Видео-камера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 4. март 2022. у 19:52

Видео-камера је камера која служи за снимање видео-материјала, односно покретних слика. Иницијално је развијена искључиво за телевизијске потребе али се данас користи у многе друге сврхе. Шта више постале су део уређаја који се превасходно праве за друге намене као што је мобилни телефон.

Историја

Прва видео-камера развијене је 1930-их година и користио ју је BBS током експерименталног емитовања. Ова камера је била базирана на електромеханички диск. Ову врсту камере већ 1940-их година заменила је у поптуности електрична видео-камера базирана на катодној цеви. Оваква врста камере остала је популарна и широко коришћена све до 1980-их година. Тада на сцену ступају камере које базирају на фото осетљивим чиповима пре свега CCD-јевима, које су и данас актуелне. Оне су елиминисале пуно проблема којих је било код катодних цеви и дале могућност развоју дигиталне телевизије. Цена видео-камера је развојем све више опадала тако да је данас немогуће замислити и домаћинство без неке врсте видео-камере.

The basis for solid-state image sensors is metal-oxide-semiconductor (MOS) technology,^[1] which originates from the invention of the MOSFET (MOS field-effect transistor) at Bell Labs in 1959.^[2] This led to the development of semiconductor image sensors, including the CCD and later the CMOS active-pixel sensor.^[1] The first semiconductor image sensor was the charge-coupled device, invented at Bell Labs in 1969,^[3] based on MOS capacitor technology.^[1] The NMOS active-pixel sensor was later invented at Olympus in 1985,^[4]^[5]^[6] which led to the development of the CMOS active-pixel sensor at NASA's Jet Propulsion Laboratory in 1993.^[7]^[5]

Practical digital video cameras were also enabled by advances in video compression, due to the impractically high memory and bandwidth requirements of uncompressed video.^[8] The most important compression algorithm in this regard is the discrete cosine transform (DCT),^[8]^[9] a lossy compression technique that was first proposed in 1972.^[10] Practical digital video cameras were enabled by DCT-based video compression standards, including the H.26x and MPEG video coding standards introduced from 1988 onwards.^[9]

Врсте

Постоје више врста видео-камера и то зависно пре свега од намене као и жељеног квалитета снимљеног видеа.

Професионалне видео-камере се користе пре свега у ТВ продукционим центрима као и при снимању филмова.^[11] Ове камере нуде екстремно фина подешавања самих карактеристика видео-сигнала. Често је и сама контрола камера одвојена од главе камере и налази се обично у режији. Овим се постиже да се већи број камера уједначи по квалитету и другим параметрима слике. Овде постоје још финије поделе на:
- Студијске камере су намењене за снимање у ТВ студијима. Најчешће су фиксиране за покретне носаче (триподе) којима управља камерман. Такође ове камере се монтирају и на дизалице код снимања специјалних покретних сцена.^[12]
- Мобилне камере су намењене снимању на терену. Ове камере се најчешће носе на раменима и неопходно је да имју погодан визир како би камерман могао једним оком да гледа снимање а другим да контролише своје покрете. Често овакве камере имају додатну опрему којом се камера причвршћује за камермана, али у употреби су и дизалице а у новије време и мали хеликоптери са даљинским управљањем
Камкодери су врста камере која поред главе за снимање у себи укључује и видео-рекордер или други уређај за снимање видеа. И оне се широко користе у ТВ продукцији пре свега за снимање на терену, снимање кућних филмова и слично.^[13] Уместо магнетних трака као медијум за снимање видео-садржаја све више у употреби су различите врсте дискова али и других врста меморија.
Камере за надзор се пре свега користе као безбедносне камере и за надзор објеката ^[14]
Све више су у употреби дигиталне видео-камере које дирекнто конвертују сигнал у дигитални излаз. Овакве камере су често врло мале и мање и од камера за надзор. Ове камере се користе као рачунарске веб камере али су и делови других уређаја као што је мобилни телефон.

Постоје и друге поделе видео-камера. Једна од основних је подела на SD и HD камере зависно од видео-резолуције коју снимају.

Галерија

Студијска камера
Фиксна спољна камера
Мобилна камера за снимање на терену
Најновије "летеће" камере
Камера за видео-надзор
Кућни камкодер
Салон камера Goldmann Tischler
Салон камера Görlitz
Склопива камера Unicum
Linhof Technika III
Преносива Morley's Students

Референце

^ ^а ^б ^в Williams, J. B. (2017). The Electronics Revolution: Inventing the Future. Springer. стр. 245—8. ISBN 9783319490885.
^ „1960: Metal Oxide Semiconductor (MOS) Transistor Demonstrated”. The Silicon Engine. Computer History Museum. Приступљено 31. 8. 2019.
^ James R. Janesick (2001). Scientific charge-coupled devices. SPIE Press. стр. 3—4. ISBN 978-0-8194-3698-6.
^ Matsumoto, Kazuya; et al. (1985). „A new MOS phototransistor operating in a non-destructive readout mode”. Japanese Journal of Applied Physics. 24 (5A): L323. Bibcode:1985JaJAP..24L.323M. doi:10.1143/JJAP.24.L323.
^ ^а ^б Fossum, Eric R. (12. 7. 1993). Blouke, Morley M., ур. „Active pixel sensors: are CCDs dinosaurs?”. SPIE Proceedings Vol. 1900: Charge-Coupled Devices and Solid State Optical Sensors III. International Society for Optics and Photonics. 1900: 2—14. Bibcode:1993SPIE.1900....2F. CiteSeerX 10.1.1.408.6558 . S2CID 10556755. doi:10.1117/12.148585.
^ Fossum, Eric R. (2007). „Active Pixel Sensors” (PDF). Semantic Scholar. S2CID 18831792. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2019. г. Приступљено 8. 10. 2019.
^ Fossum, Eric R.; Hondongwa, D. B. (2014). „A Review of the Pinned Photodiode for CCD and CMOS Image Sensors”. IEEE Journal of the Electron Devices Society. 2 (3): 33—43. doi:10.1109/JEDS.2014.2306412 .
^ ^а ^б Belmudez, Benjamin (2014). Audiovisual Quality Assessment and Prediction for Videotelephony. Springer. стр. 11—13. ISBN 9783319141664.
^ ^а ^б Huang, Hsiang-Cheh; Fang, Wai-Chi (2007). Intelligent Multimedia Data Hiding: New Directions. Springer. стр. 41. ISBN 9783540711698.
^ Ahmed, Nasir (јануар 1991). „How I Came Up With the Discrete Cosine Transform”. Digital Signal Processing. 1 (1): 4—5. doi:10.1016/1051-2004(91)90086-Z.
^ VIDEO MAJSTOR - Vodič za kupovinu profesionalne kamere
^ „Profesionalna Video Oprema i Video Kamere - SAUT Professional Beograd”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 09. 2013.
^ Kamkorder | HD kamkorderi I HD video kamere | Sony
^ „Камере за видео-надзор”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2013. г. Приступљено 09. 09. 2013.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Видео-камера на Викимедијиној остави

[Williams-1] а ^б ^в Williams, J. B. (2017). The Electronics Revolution: Inventing the Future. Springer. стр. 245—8. ISBN 9783319490885.

[computerhistory-2] „1960: Metal Oxide Semiconductor (MOS) Transistor Demonstrated”. The Silicon Engine. Computer History Museum. Приступљено 31. 8. 2019.

[3] James R. Janesick (2001). Scientific charge-coupled devices. SPIE Press. стр. 3—4. ISBN 978-0-8194-3698-6.

[4] Matsumoto, Kazuya; et al. (1985). „A new MOS phototransistor operating in a non-destructive readout mode”. Japanese Journal of Applied Physics. 24 (5A): L323. Bibcode:1985JaJAP..24L.323M. doi:10.1143/JJAP.24.L323.

[fossum93-5] а ^б Fossum, Eric R. (12. 7. 1993). Blouke, Morley M., ур. „Active pixel sensors: are CCDs dinosaurs?”. SPIE Proceedings Vol. 1900: Charge-Coupled Devices and Solid State Optical Sensors III. International Society for Optics and Photonics. 1900: 2—14. Bibcode:1993SPIE.1900....2F. CiteSeerX 10.1.1.408.6558 . S2CID 10556755. doi:10.1117/12.148585.

[6] Fossum, Eric R. (2007). „Active Pixel Sensors” (PDF). Semantic Scholar. S2CID 18831792. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2019. г. Приступљено 8. 10. 2019.

[Fossum2014-7] Fossum, Eric R.; Hondongwa, D. B. (2014). „A Review of the Pinned Photodiode for CCD and CMOS Image Sensors”. IEEE Journal of the Electron Devices Society. 2 (3): 33—43. doi:10.1109/JEDS.2014.2306412 .

[Belmudez-8] а ^б Belmudez, Benjamin (2014). Audiovisual Quality Assessment and Prediction for Videotelephony. Springer. стр. 11—13. ISBN 9783319141664.

[Huang-9] а ^б Huang, Hsiang-Cheh; Fang, Wai-Chi (2007). Intelligent Multimedia Data Hiding: New Directions. Springer. стр. 41. ISBN 9783540711698.

[Ahmed-10] Ahmed, Nasir (јануар 1991). „How I Came Up With the Discrete Cosine Transform”. Digital Signal Processing. 1 (1): 4—5. doi:10.1016/1051-2004(91)90086-Z.

[11] VIDEO MAJSTOR - Vodič za kupovinu profesionalne kamere

[12] „Profesionalna Video Oprema i Video Kamere - SAUT Professional Beograd”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 09. 2013.

[13] Kamkorder | HD kamkorderi I HD video kamere | Sony

[14] „Камере за видео-надзор”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2013. г. Приступљено 09. 09. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{Short description|Камера која се користи за електронско снимање филмова}}
 [[Датотека:Sony HDR-FX1E 20050423.jpg|мини|десно|200п|Сонијева видео-камера]]
 '''Видео-камера''' је [[фото-апарат|камера]] која служи за снимање видео-материјала, односно покретних слика. Иницијално је развијена искључиво за [[Телевизија|телевизијске]] потребе али се данас користи у многе друге сврхе. Шта више постале су део уређаја који се превасходно праве за друге намене као што је мобилни телефон.
 == Историја ==
 [[Датотека:Sklopiva Union kamera.jpg|220px|мини|Склопива ''Union'' камера]]
 Прва видео-камера развијене је [[1930е|1930-их]] година и користио ју је ''BBS'' током експерименталног емитовања. Ова камера је била базирана на електромеханички диск. Ову врсту камере већ [[1940е|1940-их]] година заменила је у поптуности електрична видео-камера базирана на [[катодна цијев|катодној цеви]]. Оваква врста камере остала је популарна и широко коришћена све до [[1980е|1980-их]] година. Тада на сцену ступају камере које базирају на фото осетљивим чиповима пре свега ''CCD''-јевима, које су и данас актуелне. Оне су елиминисале пуно проблема којих је било код катодних цеви и дале могућност развоју дигиталне телевизије. Цена видео-камера је развојем све више опадала тако да је данас немогуће замислити и домаћинство без неке врсте видео-камере.
+{{рут}}
+The basis for [[solid-state electronics|solid-state]] image sensors is [[metal-oxide-semiconductor]] (MOS) technology,<ref name="Williams">{{cite book |last1=Williams |first1=J. B. |title=The Electronics Revolution: Inventing the Future |date=2017 |publisher=Springer |isbn=9783319490885 |pages=245–8 |url=https://books.google.com/books?id=v4QlDwAAQBAJ&pg=PA245}}</ref> which originates from the invention of the [[MOSFET]] (MOS field-effect transistor) at [[Bell Labs]] in 1959.<ref name="computerhistory">{{cite journal|url=https://www.computerhistory.org/siliconengine/metal-oxide-semiconductor-mos-transistor-demonstrated/|title=1960: Metal Oxide Semiconductor (MOS) Transistor Demonstrated|journal=The Silicon Engine|publisher=[[Computer History Museum]] |access-date=August 31, 2019}}</ref> This led to the development of [[semiconductor]] image sensors, including the CCD and later the CMOS [[active-pixel sensor]].<ref name="Williams"/> The first semiconductor image sensor was the charge-coupled device, invented at Bell Labs in 1969,<ref>{{Cite book | title = Scientific charge-coupled devices | author = James R. Janesick | publisher = SPIE Press | year = 2001 | isbn = 978-0-8194-3698-6 | pages = 3–4 | url = https://books.google.com/books?id=3GyE4SWytn4C&pg=PA3 }}</ref> based on [[MOS capacitor]] technology.<ref name="Williams"/> The [[NMOS logic|NMOS]] active-pixel sensor was later invented at [[Olympus Corporation|Olympus]] in 1985,<ref>{{cite journal |last1=Matsumoto |first1=Kazuya |last2=Nakamura |first2=Tsutomu |last3=Yusa |first3=Atsushi |last4=Nagai |first4=Shohei |display-authors=1|date=1985 |title=A new MOS phototransistor operating in a non-destructive readout mode |journal=Japanese Journal of Applied Physics |volume=24 |issue=5A |page=L323|doi=10.1143/JJAP.24.L323 |bibcode=1985JaJAP..24L.323M }}</ref><ref name=fossum93>{{cite journal |last1=Fossum |first1=Eric R. |author1-link=Eric Fossum |title=Active pixel sensors: are CCDs dinosaurs? |journal=SPIE Proceedings Vol. 1900: Charge-Coupled Devices and Solid State Optical Sensors III |volume=1900 |date=12 July 1993 |doi=10.1117/12.148585 |bibcode=1993SPIE.1900....2F |citeseerx=10.1.1.408.6558 |publisher=International Society for Optics and Photonics |pages=2–14 |s2cid=10556755 |editor1-last=Blouke |editor1-first=Morley M.}}</ref><ref>{{cite web |last1=Fossum |first1=Eric R. |author1-link=Eric Fossum |title=Active Pixel Sensors |website=[[Semantic Scholar]] |year=2007 |s2cid=18831792 |url=http://pdfs.semanticscholar.org/f510/d40cfe0556392bb2d34981f7158327dec169.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20190309065505/http://pdfs.semanticscholar.org/f510/d40cfe0556392bb2d34981f7158327dec169.pdf |url-status=dead |archive-date=9 March 2019 |access-date=8 October 2019}}</ref> which led to the development of the CMOS active-pixel sensor at [[NASA]]'s [[Jet Propulsion Laboratory]] in 1993.<ref name="Fossum2014">{{cite journal |last1=Fossum |first1=Eric R. |author1-link=Eric Fossum |last2=Hondongwa |first2=D. B. |title=A Review of the Pinned Photodiode for CCD and CMOS Image Sensors |journal=IEEE Journal of the Electron Devices Society |date=2014 |volume=2 |issue=3 |pages=33–43 |doi=10.1109/JEDS.2014.2306412 |doi-access=free }}</ref><ref name=fossum93/>
+Practical digital video cameras were also enabled by advances in [[video compression]], due to the impractically high [[computer memory|memory]] and [[bandwidth (computing)|bandwidth]] requirements of [[uncompressed video]].<ref name="Belmudez">{{cite book |last1=Belmudez |first1=Benjamin |title=Audiovisual Quality Assessment and Prediction for Videotelephony |date=2014 |publisher=Springer |isbn=9783319141664 |pages=11–13 |url=https://books.google.com/books?id=ULTzBQAAQBAJ&pg=PA13}}</ref> The most important compression algorithm in this regard is the [[discrete cosine transform]] (DCT),<ref name="Belmudez"/><ref name="Huang">{{cite book |last1=Huang |first1=Hsiang-Cheh |last2=Fang |first2=Wai-Chi |title=Intelligent Multimedia Data Hiding: New Directions |date=2007 |publisher=Springer |isbn=9783540711698 |page=41 |url=https://books.google.com/books?id=67W5BQAAQBAJ&pg=PA41}}</ref> a [[lossy compression]] technique that was first proposed in 1972.<ref name="Ahmed">{{cite journal |last=Ahmed |first=Nasir |author-link=N. Ahmed |title=How I Came Up With the Discrete Cosine Transform |journal=[[Digital Signal Processing (journal)|Digital Signal Processing]] |date=January 1991 |volume=1 |issue=1 |pages=4–5 |doi=10.1016/1051-2004(91)90086-Z |url=https://www.scribd.com/doc/52879771/DCT-History-How-I-Came-Up-with-the-Discrete-Cosine-Transform}}</ref> Practical digital video cameras were enabled by DCT-based video compression standards, including the [[H.26x]] and [[MPEG]] [[video coding standards]] introduced from 1988 onwards.<ref name="Huang"/>
 == Врсте ==
 Постоје више врста видео-камера и то зависно пре свега од намене као и жељеног квалитета снимљеног видеа.
-* Професионалне видео-камере се користе пре свега у ТВ продукционим центрима као и при снимању филмова.<ref>[http://www.videomajstor.com/hardver-kamera-profesionalna VIDEO MAJSTOR - Vodič za kupovinu profesionalne kamere{{Ботовски наслов}}]</ref> Ове камере нуде екстремно фина подешавања самих карактеристика видео-сигнала. Често је и сама контрола камера одвојена од главе камере и налази се обично у режији. Овим се постиже да се већи број камера уједначи по квалитету и другим параметрима слике. Овде постоје још финије поделе на:
+* Професионалне видео-камере се користе пре свега у ТВ продукционим центрима као и при снимању филмова.<ref>[http://www.videomajstor.com/hardver-kamera-profesionalna VIDEO MAJSTOR - Vodič za kupovinu profesionalne kamere ]</ref> Ове камере нуде екстремно фина подешавања самих карактеристика видео-сигнала. Често је и сама контрола камера одвојена од главе камере и налази се обично у режији. Овим се постиже да се већи број камера уједначи по квалитету и другим параметрима слике. Овде постоје још финије поделе на:
-** Студијске камере су намењене за снимање у ТВ студијима. Најчешће су фиксиране за покретне носаче (триподе) којима управља камерман. Такође ове камере се монтирају и на дизалице код снимања специјалних покретних сцена.<ref>{{Cite web |url=http://www.sautpro.com/video.php?cat=43 |title=Profesionalna Video Oprema i Video Kamere - SAUT Professional Beograd{{Ботовски наслов}} |access-date=11. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305081648/http://www.sautpro.com/video.php?cat=43 |archive-date=05. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>
+** Студијске камере су намењене за снимање у ТВ студијима. Најчешће су фиксиране за покретне носаче (триподе) којима управља камерман. Такође ове камере се монтирају и на дизалице код снимања специјалних покретних сцена.<ref>{{Cite web |url=http://www.sautpro.com/video.php?cat=43 |title=Profesionalna Video Oprema i Video Kamere - SAUT Professional Beograd |access-date=11. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305081648/http://www.sautpro.com/video.php?cat=43 |archive-date=05. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>
 ** Мобилне камере су намењене снимању на терену. Ове камере се најчешће носе на раменима и неопходно је да имју погодан визир како би камерман могао једним оком да гледа снимање а другим да контролише своје покрете. Често овакве камере имају додатну опрему којом се камера причвршћује за камермана, али у употреби су и дизалице а у новије време и мали хеликоптери са даљинским управљањем
-* Камкодери су врста камере која поред главе за снимање у себи укључује и видео-рекордер или други уређај за снимање видеа. И оне се широко користе у ТВ продукцији пре свега за снимање на терену, снимање кућних филмова и слично.<ref>[http://www.sony.rs/hub/handycam-kamkorderi Kamkorder | HD kamkorderi I HD video kamere | Sony{{Ботовски наслов}}]</ref> Уместо магнетних трака као медијум за снимање видео-садржаја све више у употреби су различите врсте дискова али и других врста меморија.
+* Камкодери су врста камере која поред главе за снимање у себи укључује и видео-рекордер или други уређај за снимање видеа. И оне се широко користе у ТВ продукцији пре свега за снимање на терену, снимање кућних филмова и слично.<ref>[http://www.sony.rs/hub/handycam-kamkorderi Kamkorder | HD kamkorderi I HD video kamere | Sony ]</ref> Уместо магнетних трака као медијум за снимање видео-садржаја све више у употреби су различите врсте дискова али и других врста меморија.
-* Камере за надзор се пре свега користе као безбедносне камере и за надзор објеката <ref>{{Cite web |url=http://spy007.rs/kameri-videonabludenie |title=Камере за видео-надзор | цена 4600.00 RSD | Spy007.rs{{Ботовски наслов}} |access-date=09. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130716144140/http://spy007.rs/kameri-videonabludenie |archive-date=16. 07. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref>
+* Камере за надзор се пре свега користе као безбедносне камере и за надзор објеката <ref>{{Cite web |url=http://spy007.rs/kameri-videonabludenie |title=Камере за видео-надзор |access-date=09. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130716144140/http://spy007.rs/kameri-videonabludenie |archive-date=16. 07. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref>
 * Све више су у употреби дигиталне видео-камере које дирекнто конвертују сигнал у дигитални излаз. Овакве камере су често врло мале и мање и од камера за надзор. Ове камере се користе као [[рачунар]]ске веб камере али су и делови других уређаја као што је [[мобилни телефон]].
@@ Ред 33: / Ред 40: @@
 </gallery>
-== Наводи ==
+== Референце ==
 {{reflist}}
-{{Commonscat|Video cameras}}
+== Спољашње везе ==
+*{{Commons category-inline|Video cameras}}
 {{нормативна контрола}}

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка 2
Остале	Енциклопедија Британика