Теј-Саксова болест — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Спољашње везе: {{Ганглиозидозе}}
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{Infobox medical condition (new)
{{Infobox medical condition (new)
| name = Теј-Саксова болест
| name = Теј-Саксова болест
Ред 87: Ред 86:
Хексосаминидаза А посебно разграђује деривате масних киселина зване [[Gangliozid|ганглиозиди]]; који се стварају и биолошки разграђују брзо у раном животу како се мозак развија.
Хексосаминидаза А посебно разграђује деривате масних киселина зване [[Gangliozid|ганглиозиди]]; који се стварају и биолошки разграђују брзо у раном животу како се мозак развија.


Пацијенти са Теј-Саксовом болешћу и носиоци могу се идентифицирати једноставним тестом крви који мери активност хексосаминидазе А.[5]
Пацијенти са Теј-Саксовом болешћу и носиоци могу се идентифицирати једноставним тестом крви који мери активност хексосаминидазе А.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=t-ePBAAAQBAJ&pg=PA205&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=Disorders of Lipid Metabolism|last=Marinetti|first=G. V.|date=2012-12-06|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-1-4615-9564-9|language=en}}</ref>


Хидролиза [[GM2 (gangliozid)|ГМ2-ганглиозида]] захтева три [[Протеин|протеина]]. Два од њих су подјединице хексосаминидазе А; трећи је мали гликолипидни транспортни протеин, протеин активатор ГМ2 (ГМ2А), који делује као супстрат-специфичан кофактор за ензим. Недостатак било којег од ових протеина доводи до складиштења ганглиозида, првенствено у [[Лизозом|лизозому]] има [[Неурон|неурону]].
Хидролиза [[GM2 (gangliozid)|ГМ2-ганглиозида]] захтева три [[Протеин|протеина]]. Два од њих су подјединице хексосаминидазе А; трећи је мали гликолипидни транспортни протеин, протеин активатор ГМ2 (ГМ2А), који делује као супстрат-специфичан кофактор за ензим. Недостатак било којег од ових протеина доводи до складиштења ганглиозида, првенствено у [[Лизозом|лизозому]] има [[Неурон|неурону]].


Теј–Сааксова болест (заједно са АБ-варијантом ГМ2-ганглиозидозе и Сандхофовом болести) настаје јер мутација наслеђена од оба родитеља деактивира или инхибира овај процес. Већина мутација у Теј-Саксовој болести вероватно не утиче директно на функционалне елементе протеина (нпр. активно место). Уместо тога, они узрокују погрешно савијање (ометају функцију) или онемогућују унутарћелијски транспорт.<ref>Mahuran DJ (1999). "Biochemical consequences of mutations causing the GM2 gangliosidoses". Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Basis of Disease. 1455 (2–3): 105–138. doi:10.1016/S0925-4439(99)00074-5. PMID 10571007.</ref>
Теј–Сааксова болест (заједно са АБ-варијантом ГМ2-ганглиозидозе и Сандхофовом болести) настаје јер мутација наслеђена од оба родитеља деактивира или инхибира овај процес. Већина мутација у Теј-Саксовој болести вероватно не утиче директно на функционалне елементе протеина (нпр. активно место). Уместо тога, они узрокују погрешно савијање (ометају функцију) или онемогућују унутарћелијски транспорт.<ref>Mahuran DJ (1999). "Biochemical consequences of mutations causing the GM2 gangliosidoses". Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Basis of Disease. 1455 (2–3): 105–138. doi:10.1016/S0925-4439(99)00074-5. PMID 10571007.</ref>

== Клиничка слика ==
Теј-Саксова болест се обично први пут примећује код новорођенчади старости око 6 месеци која показују ненормално јак одговор на изненадне звукове или друге стимулансе, познат као „реакција стрепње“. Такође може доћи до безвољности или укочености мишића (хипертонија). Болест је класификована у неколико облика, који се разликују на основу старости настанка неуролошких симптома.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20111127080325/http://www.ninds.nih.gov/disorders/taysachs/taysachs.htm|title=Tay-Sachs Disease Information Page: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)|date=2011-11-27|website=web.archive.org|access-date=2022-03-01}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://omim.org/entry/272800|title=OMIM Entry - # 272800 - TAY-SACHS DISEASE; TSD|website=omim.org|language=en-us|url-status=live|access-date=2022-03-01}}</ref>

Инфантилно

Чини се да се деца са Теј-Саксовом болешћу нормално развијају првих шест месеци након рођења. Затим, како се неурони растежу са ГМ2 ганглиозидима, почиње немилосрдно погоршање менталних и физичких способности. Дете може постати слепо, глуво, неспособно да гута, атрофирано и паралитично. Смрт обично наступа пре четврте године.<ref name=":1" />

=== Малолетнички облик ===
Јувенилни облик Теј-Саксове болест је ређа од других облика Теј-Саксове болести и обично се у почетку виђа код деце између две и десет година. Људи са Теј-Саксовом болешћу доживљавају погоршање когнитивних и моторичких способности, дизартрију, дисфагију, атаксију и спастичност.<ref>Specola N, Vanier MT, Goutières F, Mikol J, Aicardi J (1 January 1990). "The juvenile and chronic forms of GM2 gangliosidosis: clinical and enzymatic heterogeneity". ''Neurology''. '''40''' (1): 145–150. doi:10.1212/wnl.40.1.145. <nowiki>PMID 2136940</nowiki>. S2CID 19301606.</ref> Смрт се обично јавља у доби између пет и петнаест година.<ref>Kurreck, Jens; Stein, Cy Aaron (2016). ''Molecular Medicine: An Introduction''. John Wiley & Sons. p. 71. ISBN <bdi>978-3-527-33189-5</bdi>.</ref>

=== Касни почетак ===
Ретки облик ове болести, познат као Теј-Саксова болест са касним почетком, обично има прве симптоме током 30-их или 40-их година. За разлику од других облика, Теј-Саксове болести са касним почетком обично није фатална јер ефекти могу престати да напредују. Често се погрешно дијагностикује.

Карактерише га нестабилност хода и прогресивно неуролошко погоршање. Симптоми касног почетка Теј-Саксове болести – који обично почињу да се виђају у адолесценцији или раном одраслом добу – укључују:

* потешкоће у говору и гутању,
* нестабилност хода,
* спастичност,
* когнитивни пад и
* психијатријску болест, посебно психозу налик шизофренији.<ref>Rosebush PI, MacQueen GM, Clarke JT, Callahan JW, Strasberg PM, Mazurek MF (1995). "Late-onset Tay–Sachs disease presenting as catatonic schizophrenia: Diagnostic and treatment issues". ''Journal of Clinical Psychiatry''. '''56''' (8): 347–53. <nowiki>PMID 7635850</nowiki>.</ref>

Људи са касним обликом Теј-Саксове болести могу постати стални корисници инвалидских колица у одраслом добу.

Све до 1970-их и 1980-их, када је постала позната молекуларна генетика болести, јувенилни и одрасли облици болести нису увек били препознати као варијанте Теј-Саксове болести. Пост-инфантилни облик Теј-Саксове болести је често погрешно дијагностикован као још један неуролошки поремећај, као што је нпр. Фриедреихова атаксија.<ref>Willner JP, Grabowski GA, Gordon RE, Bender AN, Desnick RJ (July 1981). "Chronic GM2 gangliosidosis masquerading as atypical Friedreich's ataxia: Clinical, morphologic, and biochemical studies of nine cases". ''Neurology''. '''31''' (7): 787–98. doi:10.1212/wnl.31.7.787. <nowiki>PMID 6454083</nowiki>. S2CID 27305940.</ref>


== Дијагноза ==
== Дијагноза ==

Верзија на датум 1. март 2022. у 19:03

Теј-Саксова болест
СинонимиGM2 gangliosidosis, hexosaminidase A deficiency
Трешња-црвена тачка на ретини код Теј-Саксове болести. Средиште фовеа изгледа светло црвено јер је окружено белим делом од уобичајеног.
Специјалностигенетика

Теј-Саксова болест једна је од најчешћих ганглиозидоза са карактеристичном моторичком слабошћу у првих 6 месеци живота новорођенчета. Главно обележје болести је акумулација ГМ2 ганглиозида[а] у централном нервном систему, забележени су и докази захватања периферног и аутономног нервног система код пацијената са хроничном болешћу.

Клиничку слику карактерише прогресивно моторно и ментално погоршање, са конвулзијама, спастичношћу и ригидношћу децеребрације и лицем лутке. Смрт обично наступа у доби од 3 године, а најчешћи узрок је бронхопнеумонија. Прегледом мрежњаче се види типична трешња црвена макула, која касније постају браон боје. Акумулација супстрата у срцу је уобичајена. Осим продуженог Q-T интервала и неспецифичних промена Т таласа na EKG, срчане манифестације су ретке.

Епидемиологија

Оснивачки ефекти настају када мали број појединаца из веће популације успостави нову популацију. На овој илустрацији, оригинална популација је на левој страни са три могуће популације оснивача на десној страни. Две од три популације оснивача су генетски различите од првобитне популације.

Ашкенаски Јевреји имају високу инциденцу Теј-Саксова болест и других болести складиштења липида. У Сједињеним Америчким Државама, око 1 од 27 до 1 од 30 ашкенаских Јевреја је рецесивни носилац. Инциденца болести је око 1 на сваких 3.500 новорођенчади међу Ашкенази Јеврејима.[1]

Заједница Франкоканађана и заједница Кајун у Луизијани имају појаву сличну Ашкенази Јеврејима. Ирски Американци имају шансе 1 према 50 да буду носиоци.[2] У општој популацији, инциденција носилаца као хетерозигота је око 1 на 300.[3]

Инциденција је отприлике 1 на 320.000 новорођенчади у општој популацији у Сједињеним Америчким Државама.

Предложене су три опште класе теорија које објашњавају високу учесталост Теј-Саксових носилаца у јеврејској популацији Ашкеназа:

  • Предност хетерозигота.[40] Када се примени на одређени алел, ова теорија тврди да носиоци мутације имају селективну предност, можда у одређеном окружењу.[4]
  • Репродуктивна компензација. Родитељи који изгубе дете због болести имају тенденцију да "надокнаде" тако што имају додатну децу након губитка. Овај феномен може одржати, а можда чак и повећати учесталост аутозомно рецесивних болести.[42]
  • Ефекат оснивача. Ова хипотеза каже да је висока учесталост хромозома 1278инсТАТЦ,[4] резултат повишене фреквенције алела[40] која је случајно постојала у раној популацији оснивача.[4]

Теј-Саксова болест је била један од првих генетских поремећаја које је епидемиологија проучавана коришћењем молекуларних података. Студије Теј-Саксових мутација коришћењем нових молекуларних техника као што су неравнотежа везе и анализа коалесценције донеле су консензус међу истраживачима који подржавају теорију ефекта оснивача.[4][4] ][44]

Генетика

Теј-Саксова болест која се наслеђује по аутозомно рецесивном обрасцу.

Теј-Саксова болест је аутозомно рецесивни генетички поремећај, што значи да када су оба родитеља носиоци, постоји 25% ризик од рођења оболелог детета са сваком трудноћом, јер оболело дете добија мутирану копију гена од сваког родитеља.[5] Ако један родитељ има овај генетички поремећај и пренесе га на дете, тада и дете постаје носилац поремећаја.[10]

Теј-Саксова болест је последица је мутације у гену HEXA на хромосому 15, који кодира алфа-подјединицу бета-Н-ацетилхексосаминидазе А, лизозомални ензим.

До 2000. године идентификовано је више од 100 различитих мутација у људском HEXA гену.[5] Ове мутације су укључивале инсерције и делеције једне базе, мутације на месту прераде, мисенс мутације и другог сложенијег обрасца. Свака од ових мутација мења генски протеински производ (ензим), понекад озбиљно инхибирајући његову функцију.[6]

Последњих година, популационе студије и анализа родослова показале су како такве мутације настају и шире се унутар малих популација. Прво истраживање је било фокусирано на неколико таквих популација:

  • Ашкенази Јевреји - Инсерција четири базна пара у егзон 11 (1278insTATC) резултује измиењеним ОТР-ом за ген HEXA. Ова мутација је најраспрострањенија мутација у јеврејској популацији Ашкеназа и доводи до дојеначког облика Теј-Саклсове болести.[7]
  • Кајуни - имају исту 1278insTATC мутацију, која је пронађена међу Ашкенази Јеврејима јавља се у популацији Кајуна у јужној Луизијани. Истраживачи су пратили порекло носиоц из лујзијанских породица до једног пара оснивача – за које се не зна да су Јевреји – који су живели у Француској у 18. веку.[8]
  • Франкоканађани - поседују две мутације, које нису повезане с мутацијом Ашкенази/Кајун, одсутне су у Француској, али су уобичајене међу одређеним Франкоканађанским заједницама које живе у југоисточном Квебеку и Акађанима из провинције New Brunswick. Анализа порекла сугерише да су мутације биле неуобичајене пре касног 17. века.[9][10]

У 1960-им и раним 1970-им, када је откривена биохемијска основа Теј-Сакссове болести први пут је постало познато, да ниједна мутација није секвенцирана директно за генетичке болести. Истраживачи тог доба још нису знали колико ће се полиморфизми показати честим. Хипотеза о јеврејском трговцу крзном, са својим импликацијама да се једна мутација морала проширити из једне популације у другу, одражавала је ниво тадашњег знање.[11]

Каснија истраживања су, међутим, доказала да велики број различитих HEXA мутација може узроковати болест. Будући да је Теј-Саксова болест била један од првих генетичких поремећаја за које је био могућ широко распрострањен генетички скрининг, она је постала један од првих генетичких поремећаја код којих је доказана преваленција хетерозиготности споја.[12]

Сложена хетерозиготност на крају објашњава варијабилност болести, укључујући касне облике. Болест потенцијално може бити последица наслеђивања две неповезане мутације у гену HEXA по једну код сваког родитеља.

Класична новорођеначка Таy-Сакцова болест настаје када је дете наследило мутације од оба родитеља, у његовом телу потпуно се зауставља биоразградња ганглиозида. Облици касног почетка јављају се због разнолике базе мутација – па тако људи са Теј-Саксовом болести технички могу бити хетерозиготи, са две различите HEXA-мутације које обе инактивирају, мењају или инхибирају активност ензима.

Када пацијент има барем једну HEXA копију која још увек омогућава одређени ниво активности хексосаминидазе А, јавља се каснији облик болести.

Када се болест појави због две неповезане мутације, тада је пацијент сложени хетерозигот.[13] Хетерозиготни носилац (који наследи један мутантни алел) показују абнормалну активност ензима, али пацијент нема симптоме болести. Овај феномен назива се доминација; биохемијски разлог за доминацију алела дивљег типа над нефункционалним мутантним алелима у урођеним грешкама метаболизма долази од начина на који ензими функционишу.

Ензими су протеински катализатори за хемијске реакције; као катализатори, они убрзавају реакције, а да се притом не троше у процесу, тако да су потребне само мале количине ензима за извођење реакције. Неко ко је хомозигот за нефункционалну мутацију у гену који кодира ензим има малу или никакву активност ензима, па ће манифестовати абнормални фенотип. Хетерозигот (хетерозиготна особа) има најмање половину нормалног нивоа активности ензима, због експресије алела дивљег типа. Овај ниво је довољан да омогући нормалну функцију и на тај начин спречи фенотипску експресију.[14]

Варијанте

Теј-Саксова болест (ТСБ) и њене варијанте су узроковане одсуством или дефектима алфа подјединице HЕXА гена:[15][16]

  • Тип I ГM2 ганглиозидоза је такође познат као класични инфантилни акутни ТСБ, Б варијанта, псеудо-АБ варијанта или HЕXА недостатак.
  • Тип III ГM2 ганглиозидоза је такође позната као јувенилни субакутни облик ТСБ.
  • Б1 варијанта ГM2 ганглиозидозе је такође позната као касни инфантилни субакутни до хронични облик ТСБ; карактерише га дефект у формирању и стабилизацији активног места алфа подјединице.
  • ГМ2 ганглиозидозе, такође познате као Теј-Саксова болест хроничног типа одраслих, карактерише се мутацијом псеудодефицијенције у једном или оба HЕXА алела.

Патофизиологија

Теј-Саксова болест узрокована је недовољном активношћу ензима хексосаминидаза А. Хексосаминидаза А је витални хидролитиски ензим, који се налази у лизозомима, у којима разграђује сфинголипиде. Када хексосаминидаза А више не функционира исправно, липиди се акумулирају у мозгу и ометају нормалне биолошке процесе.

Хексосаминидаза А посебно разграђује деривате масних киселина зване ганглиозиди; који се стварају и биолошки разграђују брзо у раном животу како се мозак развија.

Пацијенти са Теј-Саксовом болешћу и носиоци могу се идентифицирати једноставним тестом крви који мери активност хексосаминидазе А.[17]

Хидролиза ГМ2-ганглиозида захтева три протеина. Два од њих су подјединице хексосаминидазе А; трећи је мали гликолипидни транспортни протеин, протеин активатор ГМ2 (ГМ2А), који делује као супстрат-специфичан кофактор за ензим. Недостатак било којег од ових протеина доводи до складиштења ганглиозида, првенствено у лизозому има неурону.

Теј–Сааксова болест (заједно са АБ-варијантом ГМ2-ганглиозидозе и Сандхофовом болести) настаје јер мутација наслеђена од оба родитеља деактивира или инхибира овај процес. Већина мутација у Теј-Саксовој болести вероватно не утиче директно на функционалне елементе протеина (нпр. активно место). Уместо тога, они узрокују погрешно савијање (ометају функцију) или онемогућују унутарћелијски транспорт.[18]

Клиничка слика

Теј-Саксова болест се обично први пут примећује код новорођенчади старости око 6 месеци која показују ненормално јак одговор на изненадне звукове или друге стимулансе, познат као „реакција стрепње“. Такође може доћи до безвољности или укочености мишића (хипертонија). Болест је класификована у неколико облика, који се разликују на основу старости настанка неуролошких симптома.[19][20]

Инфантилно

Чини се да се деца са Теј-Саксовом болешћу нормално развијају првих шест месеци након рођења. Затим, како се неурони растежу са ГМ2 ганглиозидима, почиње немилосрдно погоршање менталних и физичких способности. Дете може постати слепо, глуво, неспособно да гута, атрофирано и паралитично. Смрт обично наступа пре четврте године.[19]

Малолетнички облик

Јувенилни облик Теј-Саксове болест је ређа од других облика Теј-Саксове болести и обично се у почетку виђа код деце између две и десет година. Људи са Теј-Саксовом болешћу доживљавају погоршање когнитивних и моторичких способности, дизартрију, дисфагију, атаксију и спастичност.[21] Смрт се обично јавља у доби између пет и петнаест година.[22]

Касни почетак

Ретки облик ове болести, познат као Теј-Саксова болест са касним почетком, обично има прве симптоме током 30-их или 40-их година. За разлику од других облика, Теј-Саксове болести са касним почетком обично није фатална јер ефекти могу престати да напредују. Често се погрешно дијагностикује.

Карактерише га нестабилност хода и прогресивно неуролошко погоршање. Симптоми касног почетка Теј-Саксове болести – који обично почињу да се виђају у адолесценцији или раном одраслом добу – укључују:

  • потешкоће у говору и гутању,
  • нестабилност хода,
  • спастичност,
  • когнитивни пад и
  • психијатријску болест, посебно психозу налик шизофренији.[23]

Људи са касним обликом Теј-Саксове болести могу постати стални корисници инвалидских колица у одраслом добу.

Све до 1970-их и 1980-их, када је постала позната молекуларна генетика болести, јувенилни и одрасли облици болести нису увек били препознати као варијанте Теј-Саксове болести. Пост-инфантилни облик Теј-Саксове болести је често погрешно дијагностикован као још један неуролошки поремећај, као што је нпр. Фриедреихова атаксија.[24]

Дијагноза

Код пацијената са клиничком сумњом на Теј-Саксову болест, у било којој доби од почетка болест, почетно тестирање укључује ензимски тест за мерење активности хексосаминидазе у серуму, фибробластима или леукоцитима.

Укупна активност ензима хексосаминидазе смањена је код особа са Теј-Саксовом болести, како њен учинк тако и њен проценат хексосаминидазе А. Након потврде смањене активности ензима , може се тражити потврда молекулском анализом.[25]

Сва дојенчад са Теј-Саксова болест имају "трешња црвену" макулу у ретини, коју лекар лако може уочити помоћу офталмоскопа.[26][5] Ова црвена мрља је подручје мрежњаче које изгледа црвено због ганглиозида у њеним околним ганглијским ћелијама. Циркулација мрежњаче испољава се кроз "црвенило" у овој фовеиној регији, где су све мрежњачне ганглијске ћелије потиснуте у страну да би се повећала оштрина вида. Дакле, ова трешњастоцрвена мрља је једини нормални део мрежњаче; који се појављује у супротности са остатком мрежњаче. Микроскопска анализа неурона мрежњаче показује да су они проширени због вишка складиштења ганглиозида.[27]

За разлику од других лизосомних болести складиштења (нпр Гошеове болесте, Ниман-Пикове болести и Сандхофове болест), хепатоспленомегалија (повећање јетре и слезене) код Теј-Саксове болести се не види.[28]

Види још

Напомене

  1. ^ Г означава ганглиозид, M моносијалинску киселину (која припада групи сиалинских киселина), и број 2 означава да је ово био други моносијалински ганглиозид по реду открића.

Извори

  1. ^ Rozenberg R, Pereira Lda V (2001). "The frequency of Tay–Sachs disease causing mutations in the Brazilian Jewish population justifies a carrier screening program". Sao Paulo medical journal [Revista paulista de medicina]. 119 (4): 146–149. doi:10.1590/s1516-31802001000400007. PMID 11500789.
  2. ^ „NY community warned to get tested for Irish curse of Tay Sachs”. IrishCentral.com (на језику: енглески). 2014-08-13. Приступљено 2022-02-28. 
  3. ^ „GM2 Gangliosidoses: Introduction And Epidemiology, Tay-Sachs Disease - GM2 Gangliosidosis Type I, Type III, Chronic, And B1 Variant, Sandhoff Disease - GM2 Gangliosidosis Type II”. 2021-11-24. 
  4. ^ а б в г д Frisch A, Colombo R, Michaelovsky E, Karpati M, Goldman B, Peleg L (March 2004). "Origin and spread of the 1278insTATC mutation causing Tay–Sachs disease in Ashkenazi Jews: Genetic drift as a robust and parsimonious hypothesis". Human Genetics. 114 (4): 366–376. doi:10.1007/s00439-003-1072-8. PMID 14727180. S2CID 10768286.
  5. ^ Kaback MM (decembar 2000). "Population-based genetic screening for reproductive counseling: the Tay–Sachs disease model". European Journal of Pediatrics. 159 (Suppl 3): S192–S195. doi:10.1007/PL00014401. ISSN 1432-1076. PMID 11216898. S2CID 5808156.
  6. ^ Myerowitz R (1997). "Tay–Sachs disease-causing mutations and neutral polymorphisms in the Hex A gene". Human Mutation. 9 (3): 195–208. doi:10.1002/(SICI)1098-1004(1997)9:3<195::AID-HUMU1>3.0.CO;2-7. PMID 9090523.
  7. ^ Myerowitz R, Costigan FC (15. 12. 1988). "The major defect in Ashkenazi Jews with Tay–Sachs disease is an insertion in the gene for the alpha-chain of beta-hexosaminidase". Journal of Biological Chemistry. 263 (35): 18587–18589. doi:10.1016/S0021-9258(18)37323-X. PMID 2848800. Arhivirano
  8. ^ McDowell GA, Mules EH, Fabacher P, Shapira E, Blitzer MG (1992). "The presence of two different infantile Tay–Sachs disease mutations in a Cajun population". American Journal of Human Genetics. 51 (5): 1071–1077. PMC 1682822. PMID 1307230.
  9. ^ Keats BJ, Elston RC, Andermann E (1987). "Pedigree discriminant analysis of two French Canadian Tay–Sachs families". Genetic Epidemiology. 4 (2): 77–85. doi:10.1002/gepi.1370040203. PMID 2953646. S2CID 23770703.
  10. ^ De Braekeleer M, Hechtman P, Andermann E, Kaplan F (april 1992). "The French Canadian Tay–Sachs disease deletion mutation: Identification of probable founders". Human Genetics. 89 (1): 83–87. doi:10.1007/BF00207048. PMID 1577470. S2CID 19278804.
  11. ^ Fraikor, Arlene L. (1977). "Tay-Sachs disease: genetic drift among the Ashkenazim Jews". Social Biology. 24 (2): 117–34. doi:10.1080/19485565.1977.9988272. PMID 897699.
  12. ^ Ohno K, Suzuki K (5. 12. 1988). "Multiple Abnormal beta-Hexosaminidase Alpha-Chain mRNAs in a Compound-Heterozygous Ashkenazi Jewish Patient with Tay–Sachs Disease" (PDF). Journal of Biological Chemistry. 263 (34): 18563–7. doi:10.1016/S0021-9258(19)81396-0. PMID 2973464.
  13. ^ Kaback MM, Desnick RJ (2011). "Hexosaminidase A Deficiency". u Pagon RA, Adam MP, Ardinger HH, Bird TD, Dolan CR, Fong CT, Smith RJ, Stephens K (ured.). GeneReviews [Internet]. Seattle, Washington, USA: University of Washington, Seattle. PMID 20301397.
  14. ^ Korf, Bruce R (2000). Human genetics: A problem-based approach (2 izd.). Wiley-Blackwell. str. 11–12. ISBN 978-0-632-04425-2.
  15. ^ Chin E, Bean L, Coffee B, Hegde MR. Novel human pathological mutations. Gene symbol: HEXA. Disease: Tay-Sachs disease. Hum Genet. 2009 Aug. 126(2):329.
  16. ^ „GM2 Gangliosidoses: Introduction And Epidemiology, Tay-Sachs Disease - GM2 Gangliosidosis Type I, Type III, Chronic, And B1 Variant, Sandhoff Disease - GM2 Gangliosidosis Type II”. 2021-11-24. 
  17. ^ Marinetti, G. V. (2012-12-06). Disorders of Lipid Metabolism (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-4615-9564-9. 
  18. ^ Mahuran DJ (1999). "Biochemical consequences of mutations causing the GM2 gangliosidoses". Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Basis of Disease. 1455 (2–3): 105–138. doi:10.1016/S0925-4439(99)00074-5. PMID 10571007.
  19. ^ а б „Tay-Sachs Disease Information Page: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)”. web.archive.org. 2011-11-27. Приступљено 2022-03-01. 
  20. ^ „OMIM Entry - # 272800 - TAY-SACHS DISEASE; TSD”. omim.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  21. ^ Specola N, Vanier MT, Goutières F, Mikol J, Aicardi J (1 January 1990). "The juvenile and chronic forms of GM2 gangliosidosis: clinical and enzymatic heterogeneity". Neurology. 40 (1): 145–150. doi:10.1212/wnl.40.1.145. PMID 2136940. S2CID 19301606.
  22. ^ Kurreck, Jens; Stein, Cy Aaron (2016). Molecular Medicine: An Introduction. John Wiley & Sons. p. 71. ISBN 978-3-527-33189-5.
  23. ^ Rosebush PI, MacQueen GM, Clarke JT, Callahan JW, Strasberg PM, Mazurek MF (1995). "Late-onset Tay–Sachs disease presenting as catatonic schizophrenia: Diagnostic and treatment issues". Journal of Clinical Psychiatry. 56 (8): 347–53. PMID 7635850.
  24. ^ Willner JP, Grabowski GA, Gordon RE, Bender AN, Desnick RJ (July 1981). "Chronic GM2 gangliosidosis masquerading as atypical Friedreich's ataxia: Clinical, morphologic, and biochemical studies of nine cases". Neurology. 31 (7): 787–98. doi:10.1212/wnl.31.7.787. PMID 6454083. S2CID 27305940.
  25. ^ Hechtman P, Kaplan F (1993). "Tay–Sachs disease screening and diagnosis: Evolving technologies". DNA and Cell Biology. 12 (8): 651–665. doi:10.1089/dna.1993.12.651. PMID 8397824.
  26. ^ Tittarelli R, Giagheddu M, Spadetta V (juli 1966). "Typical ophthalmoscopic picture of "cherry-red spot" in an adult with the myoclonic syndrome". The British Journal of Ophthalmology. 50 (7): 414–420. doi:10.1136/bjo.50.7.414. PMC 506244. PMID 5947589.
  27. ^ Aragão RE, Ramos RM, Pereira FB, Bezerra AF, Fernandes DN (Jul–Aug 2009). "'Cherry red spot' in a patient with Tay–Sachs disease: case report". Arq Bras Oftalmol. 72 (4): 537–9. doi:10.1590/S0004-27492009000400019. PMID 19820796.
  28. ^ Seshadri R, Christopher R, Arvinda HR (2011). "Teaching NeuroImages: MRI in infantile Sandhoff disease". Neurology. 77 (5): e34. doi:10.1212/WNL.0b013e318227b215. PMID 21810694.

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Теј-Саксова болест на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теј-Саксова_болест&oldid=24405367”