом 5]] садржи два скоро идентична гена на локацији 5q13: теломерну копију ''SMN1'' и центромерну копију ''SMN2''. Код здравих особа, ген ''SMN1'' кодира опстанак протеина моторних неурона (''SMN'') који, како му име каже, игра кључну улогу у опстанку моторних неурона. ''SMN2'' ген, с друге стране – због варијације у једном [[Нуклеотид|нуклеотиду]] (840.C→T) – пролази кроз алтернативно спајање на споју интрона 6 са ексоном 8, при чему само 10–20% ''SMN2'' транскрипата кодира потпуно функционално преживљавање протеина моторних неурона (SMN-fl) и 80–90% транскрипата што резултира скраћеним протеинским једињењем (SMNΔ7) које се брзо разграђује у ћелији.<ref>{{cite web|url=https://ghr.nlm.nih.gov/condition/spinal-muscular-atrophy|title=Spinal muscular atrophy|website=Genetics Home Reference|access-date=2019-05-15}}</ref>

Код појединаца захваћених СМА, ''SMN1'' ген је мутиран на такав начин да није у стању да исправно кодира ''SMN'' протеин – било због делеције<ref name="ReferenceA">{{cite journal|date=January 1995|title=Identification and characterization of a spinal muscular atrophy-determining gene|journal=Cell|volume=80|issue=1|pages=155–65|doi=10.1016/0092-8674(95)90460-3|pmid=7813012|doi-access=free|vauthors=Lefebvre S, Bürglen L, Reboullet S, Clermont O, Burlet P, Viollet L, Benichou B, Cruaud C, Millasseau P, Zeviani M|s2cid=14291056}}</ref> која се дешава на егзону 7<ref>{{cite journal|date=March 2011|title=Antisense oligonucleotides delivered to the mouse CNS ameliorate symptoms of severe spinal muscular atrophy|journal=Science Translational Medicine|volume=3|issue=72|pages=72ra18|doi=10.1126/scitranslmed.3001777|pmc=3140425|pmid=21368223|vauthors=Passini MA, Bu J, Richards AM, Kinnecom C, Sardi SP, Stanek LM, Hua Y, Rigo F, Matson J, Hung G, Kaye EM, Shihabuddin LS, Krainer AR, Bennett CF, Cheng SH}}</ref> или због других тачака мутација (често што доводи до функционална конверзија ''SMN1'' секвенце у ''SMN2''). Скоро сви људи, међутим, имају најмање једну функционалну копију ''SMN2'' гена (од којих већина има 2-4) која и даље кодира 10-20% уобичајеног нивоа ''SMN'' протеина, омогућавајући неким неуронима да преживе. Дугорочно, међутим, смањена доступност ''SMN'' протеина резултира постепеном смрћу ћелија моторних неурона у предњем рогу [[Кичмена мождина|кичмене мождине]] и мозгу. Скелетни мишићи, који сви зависе од ових моторних неурона за неуронски унос, сада имају смањену инервацију (која се назива и денервација) и стога имају смањен улаз из централног нервног система (ЦНС). Смањен пренос импулса кроз моторне неуроне доводи до смањене контрактилне активности денервираног мишића. Сходно томе, денервисани мишићи пролазе кроз прогресивну атрофију (отпад).

Обично су први захваћени мишићи доњих екстремитета, затим мишићи горњих екстремитета, кичме и врата и, у тежим случајевима, плућни и жвачни мишићи. Проксимални мишићи су увек захваћени раније и у већој мери него дистални мишићи.<ref name="2007consensus">{{cite journal|date=August 2007|title=Consensus statement for standard of care in spinal muscular atrophy|journal=Journal of Child Neurology|volume=22|issue=8|pages=1027–49|doi=10.1177/0883073807305788|pmid=17761659|vauthors=Wang CH, Finkel RS, Bertini ES, Schroth M, Simonds A, Wong B, Aloysius A, Morrison L, Main M, Crawford TO, Trela A|s2cid=6478040}}</ref>

Озбиљност симптома СМА је у великој мери повезана са тим колико добро преостали ''SMN2'' гени могу надокнадити губитак функције ''SMN1''. Ово делимично зависи од броја копија ''SMN2'' гена присутног на хромозому. Док здраве особе обично носе две копије гена ''SMN2'', особе са СМА могу имати било шта између 1 и 5 (или више) њих; што је већи број ''SMN2'' копија, то је блажа тежина болести. Дакле, већина беба СМА типа 1 има једну или две ''SMN2'' копије; особе са СМА 2 и 3 обично имају најмање три ''SMN''2 копије; а особе са СМА 4 нормално имају најмање четири. Међутим, корелација између тежине симптома и броја копија ''SMN''2 није апсолутна и изгледа да постоје други фактори који утичу на фенотип болести.<ref>{{cite journal|year=2009|title=Phenotype modifiers of spinal muscular atrophy: the number of SMN2 gene copies, deletion in the NAIP gene and probably gender influence the course of the disease|journal=Acta Biochimica Polonica|volume=56|issue=1|pages=103–8|doi=10.18388/abp.2009_2521|pmid=19287802|doi-access=free|vauthors=Jedrzejowska M, Milewski M, Zimowski J, Borkowska J, Kostera-Pruszczyk A, Sielska D, Jurek M, [[Hausmanowa-Petrusewicz I]]}}</ref>

Спинална мишићна атрофија се наслеђује [[Аутозомно-рецесивно наслеђивање|аутозомно рецесивно]], што значи да се дефектни ген налази на [[Аутозом|аутозому]]. Две копије дефектног гена – по једна од сваког родитеља – су потребне да би се наследио поремећај: родитељи могу бити носиоци и нису лично погођени. Чини се да се СМА појављује де ново (тј. без икаквих наследних узрока) у око 2–4% случајева.

Спинална мишићна атрофија погађа појединце свих етничких група, за разлику од других добро познатих аутозомно рецесивних поремећаја, као што су [[болест српастих ћелија]] и [[цистична фиброза]], који имају значајне разлике у стопи појављивања међу етничким групама. Укупна преваленција СМА, свих типова и међу свим етничким групама, је у распону од 1 на 10.000 особа; фреквенција гена је око 1:100, дакле, отприлике једна од 50 особа је носилац.<ref>{{cite journal|date=February 2011|title=Carrier screening for spinal muscular atrophy (SMA) in 107,611 pregnant women during the period 2005–2009: a prospective population-based cohort study|journal=PLOS ONE|volume=6|issue=2|pages=e17067|bibcode=2011PLoSO...617067S|doi=10.1371/journal.pone.0017067|pmc=3045421|pmid=21364876|doi-access=free|vauthors=Su YN, Hung CC, Lin SY, Chen FY, Chern JP, Tsai C, Chang TS, Yang CC, Li H, Ho HN, Lee CN|veditors=Schrijver I}}</ref><ref>{{cite journal|date=January 2012|title=Pan-ethnic carrier screening and prenatal diagnosis for spinal muscular atrophy: clinical laboratory analysis of >72,400 specimens|journal=European Journal of Human Genetics|volume=20|issue=1|pages=27–32|doi=10.1038/ejhg.2011.134|pmc=3234503|pmid=21811307|vauthors=Sugarman EA, Nagan N, Zhu H, Akmaev VR, Zhou Z, Rohlfs EM, Flynn K, Hendrickson BC, Scholl T, Sirko-Osadsa DA, Allitto BA}}</ref>{{Медицинско упозорење}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 25. фебруар 2022. у 23:04

Спинална мишићна атрофија
СинонимАутозомно рецесивна проксимална спинална мишићна атрофија, 5к спинална мишићна атрофија
Локација неурона захваћених спиналном мишићном атрофијом у кичменој мождини.
СпецијалностиНеурологија
СимптомиСколиоза, контрактуре зглобова, пнеумонија
КомпликацијеСколиоза, контрактура зглобова, пнеумонија
ТиповиТипови 1-4[1]
УзроциМутација у SMN1 гену
Слична обољењаКонгенитална мишићна дистрофија, Дученеова мишићна дистрофија, Прадер-Вили синдром[1]
ЛечењеПодржавање, лекови[2]
ЛековиНусинерсен, Рисдиплам
Фреквенција1 на 10.000 људи

Спинална мишићна атрофија (СМА) је редак неуромишићни поремећај који доводи до губитка моторних неурона и прогресивног губитка мишића.[3][4][5] Обично се дијагностикује у детињству или раном детињству и ако се не лечи, најчешћи је генетски узрок смрти новорођенчади.[6] Такође се може појавити касније у животу и тада имати блажи ток болести. Заједничка карактеристика је прогресивна слабост вољних мишића, при чему су први захваћени мишићи руку, ногу и дисајних органа.[7][8] Повезани проблеми могу укључивати лошу контролу главе, тешкоће при гутању, сколиозу и контрактуре зглобова.[1][8]

Старост почетка и озбиљност симптома чине основу традиционалне класификације спиналне мишићне атрофије у неколико типова.[6]

Спинална мишићна атрофија је последица абнормалности (мутације) у СМН1 гену који кодира СМН, протеин неопходан за преживљавање моторних неурона.[2] Губитак ових неурона у кичменој мождини спречава сигнализацију између мозга и скелетних мишића.[2] Други ген, СМН2, сматра се геном који модификује болест, јер обично што се СМН2 више копира, то је ток болести блажи. Дијагноза СМА се заснива на симптомима и потврђује се генетским тестирањем.[9]

Обично се мутација у СМН1 гену наслеђује од оба родитеља на аутозомно рецесиван начин, иако се у око 2% случајева јавља током раног развоја (де ново).[10] Инциденца спиналне мишићне атрофије широм света варира од око 1 на 4.000 порођаја до око 1. на 16.000 порођаја,[11] са 1 од 7.000 и 1 на 10.000 који се обично наводе за Европу и САД.[12]

Исходи у природном току болести варирају од смрти у року од неколико недеља након рођења у најакутнијим случајевима до нормалног животног века код продужених облика СМА.[8] Увођење каузативних третмана у 2016. значајно је побољшало исходе. Лекови који циљају на генетски узрок болести укључују нусинерсен, рисдиплам и лек за генску терапију онасемноген абепарвовец. Подржавајућа нега обухвата физикалну терапију, радну терапију, респираторну подршку, нутритивну подршку, ортопедске интервенције и подршку мобилности.[3]

Класификација

5q СМА је појединачна болест која се манифестује у широком распону тежине, погађајући одојчад преко одраслих. Пре него што је схваћена његова генетика, сматрало се да су њене различите манифестације различите болести – Вердниг-Хофманнова болест када су била погођена мала деца и Кугелберг-Веландерова болест за случајеве са касним почетком.[13]

Године 1990. уочено је да ове одвојене болести чине спектар истог поремећаја. Спинална мишићна атрофија је затим класификована у 3-5 клиничких типова на основу старости појаве симптома или максималне постигнуте моторичке функције.[10] Тренутно, консензус је да фенотип спиналне мишићне атрофије обухвата континуум симптома без јасног разграничења подтипова.[10] Међутим, традиционална класификација, приказана у табели испод, и данас се користи како у клиничким истраживањима, тако и понекад, контроверзно, као критеријум приступа терапијама.

Тип Епоним Уобичајена старост почетка Природна историја (без фармаколошког третмана) OMIM
СМА 0 Пренатално Симптоми се примећују при рођењу и често постају очигледни у пренаталном периоду као смањено кретање фетуса. Погођена деца обично имају само једну копију SMN2 гена и обично преживе само неколико недеља чак и уз респираторну подршку 24/7. Овај облик је веома редак – заузима око 2% случајева.
СМА 1(инфанција) Вердниг-Хофманова болест 0–6 месециs Овај облик се дијагностикује код око 50% пацијената, код којих се болест манифестује у првих неколико недеља или месеци живота. СМА тада има брз и неочекиван почетак, са различитим мишићним групама прогресивно. Бебе никада не науче да седе без ослонца и постепено губе већину мишићне функције. Смрт је обично узрокована затајењем респираторних мишића изазвано упалом плућа (често, аспирациона пнеумонија). Осим ако се рано не пружи респираторна подршка и/или фармаколошки третман, бебе са дијагнозом СМА типа 1 генерално не преживе после две године. Уз одговарајућу респираторну подршку, познато је да они са блажим фенотиповима СМА типа 1, који чине око 10% случајева СМА 1, преживљавају у адолесценцији и одраслој доби чак и без фармаколошког третмана, иако им је увек потребна нега 24 сата дневно. Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 253300
СМА 2(средња инфанција) Дубовицова болест 6–18 месеци Средњи облик, дијагностикован код око 20% пацијената, означава људе који су били у стању да задрже седећи положај барем неко време у свом животу, али никада нису научили да ходају без подршке. Почетак слабости се обично примећује у периоду између 6 и 18 месеци живота. Познато је да напредак увелико варира, неки људи постепено слабе током времена, док други кроз пажљиво одржавање остају релативно стабилни. Мишићи тела су ослабљени, а респираторни систем је главна брига, као и контрактуре мишића и закривљеност кичме. Очекивани животни век је смањен, чак и када већина људи са СМА 2 живи дуго у одраслом добу чак и без лечења. Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 253550
СМА 3(јувенилно) Кугелберг-Веландерова болест >12 месеци Јувенилни облик, који се дијагностикује код око 30% пацијената, манифестује се после 12 месеци живота или након што су деца већ научила да направе бар неколико самосталних корака. Болест напредује споро, а већина људи са СМА 3 губи способност ходања некада у животу, што захтева подршку при кретању. Респираторно захваћеност је ретка и очекивани животни век је нормалан или скоро нормалан. Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 253400
СМА 4(одрасло доба) Одрасло доба Ово означава форму са почетком у одраслом добу, понекад такође класификовану као СМА типа 3 са касним почетком. Јавља се у приближно 5% пацијената и обично се манифестује у трећој или четвртој деценији живота. Симптоми се састоје од постепеног слабљења мишића ногу, због чега је често неопходно да пацијент користи помагала за ходање. Остале компликације су ретке и очекивани животни век је непромењен. Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) 271150

Симптоми

Симптоми варирају у зависности од типа СМА, стадијума болести као и појединачних фактора. Доле наведени знаци и симптоми су најчешћи код тешког СМА типа 0/I:[14]

  • Арефлексија, посебно у екстремитетима
  • Свеукупна слабост мишића, слаб тонус мишића, млохавост или склоност падању
  • Потешкоће у постизању развојних прекретница, тешкоће седења/стојања/ходања
  • Код мале деце: усвајање положаја жабље ногице при седењу (кукови абдуцирани и савијена колена)
  • Губитак снаге респираторних мишића: слаб кашаљ, слаб плач (одојчад), накупљање секрета у плућима или грлу, респираторни дистрес
  • Торзо у облику звона (узрокован коришћењем само трбушних мишића за дисање) код тешког типа СМА
  • Фасцикулације (трзање) језика
  • Потешкоће у сисању или гутању, лоше храњење

Узроци

Спинална мишићна атрофија је узрокована генетском мутацијом у SMN1 гену.[15]

Људски хромозом 5 садржи два скоро идентична гена на локацији 5q13: теломерну копију SMN1 и центромерну копију SMN2. Код здравих особа, ген SMN1 кодира опстанак протеина моторних неурона (SMN) који, како му име каже, игра кључну улогу у опстанку моторних неурона. SMN2 ген, с друге стране – због варијације у једном нуклеотиду (840.C→T) – пролази кроз алтернативно спајање на споју интрона 6 са ексоном 8, при чему само 10–20% SMN2 транскрипата кодира потпуно функционално преживљавање протеина моторних неурона (SMN-fl) и 80–90% транскрипата што резултира скраћеним протеинским једињењем (SMNΔ7) које се брзо разграђује у ћелији.[16]

Код појединаца захваћених СМА, SMN1 ген је мутиран на такав начин да није у стању да исправно кодира SMN протеин – било због делеције[17] која се дешава на егзону 7[18] или због других тачака мутација (често што доводи до функционална конверзија SMN1 секвенце у SMN2). Скоро сви људи, међутим, имају најмање једну функционалну копију SMN2 гена (од којих већина има 2-4) која и даље кодира 10-20% уобичајеног нивоа SMN протеина, омогућавајући неким неуронима да преживе. Дугорочно, међутим, смањена доступност SMN протеина резултира постепеном смрћу ћелија моторних неурона у предњем рогу кичмене мождине и мозгу. Скелетни мишићи, који сви зависе од ових моторних неурона за неуронски унос, сада имају смањену инервацију (која се назива и денервација) и стога имају смањен улаз из централног нервног система (ЦНС). Смањен пренос импулса кроз моторне неуроне доводи до смањене контрактилне активности денервираног мишића. Сходно томе, денервисани мишићи пролазе кроз прогресивну атрофију (отпад).

Обично су први захваћени мишићи доњих екстремитета, затим мишићи горњих екстремитета, кичме и врата и, у тежим случајевима, плућни и жвачни мишићи. Проксимални мишићи су увек захваћени раније и у већој мери него дистални мишићи.[19]

Озбиљност симптома СМА је у великој мери повезана са тим колико добро преостали SMN2 гени могу надокнадити губитак функције SMN1. Ово делимично зависи од броја копија SMN2 гена присутног на хромозому. Док здраве особе обично носе две копије гена SMN2, особе са СМА могу имати било шта између 1 и 5 (или више) њих; што је већи број SMN2 копија, то је блажа тежина болести. Дакле, већина беба СМА типа 1 има једну или две SMN2 копије; особе са СМА 2 и 3 обично имају најмање три SMN2 копије; а особе са СМА 4 нормално имају најмање четири. Међутим, корелација између тежине симптома и броја копија SMN2 није апсолутна и изгледа да постоје други фактори који утичу на фенотип болести.[20]

Спинална мишићна атрофија се наслеђује аутозомно рецесивно, што значи да се дефектни ген налази на аутозому. Две копије дефектног гена – по једна од сваког родитеља – су потребне да би се наследио поремећај: родитељи могу бити носиоци и нису лично погођени. Чини се да се СМА појављује де ново (тј. без икаквих наследних узрока) у око 2–4% случајева.

Спинална мишићна атрофија погађа појединце свих етничких група, за разлику од других добро познатих аутозомно рецесивних поремећаја, као што су болест српастих ћелија и цистична фиброза, који имају значајне разлике у стопи појављивања међу етничким групама. Укупна преваленција СМА, свих типова и међу свим етничким групама, је у распону од 1 на 10.000 особа; фреквенција гена је око 1:100, дакле, отприлике једна од 50 особа је носилац.[21][22]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Спољашње везе

Референце

  1. ^ а б в „Spinal Muscular Atrophy”. NORD (National Organization for Rare Disorders). Приступљено 27. 5. 2019. 
  2. ^ а б в „Spinal muscular atrophy”. Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program. Приступљено 27. 5. 2019. 
  3. ^ а б „Spinal muscular atrophy”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-23. Приступљено 2020-10-24. 
  4. ^ „Spinal muscular atrophy: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-24. 
  5. ^ „Spinal Muscular Atrophy (SMA) | Boston Children's Hospital”. www.childrenshospital.org. Приступљено 2020-10-25. 
  6. ^ а б „FDA approves innovative gene therapy to treat pediatric patients with spinal muscular atrophy, a rare disease and leading genetic cause of infant mortality”. FDA (на језику: енглески). 24. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  7. ^ „Spinal Muscular Atrophy Fact Sheet | National Institute of Neurological Disorders and Stroke”. NINDS. Приступљено 27. 5. 2019. 
  8. ^ а б „Spinal muscular atrophy”. Genetics Home Reference (на језику: енглески). Приступљено 27. 5. 2019. 
  9. ^ „Spinal Muscular Atrophy – Conditions | Children's National”. childrensnational.org. Приступљено 2020-10-25. 
  10. ^ а б в Prior, Thomas W.; Leach, Meganne E.; Finanger, Erika (1993), Adam, Margaret P.; Ardinger, Holly H.; Pagon, Roberta A.; Wallace, Stephanie E., ур., „Spinal Muscular Atrophy”, GeneReviews®, Seattle (WA): University of Washington, Seattle, PMID 20301526, Приступљено 2020-10-25 
  11. ^ Verhaart, Ingrid E. C.; Robertson, Agata; Leary, Rebecca; McMacken, Grace; König, Kirsten; Kirschner, Janbernd; Jones, Cynthia C.; Cook, Suzanne F.; Lochmüller, Hanns (јул 2017). „A multi-source approach to determine SMA incidence and research ready population”. Journal of Neurology (на језику: енглески). 264 (7): 1465—1473. ISSN 0340-5354. PMC 5502065 Слободан приступ. PMID 28634652. doi:10.1007/s00415-017-8549-1. 
  12. ^ „Spinal Muscular Atrophy”. NORD (National Organization for Rare Disorders). Приступљено 27. 5. 2019. 
  13. ^ Dubowitz, Victor (2009). „Ramblings in the history of spinal muscular atrophy”. Neuromuscular Disorders (на језику: енглески). 19 (1): 69—73. PMID 18951794. S2CID 37576912. doi:10.1016/j.nmd.2008.10.004. 
  14. ^ Spinal muscular atrophy : disease mechanisms and therapy. Charlotte J. Sumner, Sergey Paushkin, Chien-Ping Ko. London. 2017. ISBN 978-0-12-803686-0. OCLC 961272280. 
  15. ^ Brzustowicz LM, Lehner T, Castilla LH, Penchaszadeh GK, Wilhelmsen KC, Daniels R, Davies KE, Leppert M, Ziter F, Wood D (април 1990). „Genetic mapping of chronic childhood-onset spinal muscular atrophy to chromosome 5q11.2–13.3”. Nature. 344 (6266): 540—1. Bibcode:1990Natur.344..540B. PMID 2320125. S2CID 4259327. doi:10.1038/344540a0. 
  16. ^ „Spinal muscular atrophy”. Genetics Home Reference. Приступљено 2019-05-15. 
  17. ^ Lefebvre S, Bürglen L, Reboullet S, Clermont O, Burlet P, Viollet L, Benichou B, Cruaud C, Millasseau P, Zeviani M (јануар 1995). „Identification and characterization of a spinal muscular atrophy-determining gene”. Cell. 80 (1): 155—65. PMID 7813012. S2CID 14291056. doi:10.1016/0092-8674(95)90460-3 Слободан приступ. 
  18. ^ Passini MA, Bu J, Richards AM, Kinnecom C, Sardi SP, Stanek LM, Hua Y, Rigo F, Matson J, Hung G, Kaye EM, Shihabuddin LS, Krainer AR, Bennett CF, Cheng SH (март 2011). „Antisense oligonucleotides delivered to the mouse CNS ameliorate symptoms of severe spinal muscular atrophy”. Science Translational Medicine. 3 (72): 72ra18. PMC 3140425 Слободан приступ. PMID 21368223. doi:10.1126/scitranslmed.3001777. 
  19. ^ Wang CH, Finkel RS, Bertini ES, Schroth M, Simonds A, Wong B, Aloysius A, Morrison L, Main M, Crawford TO, Trela A (август 2007). „Consensus statement for standard of care in spinal muscular atrophy”. Journal of Child Neurology. 22 (8): 1027—49. PMID 17761659. S2CID 6478040. doi:10.1177/0883073807305788. 
  20. ^ Jedrzejowska M, Milewski M, Zimowski J, Borkowska J, Kostera-Pruszczyk A, Sielska D, Jurek M, Hausmanowa-Petrusewicz I (2009). „Phenotype modifiers of spinal muscular atrophy: the number of SMN2 gene copies, deletion in the NAIP gene and probably gender influence the course of the disease”. Acta Biochimica Polonica. 56 (1): 103—8. PMID 19287802. doi:10.18388/abp.2009_2521 Слободан приступ.  Грешка у ванкуверском стилу: wikilink (помоћ)
  21. ^ Su YN, Hung CC, Lin SY, Chen FY, Chern JP, Tsai C, Chang TS, Yang CC, Li H, Ho HN, Lee CN (фебруар 2011). Schrijver I, ур. „Carrier screening for spinal muscular atrophy (SMA) in 107,611 pregnant women during the period 2005–2009: a prospective population-based cohort study”. PLOS ONE. 6 (2): e17067. Bibcode:2011PLoSO...617067S. PMC 3045421 Слободан приступ. PMID 21364876. doi:10.1371/journal.pone.0017067 Слободан приступ. 
  22. ^ Sugarman EA, Nagan N, Zhu H, Akmaev VR, Zhou Z, Rohlfs EM, Flynn K, Hendrickson BC, Scholl T, Sirko-Osadsa DA, Allitto BA (јануар 2012). „Pan-ethnic carrier screening and prenatal diagnosis for spinal muscular atrophy: clinical laboratory analysis of >72,400 specimens”. European Journal of Human Genetics. 20 (1): 27—32. PMC 3234503 Слободан приступ. PMID 21811307. doi:10.1038/ejhg.2011.134. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спинална_мишићна_атрофија&oldid=24398071”